|
Testiranje ploča je posao koji odavno prepuštam mnogo mlađim i bržim kolegama – to je prilično naporan posao koji iziskuje da stalno budete u toku i da za bezobrazno kratko vreme, koliko se ploče obično zadržavaju u Redakciji, izvučete relevantne zaključke. Neke ponude jednostavno ne možete da odbijete, pa sam ovoga meseca iskoristio uredničko diskreciono pravo, pre nego što testiranje ploča vratim u pravi atar...
Uvid u postojeće kućno stanje otkriva mi da su omiljene ploče koje koristim potpisane sa Gigabyte, MSI i Chaintech; po brojnosti su poslednjih godina zastupljene upravo tim redosledom. Pokušaj sa Abit-om se završio neslavno (neka mi oproste obožavaoci dotičnog) zbog očiglednog nesnalaženja sa većim brojem kartica. Dva PCI slota na ovim pločama su sasvim dovoljna, jer više od dva i ne smete da upotrebite. Asus je sasvim druga priča i pretpostavljam da ga slabo koristim samo iz inata i tvrdičluka – ne želim da kupujem ono što je najskuplje, makar bilo i najbolje. Pregled novih ploča, međutim, definitivno je razbio ovu moju predrasudu.
Inventar noviteta
Sumirajući istraživanja kolega iz Redakcije, zaključujem da AMD i dalje pravi dobre procesore, ali da VIA polako posustaje. Srećna okolnost je ponovna poseta Amsterdamu, gde su nas prijatelji iz Chaintech-a opremili sjajnom alternativom – prva Zenith ploča napravljena je na bazi nForce 2 seta čipova, veoma je raskošno opremljena i nudi niz zaista dobrih karakteristika.
Istini za volju, nForce mi se veoma dopadao kao skup rešenja za AMD procesore, ali ga nisam previše glasno podržavao jer sam poznat kao prilično konzervativan tip, koji uz to nije sklon preskupim rešenjima, a nForce je predstavljao tehnološku novinu i bio znatno skuplji od konkurenata. Bliska saradnja firmi Chaintech i nVidia isforsirala je odluku da nForce 2 bude prva od ploča iz serije Zenith, a Zenith treba da bude serija koja će Chaintech-u vratiti reputaciju firme koja inovacije stvara umesto da ih samo prati. Sudeći prema prvim rezultatima rada ploče, sve ove pretpostavke su opravdane – a nForce 2 je moćan i stabilan set čipova, a Chaintech je napravio ploču koja, za manje od 200 evra, nudi brzinu, stabilnost i obilje drugih poslastica.
Podsetimo da se nForce 2 sastoji od dva čipa koji se, opet, prave u dve verzije. NorthBridge kontroler se pravi u IGP/SPP varijantama koje se razlikuju samo po prisustvu grafike – nVidia je svesna odbojnosti kupaca prema „integrisanim“ varijantama, pa insistira na terminima Integrated Graphics Processor i System Platform Processor, a „naprednijim“ korisnicima namenjena je SPP varijanta. Drugi čip (SouthBridge) izrađuje je se u MCP/MCP-T varijantama, a u očigledne prednosti turbo verzije spada prisustvo dvostruke MAC funkcionalnosti (NVIDIA i 3COM) i FireWire kontrolera. Chaintech se odlučio za SPP/MCP-T skup, namenjen pre svega entuzijastima.
nVidia i dodaci
MCP-T je ključni čip nVidia arhitekture, koji sadrži ATA133, APU (Audio Processing Unit), USB 2.0, IEEE-1394a i Ethernet kontrolere. Iako SouthBridge obavlja većinu posla na planu povezivanja mreže (controller layer), prisutan je i ICS 1893Y-10 koji nudi 100 mbps full-duplex komunikaciju. Slična situacija je i sa zvukom, gde je CMI8738 PCI-6ch-MX zadužen za fizičko povezivanje sa pojačalom i zvučnicima. Da bismo donekle razjasnili položaj u kome se nalazi nVidia, možemo da uspostavimo tržišnu analogiju sa ranim periodom borbe AMD-a sa Intel-om u kojoj je 3Dnow! tehnologija bila veoma hvaljena, ali i slabo zastupljena. Ostaje da vidimo da li će nVidia uspeti da „progura“ svoje koncepte akceleracije smeštene u set čipova.
Prisustvo gostiju iz Promise-a na prezentaciji možemo zahvaliti čipu PDC20376 – SerialATA 150 kontroleru koji se takođe nalazi na Zenith-u, ali je koncepcija čipa takva da ima dva SATA i jedan ATA kontroler, pa za pravi SATA Raid moramo sačekati SATA diskove. Ukupno je, dakle, moguće priključiti šest IDE i dva SATA uređaja.
Sve u svemu, ploča je luksuzno opremljena, ali je nForce zaintrigirao ljubitelje brzine pre svega Dual Channel DDR arhitekturom i DASP (Dynamic Adaptive Speculative Pre-Processor). Dvokanalna DDR arhitektura treba da duplira (ionako veliki) DDR memorijski protok, ali se u praksi pokazuje da stvarni dobici retko prelaze 50%. DASP, sa svoje strane, treba da uoči redosled kojim procesor zahvata podatke iz memorije i iskoristi periode smanjenog transfera za prebacivanje sadržaja koji će verovatno uskoro biti tražen u L1 keš procesora. O efikasnosi DASP-a u pojedinačnim aplikacijama i ukupnom radu sistema tek će biti rasprava.
Da bi se koristio Dual Channel treba instalirati dva DDR modula, od kojih jedan mora da se nađe u memorijskom slotu broj tri koji je malo izdvojen od ostala dva. Rad sa memorijom bez Dual Channel-a je nešto brži od rada 845PE ploča pod sličnim uslovima, pod čim podrazumevamo odgovarajuće procesore (AMD ThoroughBred 2200+ i Pentium 4 na 2.2 GHz) i istu memoriju, pa se prelazak na Dual Channel itekako oseti u radu. Nažalost, odgovarajuće Samsung memorijske module smo dobili na period od oko dva treptaja oka, ali je i to bilo dovoljno da se uverimo da ova tehnologija daje odlične rezultate.
Da se radi o ploči za entuzijaste svedoči i niz uobičajenih podešavanja, ali i specijaliteta, poput više odnosa CPU:DRAM brzine, nezavisnog podešavanja AGP i PCI brzina, povećanje VDIMM napona do čak 3.2 V, što pogoduje stabilnosti pri overklokovanju. Brzina FSB-a se povećava u koracima od po 1 MHz, ali se već čuju primedbe na ograničenje od 200 MHz, pa će Chaintech verovatno morati da revidira BIOS i pomeri ovu granicu na 250 MHz, pogotovo pošto su AMD T’Bred procesori otključani za overklokovanje. Da biste se „igrali“ sa ovim parametrima, moraćete da kupite veoma kvalitetnu memoriju i set kulera (već uz malo „slobodnija“ setovanja, ploča je pristajala da se digne samo sa Copper King II kulerom). Drugo rešenje je da se zadržite na standardnim komponentama i setovanjima i da, ne trošeći previše para, uživate u veoma brzoj i raznovrsno opremljenoj ploči.
I dalje na vrhu
Druga priča takođe je počela nedavno na obroncima Kopaonika. Predstavnici Asus-a na “Pakom”-ovom Roadshow-u bili su veoma popularni, a nemalo iznenađenje za vašeg izveštača predstavljalo je vrlo detaljno raspitivanje Alana Čanga o stanju na tržištu i pozicijama njihova tri distributera. Diskusija je potrajala toliko da smo već postali sumnjivi... Epilog priče je nekoliko ažurnih stvarčica od Asus-a već u ovom broju, a primer su MyPal kome je pažnju posvetio kolega Veljković i P4PE, Pentium 4 ploča koja će verovatno razbiti sve moje malograđanske predrasude o Asus-u.
Asus vas uvek nečim iznenadi, pa je sve počelo sumnjičavim zagledanjem. NothBridge se ne hladi ventilatorom, a AGP/PCI odnos je fiksiran... Tako ne počinju priče za kompjuterske entuzijaste, barem ne priče sa srećnim krajem. Ploča, u stvari, podseća na P4B533-E uz neka poboljšanja rasporeda komponenti koja se pokazuju blagotvornim (konektor za napajanje i EZplug su zamenili mesta). Obilje dobro raspoređene opreme ipak bode oči, a svi konektori su grupisani uz spoljnu ivicu ploče.
Pogon diskova, pored Intel-ovog kontrolera, obezbeđuje ponovo Promise SATA 20386 čip, pa je situacija sa povezivanjem IDE uređaja identična kao kod Zenith-a. FireWire je izveden kao dodatna kartica, USB 2.0 je sistemski podržan, a audio kontroler je šestokanalni ADI1980. Tu je i neizbežni ASB100-A, sistemski kontroler zaslužan za neverovatnu stabilnost Asus-ovih ploča ili, kako kolege vole da kažu, „to može da padne samo sa stola“.
Ovo je prvi set čipova kojim Intel zvanično podržava DDR333 standard za memoriju i Intel Hyper-Threading tehnologiju koja će se pojaviti sa Pentium 4 procesorima preko 3 GHz (za sve 845 ploče HTT će biti dostupan prostom zamenom BIOS-a). Komplikacija sa fizičkom montažom memorije je slična kod svih proizvođača – memorija mora da ostane što bliže procesoru, pa i na Asus-u morate da izvadite AGP adapter da bi prvi memorijski slot bio dostupan.
Za mrežno povezivanje zadužen je Broadcom-ov gigabitni adapter, koji je već postao standard za Asus-ove naprednije ploče. Pored njega, tu je BlueMagic, koji možete koristiti kao običan PCI slot, mada je prvenstveno namenjen opsluživanju Asus-ove kartice SpaceLink B&W koja je kombinovani 802.11a, 802.11b (standardi za 2.4 i 5 GHz wireless mrežu) WLAN adapter i Bluetooth adapter. Dakle, nijedna od trendovskih sitnica nije zaboravljena, ali ono što kod Asus-a najviše oduševljava je činjenica da sve te ugrađene novotarije zaista rade. I to veoma dobro.
Izbor FSB-a do 250 MHz i podešavanje napona svega i svačega pružiće vam beskrajne kombinacije za overklokovanje, a zanimljivo je da će P4PE proraditi u najvećem broju slučajeva — čak i kada preterate sa overklokovanjem. Ograničeni ste samo raspoloživim kulerom i memorijom, pa mašina sa vrlo prosečnom memorijom bez ikakvih problema radi na 2.53 GHz sa 2.2 GHz procesorom. Paradoks „ipak radi“ ima i svoje stranputice, jer se može desiti da preterate misleći da ste izvukli sjajne performanse, a tek pažljivijom analizom memorijskog i disk transfera ustanovite da je računar zapravo brži sa nešto konzervativnijim podešavanjima. Lepa strana osobine „ipak radi“ je visoka doza sigurnosti i pouzdanosti za one koji na računaru „ipak nešto rade“.
Nešto plavo i nešto staro...
Spadam u namćore koji se nikada ne upuštaju u svađe oko Intel-a i AMD-a – moram da imam oba. Takođe spadam u konzervativce koji vole da imaju dobru i pouzdanu ploču, bez obzira na procesor u njoj. Nakon što je tržište sa indignacijom odbilo „integrisane“ ploče (uz ogradu da se misli prvenstveno na integrisanu grafiku), ne mogu da ne primetim da su ploče integrisanije nego ikada. Ako vam neka od brojnih opcija povezivanja otkaže, moraćete da menjate celu ploču, što i ne mora da bude tako loše – nikada nisam razumeo one koji se vezuju za stare matične ploče i automobile. Što se ploča tiče, izgleda da je ovo početak dva lepa prijateljstva, barem dok se ne pojave nove opcije i novi setovi čipova... 
Korisne adrese:
Pakom
http://www.pakom.com
Sinteh
Bulevar vojvode Mišića 37b, Beograd
tel: 011/3693-180
|
