|
Posle nagle ekspanzije inkjet-ova u poslednje dve-tri godine, izgledalo je da će laserski štampači ekonomske klase polako odumreti, jer sve manje kupaca može da odoli izazovu niske cene i mogućnosti štampe u boji. Ipak, potrebe tržišta su i dalje velike, pa su se proizvođači potrudili da svoje laserske štampače učine što pristupačnijim. Osnovni uslov bilo je spuštanje cene, jer su inkjet-ovi i po nekoliko puta jeftiniji od "lasera". U tom cilju konstrukcija laserskih štampača je pojednostavljena, što je omogućilo pojeftinjenje, i uslovilo da se laserski štampači u ekonomskoj klasi podele na dve grupe. Najjeftiniji su host-based tj. WPS štampači sa rudimentarnom elektronikom (stranica se rasterizuje u kompjuteru) dok nešto skuplji modeli nude PCL i/ili PostScript emulaciju. Razlika u ceni između ove dve grupe nije drastična (radi se o 20-45 procenata) ali je kod kupovine svi svakako uzimaju u obzir.
 |
Još jedan faktor utiče na porast prodaje - sve je više velikih firmi i sistema koji decentralizuju štampanje u svojim kancelarijama. I dalje postoje veliki mrežni štampači, ali se na ključnim mestima, kao što su šalteri i ostala mesta gde se radi sa strankama, postavljaju i mali laserski štampači koji omogućavaju da se dobije odštampani dokument bez ustajanja sa stolie. Kako se često radi o velikom broju štampača, svaka ušteda je bitna, pa se često kupuju host-based štampači namenjeni (skoro isključivo) štampi teksta.
Na našem testu našlo se osam modela laserskih štampača firmi Canon, Epson, Hewlett-Packard i Lexmark. Radi se, dakle, o četiri najvažnija proizvođača prisutna na našem tržištu. Polovina modela spada u jeftiniju grupu (host-based) štampača, što potvrđuje njihovu popularnost. Karakteristike testiranih modela pokazuju da je trend porasta brzine opšteprisutan, mada i dalje postoje velike razlike među modelima - nominalne brzine štampe kreću se od 8 do 16 strana u minuti.
Zahvaljujući USB interfejsu, koji je prisutan na svim modelima, pad brzine štampe kod komplikovanih dokumenata sve je manji u odnosu na deklarisanu. Drajveri sve češće šalju komprimovane podatke u štampač, jer je dekompresija mnogo brža od prenosa nekomprimovanih podataka, naročito kada se radi o fotografijama.
Kako smo testirali
Na osnovu podataka dobijenih od velikog broja korisnika, prosečna eksploatacija lasera iz ekonomske klase izgleda ovako: oko 48% strana sadrži samo tekst, 29% su stranice sa Interneta koje sadrže dosta teksta kombinovanog sa fotografijama i grafikom, dodatnih 23% otpada na štampu tabela iz Excel-a, a preostalo čine dijagrami, grafikoni i fotografije u različitim oblicima.
Oko 50% korisnika smatra da je kvalitet koji danas laserski štampači pružaju dovoljno dobar za njihove potrebe i da ne prave razliku u kvalitetu štampe između različitih modela, te da im je brzina štampe najvažnija osobina štampača, naravno uz cenu. U preostaloj polovini, skoro dve trećine vlasnika ili potencijalnih kupaca laserskog štampača smatra da je kvalitet štampe primaran, dok ostalih 18% korisnika smatra da im je najvažnije da štampač bude izuzetno jeftin u eksploataciji, kao i da ima dodatne mogućnosti (štampa na debljim papirima, bez previjanja i slično). Zato smo i naš test prilagodili i ovakvim potrebama kupaca.
 |
Testiranje je obavljeno štampanjem četiri vrste dokumenata, čiji je sadržaj podešen tako da verno oslika baš ovaj odnos, ali i da testira sve mogućnosti štampača kada je u pitanju kvalitet štampe. U prvom testu imali smo običan tekst-fajl od šest strana i oko 2.000 karaktera po strani (jedan font - jedna veličina), namenjen isključivo proveri brzine štampe neformatiranog teksta. U drugom testu takođe je korišćen Word dokument i u njemu su bila odštampana sva slova, brojevi i specijalni znaci iz četiri tipična fonta, u veličinama od 1.5 do 3.5 pointa, sa korakom od 0.5 pointa.
Treći dokument je Excel tabela dužine četiri strane, za kojim slede dve strane grafikona - jedan u vidu histograma, a drugi u obliku pie-chart-a. Četvrti dokument je stranica sa Interneta, koja u sebi sadrži tekst, fotografije i vektorsku grafiku. Kod prvog, trećeg i četvrtog testa merili smo i vreme štampe i to ono koje protekne od trenutka kada se pokrene štampa do izlaska poslednje stranice. Konfiguracija na kojoj je trestirano imala je Duron procesor na 900 MHz i 256 MB memorije, a operativni sistem bio je Windows Me.
 |
Ostale osobine koje su uticale na krajnji rezultat su cena štampe, izražena u (evro) centima po strani i izračunata na bazi obima štampe od 10.000 strana, što prosečni korisnik "odradi" u toku dvogodišnje ili trogodišnje eksploatacije. To znači da je u kalkulaciju uzet i toner koji se nalazi u štampaču, već plaćen prilikom kupovine. S obzirom na to da svi štampači koji su bili na testu imaju manje-više iste mogućnosti kada je u pitanju štampa na debljim papirima, a to je mogućnost štampe bez previjanja papira i maksimalna gramatura oko 160 g/m<+>2<+>, ovo nije uzimano u obzir prilikom računanja ocene (od ovog pravila odstupa jedino Canon LBP-810).
Za kvalitet štampe teksta uzimali smo u obzir najmanju veličinu fonta pri kojoj mogu da se jasno pročitaju sva slova, uključujući i naše posebne znakove. Za veličinu od 1.5 pointa davali smo ocenu 10, a za svaku sledeću manju veličinu za po dva poena manje. Drugi faktor kod ocenjivanja kvaliteta štampe teksta je oštrina i zacrnjenje, a ocenjivano u rasponu od 1 do 10. Kod kvaliteta štampe grafike davane su ocene za ravnomernost pokrivanja površine i kvalitet rasterizacije, podjednako na ravnomerno obojenim površinama i na fotografijama. Indeks kvaliteta štampe je računat po principu 0.3 od svake od dve ocene kvaliteta štampe teksta, 0.25 za ravnomernost pokrivanja i 0.15 za kvalitet rasterizacije.
 |
Brzina štampe za svaki od tri testa izračunata je u stranama po minuti, a indeks brzine štampe dobili smo sabiranjem sve tri izmerene brzine, koje smo prethodno pomnožili težinskim faktorima: 0.48 za test 1, 0.29 za test 2 i 0.23 za test 3. Uticaj sve tri izmerene brzine na indeks brzine korigovan je našim uobičajenim težinskim faktorima. Pošto se cene štampe po strani kod ovih štampača drastično razlikuju, rasporedili smo ih u 10 kategorija, s tim da je štampač sa najnižom cenom štampe dobio ocenu 10.
Modele smo rangirali isključivo na osnovu ocene štampača. Ipak, s obzirom na to da se radi o prilično različitim uređajima, rešili smo da osim ukupno najboljeg, proglasimo i model koji ima najbolji odnos kvalitet-cena. U tu svrhu smo izračunali faktor cene i to kao trostruko uvećani procenat razlike u ceni u odnosu na najjeftiniji model. Tako najjeftiniji štampač ima faktor 1, dok bi onaj koji je 10% skuplji od njega imao faktor 1.3.
Za detaljan pregled karakteristika štampača, njihove prikaze i ocene pogledajte junski broj časopisa "PC".
|
