|
Nakon dugogodišnje vladavine mainframe arhitekture u kojoj su i podaci i obrada bili centralizovani a aplikaciji se pristupalo sa terminala, devedesete su dovele do naglog rasplinjavanja cyber prostora, a PC je postao centralna figura poslovne primene. Sve je bilo u redu dok se posao završavao papirima. A onda je počeo razvoj Interneta, zatim elektronskih transakcija i dokumenata, a čak ni gomila umreženih PC-jeva ne može da se nosi sa bazama podataka koje su počele da poprimaju gigantske razmere. Ideja povratka na mainframe arhitekturu postaje ponovo aktuelna.
Podozrenje ili oduševljenje...
Kako je Unisys u međuvremenu stekao pozamašno iskustvo u PC tehnologiji i učvrstio veze sa Intel-om i Microsoft-om, terminologija koja je upotrebljena u najavi projekta još više je zbunila računarski svet. Izrazi mainframe PC, Windows mainframe ili Intel mainframe odudarali su od reputacije mainframe mašina.
S druge strane, moderni PC računar je sustizao, a nekada i prestizao, snagu mainframe računara, ali ga je bio glas da je „prodao sigurnost radi brzine“. Koncepcija PC-ja optuživana je kao nedovoljno pouzdana da joj se poveri kontrola i obrada važnih baza podataka i transakcija.
Sama Intel-ova koncepcija servera ograničena je i po broju procesora koji dele zadatke (najviše osam procesora), a najviše artefaktima povezivanja koji se povlače još od rane istorije PC-ja. Sami procesori su, naime, dovoljno brzi i fleksibilni, ali brzina rada sa memorijom, brzine sistemskih magistrala i rad sa diskom nisu ni izdaleka na nivou koji je potreban za obavljanje pravih serverskih zadataka.
Unisys je želeo performanse i kvalitete mainframe računara, ali uz primenu Intel procesora. Najpre su uočena uska grla koja „krase“ Symmetric MultiProccessing (SMP) Intel servere. Rešenje je nastalo razvojem posebne Multi-Processing (CMP) arhitekture, čije je srce crossbar magistrala koja uzajamno povezuje (point-to-point) memoriju, procesore i I/O komponente.
Puna konfiguracija servera Unisys ES7000 ima četiri crossbar-a. Svaki crossbar podržava po dva procesorska modula (subpod) i dve direct I/O bridge (DIB) jedinice sa po 12 PCI podnožja. U punoj konfiguraciji su i četiri memorijska modula (MSU). Svaki procesorski modul na sebi ima po četiri procesora. Ovakva arhitektura omogućava da se krene sa konfiguracije od osam procesora, a da se kasnijim proširenjem dođe do 32 procesora. O fleksibilnosti dovoljno govori činjenica de je čak moguće kombinovati razne tipove Intel procesora, i to kako one aktuelne, tako i one koji će se tek pojaviti. Primera radi, jedna procesorska ploča može da bude popunjena Intel Xeon, a druga Intel Itanijum2 procesorima.
Svaki od četiri memorijska modula može se proširiti do 16 GB. U minimalnoj konfiguraciji Unisys ES7000 se nalazi 24 PCI podnožja, a u maksimalnoj 96. Svako PCI podnožje ima uniformni pristup svakom procesoru i celokupnoj memoriji.
Pored cache memorije trećeg nivoa (third-level cache) koji se nalaze u Intel Xeon TM procesorima, dodat je još jedan (eksterni) nivo cache-a koji povezuje memoriju i procesore, omogućava koegzistenciju različitih procesora i sadržaj memorije čini dostupnijim.
Jedan za osam
Unisys ES7000 može biti konfigurisan kao veliki SMP server (sa do 32 procesora) ili do osam nezavisnih particija (servera) u kojima se konkurentno izvršavaju različiti Microsoft ili Unix operativni sistemi i aplikacije. Unisys je obezbedio sve hardverske preduslove da se ovakva realokacija resursa vrši dinamički, bez „spuštanja“ servera ili bilo koje od particija. Neophodno je, naravno, da i operativni sistemi (Windows i Unix) podrže ovaku mogućnost. U okviru jedne particije moguća je statička ili dinamička alokacija odnosno realokacija procesora pojedinim aplikacijama.
Podsistem za upravljanje sistemskim softverom, hardverom i particijama čine dva nezavisna i redudantna servisna procesora (pored 32 produkciona). Ovi procesori izvršavaju Unisys Server Sentinel softver koji služi za konfigurisanje i upravljanje sistemom, kako od strane administratora tako i automatski (self managing), automatsku analizu rada sistema, automatsko predviđanje problema i sprovođenje korektivnih i preventivnih mera kao i automatsku ispravku eventualnih grešaka (self healing) kako bi bili sprečeni eventualni veći problemi.
Već smo pomenuli da je jedan od strateških ciljeva bilo nesmetano izvršavanje postojećeg softvera. Tako na bilo kojoj particiji mogu da rade Windows Advanced Server, Windows 2000 Datacenter Server, Windows .NET Datacenter Server ili Windows .NET Enterprise Server. ES7000 savršeno funkcioniše i sa Caldera OpenUnix-om i SCO UnixWare-om. Svaki OS se može konkurentno izvršavati u svojoj particiji. Ukratko, bilo koja aplikacija koja se izvršava na Intel procesorima radiće na ES7000 bez ikakvih izmena.
Sa preko 200.000 transakcija u minuti po benchmark merenjima iz poznatog poslovnog paketa SAP, ES7000 je iza sebe ostavio, dugo neprikosnovene, RISC mainframe sisteme i tako, pored sjajne fleksibilnosti i skalabilnosti, postao najbrži 32-bitni mainframe na svetu. Ili, komercijalnije rečeno, najbrži PC na svetu... 
Korisne adrese:
Informatika
Jevrejska 32, Beograd
tel: 011/3215-151
| 
