|
Živimo u vremenu sve većeg raskoraka između realnih potreba za unapređivanjem PC hardvera s jedne strane i nesmanjenih apetita za ubiranjem profita hardverske industrije s druge strane. Kada ne postoji razuman način da se široki slojevi kupaca ubede da je nadogradnja neke komponente novijom zaista korisna, marketing stupa na scenu da osmisli šarene parole i pseudotehnološka unapređenja koja će na fluorescentnim stikerima izlepljenim po nikad atraktivnijim kutijama, mamiti kupce da potroše novac.
Ako se za AGP magistralu može reći da je ostvarila važan brzinski pomak u odnosu na PCI kao „usko grlo“ u komunikaciji, dalja ubrzanja AGP režima rada, poznata kao 2x, 4x, a u najnovije vreme i 8x, lansirana su pre svega kao parole koje pomažu posustaloj grafičkoj industriji. Da je AGP magistrala zaista svemoguća i dovoljna za potrebe savremene 3D grafike, aktuelni modeli grafičkih kartica ne bi bili nepotrebno poskupljivani ugradnjom ogromnih količina ultrabrze (pa samim tim i ultraskupe) memorije, jer bi posao sasvim adekvatno obavljala sistemska memorija PC-ja.
Svojevremeno kada je bio aktuelan prelazak sa AGP 2x na 4x transfer, najznačajnija stavka u čitavom prelasku bila je prepolovljenje radnog napona na kojima su radile nove kartice, što je izazvalo nekompatibilnost sa nekim starijim matičnim pločama; razlika u brzini između AGP 2x i 4x režima rada često se nije mogla registrovati ni pažljivom analizom brojki koje daje test-softver, a kamoli golim okom.
Prelazak na 8x
Današnji „prelazak“ sa AGP 4x na 8x sam po sebi ne predstavlja čak ni toliki pomak – radi se o pokušaju da se među slabije informisanom populacijom kupaca pospeši prodaja grafičkih kartica i matičnih ploča koje ovaj režim rada podržavaju, sugerišući im da se radi o „novoj tehnologiji“. Dobici u performansama mereni dvocifrenim procentima (kojima se hvale proizvođači kartica) nikako nisu posledica prelaska sa AGP 4x na AGP 8x, već podizanja radnog takta grafičkih i memorijskih čipova. Uporedni testovi istih kartica na pločama koje podržavaju AGP 8x i onima koje podržavaju samo 4x pokazuju samo da realne razlike u brzini nema; AGP 4x ploče čak budu u prednosti, ako je reč o kvalitetnom i brzom čipsetu, kao i o renomiranom proizvođaču ploče.
Neposredno nakon što se pojavila ATI Radeon 9xxx familija grafičkih kartica, sa kojom je svetu predstavljen AGP 8x, u firmi nVidia su pohrlili da grafičke čipove ojačaju AGP 8x podrškom, iako naredna generacija GPU jedinica ovog proizvođača još nije bila na vidiku. Naravno, to je bila šansa i za proizvođače grafičkih kartica baziranih na nVidia 3D akceleratorima da izmisle „nove“ modele i ponude ih po višim cenama, učinivši tek neke kozmetičke promene u postojećem proizvodnom programu. AGP 8x kartice bazirane na GeForce 4 MX čipovima već smo predstavljali u prethodnim brojevima, a sada je došla na red i „teška artiljerija“, odnosno puni GeForce 4 modeli, iz prestižne Ti serije.
Pošto nVidia zna da u Ti seriji najbolju prođu imaju modeli koji nose oznaku 4200 (najpovoljnija cena, makar i uz najniži takt), za sada su samo ovom, najpopularnijem Ti čipu „dodali“ AGP 8x podršku: dve kartice sa testa se sistemu prijavljuju baš pod nazivom Ti4200 AGP 8X, dok se treća prijavljuje kao Ti4800 SE (ali funkcionalne razlike nema).
Za testirane kartice zajednički je vrhunski kvalitet izrade, izuzetno efikasan mehanizam hlađenja, bogat softverski paket i maksimalna funkcionalnost; sve kartice su ViVo, tj. opremljene kako video-ulazima, tako i video-izlazima. Nešto što je doskora karakterisalo samo vrhunske modele polako postaje standard, što je u doba sve veće popularnosti amaterske video produkcije i logično. Danas vam za amatersku montažu digitalnog video-zapisa u PAL rezoluciji zaista nisu neophodne specijalizovane studijske kartice, jer će vam bilo koja od ovih standardnih grafičkih kartica sasvim pristojno završiti posao. Pogledajmo ukratko šta svaki od modela nudi.
MSI Ti4800SE 8x
 |
Microstar-ov adut u ovoj klasi je kartica koja ne deluje manje uverljivo od skupljih Leadtek i Asus modela. U već tradicionalnoj crvenoj boji MSI grafičkih kartica, po rasporedu elemenata i upotrebljenim komponentama najpribližnije odgovara nVidia generičkom predlošku. Obostrani masivan metalni hladnjak prekriva u celosti GPU jedinicu i memorijske čipove i obezbeđuje optimalno hlađenje. Kartica je opremljena sa 128 MB DDR memorije, a podržava istovremeni rad sa dva monitora (drugi se priključuje na DVI izlaz ili priloženim DVI-SVGA adapterom). Oštrina slike je na nivou očekivanja za ovu klasu, dok su fabrički podešene brzine rada grafičkog čipa i memorije nešto iznad proseka: 275 MHz za sam čip, odnosno 550 MHz za memoriju. Kartica je na brzinskim testovima pokazala odlične rezultate, gotovo se izjednačivši po performansama sa Asus karticom, čija memorija radi na 50 MHz višem taktu. Inače, pri pokušaju dodatnog ubrzavanja memorije nismo primetili probleme pri dizanju takta na 600 MHz.
Softverski paket koji se dobija uz karticu može se oceniti kao veoma bogat, a uključuje (pored sedam igara) i WinDVD 5.1, RestoreIt, VirtualDrive, Winproducer/Wincoder, kao i veliki broj MSI utility programa, uključujući i softver za overkloking kartice. U paketu se uz karticu dobija i razdelnik za ViVo konektor, koji omogućava priključenje svih vrsta video ulaza i izlaza, kako kompozitnih, tako i s-video. Sve u svemu, radi se o proizvodu na kakve smo od MSI-ja već duže vreme navikli – kvalitetan, kompletan i vrlo konkurentan.
Leadtek Winfast A280LE TDH
Nedavno sam od nekih kompetentnih ljudi imao prilike da čujem da u konfiguracije koje sastavljaju, kad god mogu da sklope finansijsku konstrukciju, obavezno stavljaju Leadtek grafičke karte. Kažu: „Sklopiš i više ne misliš, vredi svakog uloženog evra.“ Leadtek zaista već godinama uz svoje ime vezuje neku dozu ekskluzivnosti i perfekcije. Kupac Leadtek kartice tu posebnost oseća na mnogo načina, pa ni njihov najnoviji model nije izuzetak.
Za razliku od većine ostalih proizvođača, Leadtek sam dizajnira štampane ploče svojih kartica, ne oslanjajući se previše na generički predložak. To u ovom konkretnom slučaju ima za posledicu i primetno manji gabarit same kartice, mada ne i manju masu: izuzetno masivan obostrani metalni hladnjak doprinosi uverljivosti proizvoda i garantuje dobro hlađenje (kod Leadtek-a smo nedavno videli i prve kartice sa po dva ventilatora, u cilju ravnomernijeg hlađenja). Broj konektora na kartici je isti kao i kod drugih proizvođača (SVGA, DVI/SVGA, ViVo), uz jedan dodatak: External Box konektor, namenjen priključenju nekog od dodataka iz Leadtek proizvodnog programa, recimo eksternog TV tjunera.
Leadtek posebnu pažnju poklanja softveru, modifikujući generičke drajvere i kastomizirajući korisnički interfejs za podešavanja kako bi zaobišao neke sitnije probleme pojedinih generičkih verzija. Uz ovu karticu se dobija i Winfast MyViVo, korisnički interfejs za rad sa video signalima koji bi korisnicima trebalo da ponudi precizniju kontrolu radnih parametara od onoga što nude generički nVidia drajveri. Fabrički setovana brzina čipa i memorije je relativno konzervativna (250 i 513 MHz), što ne znači da nisu sposobni za značajna ubrzanja, već samo reflektuju poslovnu filozofiju Leadtek-a – stabilnost u radu iznad svega. Kvalitet slike koju daje ova kartica je natprosečan. Softverski paket koji stiže uz karticu uključuje i Ulead Video Studio 6, Ulead Cool 3D, kao i 6 CD-ova sa igrama. U pitanju je dakle još jedan vrlo kompletan proizvod kome se ništa ne može zameriti.
Asus V9280S
Ne sećamo se da smo videli grafičku karticu izašlu iz Asus-ovih pogona koja nije bila besprekorna u svakom pogledu (naravno, svako savršenstvo ima svoju cenu). Asus se i ovoga puta potrudio da napravi Ti4200 8x AGP karticu koja bi se pojedinim detaljima isticala nad ponudom konkurenata, pre svega kvalitetom memorijskih modula (i rezultujućom brzinom rada), kao i korišćenjem hladnjaka za GPU jedinicu i memoriju od bakra koji bolje provodi toplotu. Po broju i vrsti konektora ova kartica je identična kao i preostala dva modela, što znači da podržava rad sa dva monitora (jedan DVI/SVGA konektor), dok se na ViVo utičnicu preko priloženog razdelnika mogu povezivati kompozitni i s-video ulazi i izlazi.
Softverski paket je takođe sličan i uključuje veći broj 3D igara najnovije generacije, Asus DVD plejer, kao i gomilu uslužnih programa namenjenih video produkciji, monitoringu, overklokingu i sličnim poslovima. V9280S se izdvaja od konkurenata po fabrički podešenom taktu memorije od čak 600 megaherca, koji bitno prevazilazi dosadašnje standarde na karticama sa Ti4200 čipovima i omogućava izvanredne performanse. Kvalitet memorijskih čipova omogućava lako dostizanje viših taktova, tako da se brzinski dometi ne završavaju na vrednostima koje vidite u priloženim tabelama. Takt jezgra GPU jedinice je, kao i na MSI kartici, 275 MHz.
Integracija PC i video tehnike polako postaje standardna stvar. Ako se trend produkcije ViVo kartica nastavi (a nema razloga da ne bude tako), verovatno će mnogi korisnici PC-ja svoju „računaljku“ primaći TV-u, makar na dužinu s-video kabla koji poseduju, da bi na njemu gledali ne samo filmove sa DVD-a, već i uspomene iz privatnog života, pokretne slike zabeležene digitalnom kamerom ili fotoaparatom, a na PC prebačene krajnje jednostavno – preko grafičke kartice! Filmovi će se verovatno čuvati na ogromnim hard diskovima umesto na trakama, a kada prostora tamo ponestane, backup-ovati na DVD.
Pretvaranjem PC-ja u multimedijalni centar, grafička kartica koja nije osposobljena za kompletan „tretman“ video-signala više neće imati šta da traži na tržištu, čega je nVidia svesna – ako je već ATI (barem privremeno), preuzeo brzinsku krunu u 3D akceleraciji, oni će auditorijumu poslati poruku da pojam multimedijalne zabave na PC-ju može biti mnogo širi. Zaista, slabo smo nešto viđali ViVo kartice u ATI izvedbi u poslednje vreme, a cena teško da može da bude opravdanje za uskraćivanje jednog sve bitnijeg elementa funkcionalnosti.
Korisne adrese:
Pakom
http://www.pakom.com
Cores
Makenzijeva 31, Beograd
tel: 011/4443-331
|
