| Canon LBP 1120 |
Govorimo, naravno, o crno-belim laserskim štampačima, pa inkjet-ovi iste cene i dalje imaju prednost zbog mogućnosti štampe u boji. Iako ovi laserski štampači predstavljaju samo "dno" ponude na tržištu u svetu, ne treba zaboraviti da su oni do pre samo nekoliko godina bili stvar prestiža, kao i to da su mnogi korisnici smatrali da im neće biti potreban štampač čije su mogućnosti slabije od onih koje ima prosečan WPS printer današnjice. Dakle, za prosečnog vlasnika kompjutera, pod uslovom da mu štampa u boji nije prioritet, WPS štampač predstavlja pravu malu kućnu štampariju - uređaj je dovoljno brz a štampa u najvišem kvalitetu za kojim realno postoji potreba.
Modeli čija je cena ispod 250 evra čine, u broju prodatih primeraka, preko 80% prometa na domaćem tržištu, što je impresivan podatak. Zato su upravo ovakvi štampači najinteresantniji širokom krugu korisnika. Nijedan od njih nema ugrađenu PCL ili PostScript emulaciju - reč je o tzv. host based štampačima, koji za formiranje strane koriste Windows Printing System ili neku alternativnu platformu. To znači da se proces rasterizacije strane obavlja u potpunosti na kompjuteru pa, iako neki od testiranih modela imaju i paralelni port (USB se podrazumeva), štampa iz DOS programa, koji se kod nas koriste u knjigovodstvu, predstavlja neizvestan poduhvat. Budući da ovi štampači imaju drajvere samo za Windows platforme, štampa na njima iz DOS programa je moguća samo ako se ovi pokrenu u Windows prozoru, a tada uspešnost zahvata zavisi (i) od toga kako je DOS program napisan. Neki od modela na testu imaju specijalnu programsku podršku koja bi trebalo da omogući štampu iz svih DOS programa, ali ni oni nisu prižili punu pouzdanost.
| Epson 5900 |
Posledica host-based organizacije je i u tome što brzina štampe može da zavisi od brzine kompjutera. Ovo je sasvim logično, pošto je računar taj ko obavlja rasterizaciju - razlika u brzini štampe je vidljivija ukoliko je dokument komplikovaniji. Tako je štampa složenih tekstualnih dokumenata i Excel tabela znatno sporija u odnosu na (tek nešto) skuplje laserske printere koji podržavaju PCL emulaciju. Zato smo brzinu smatrali jednim od važnijih faktora koji utiču na ukupnu ocenu štampača. Drugi najvažniji faktor je kvalitet otiska, ali su u tom pogledu razlike među testiranim modelima male, osim prilikom štampe fotografija i vektorske grafike, gde su do izražaja došle razlike u algoritmima za rasterizaciju koji se koriste u njihovim drajverima. Treći faktor koji je uticao na ocenu jeste cena štampe, što je vrlo važno upravo korisnicima koji kupuju WPS lasere - oni pažljivo gledaju na svaki trošak.
Da bismo procenili na koji način vlasnici WPS laserskih štampača realno koriste ove uređaje, napravili smo malu anketu na uzorku od dvadesetak korisnika različitih profesija. Rezultati su potvrdili da se preko dve trećine (69.5%) odštampanih stranica sastoji od običnog teksta. Stranice sa Interneta, na kojima se nalaze fotografije, tekst i vektorska grafika, zauzimaju 18.7% primene, dok su 9.5% tablice kreirane u Microsoft Excel-u. Preostalih par procenata otpada na fotografije, PDF fajlove i druge grafički orijentisane otiske.
Kako smo testirali
| HP LJ 1005W |
Prikupljeni podaci su bili osnova za testiranje i ocenjivanje WPS štampača. Za probu smo koristili tri tipa materijala: Word dokument dužine 8 strana (sa oko 2.000 karaktera po strani), tablicu iz Excel-a koja ima 4 strane i stranu sa Interneta spremljenu za štampu (ceo dokument je imao 3 strane, sa ukupno 6 fotografija). Ta tri dokumenta su upotrebljena za merenje kvaliteta i brzine štampe. Uzeli smo u obzir i činjenicu da se kod ovih modela brzina štampe prve strane značajno razlikuje od brzine štampe svake naredne, tj. onog što obično nazivamo punom brzinom štampe.
Još jedan rezultat mini-ankete kaže da je prosečna dužina dokumenta koju štampa vlasnik WPS štampača oko 3.5 strana. Tako smo došli do jednostavnog načina za računanje realne ili efektivne brzine štampe. Vreme štampe prve strane je sabrano sa vremenom potrebnim da se odštampaju još 2.5 strane i taj zbir je podeljen sa 3.5. Ovo je urađeno za svaki od tri dokumenta, i tako su dobijene realne brzine za svaka od tri najvažnija tipa štampe, koje su naknadno svedene na uobičajeni raspon ocena (5 do 10). Množenjem ovih brzina sa procentima njihovog učešća u štampi prosečnog korisnika, dobijamo vrlo realnu procenu koliko će strana u minuti korisnik u proseku moći da očekuje od svakog testiranog printera.
| Panasonic KXP7100 |
Slično je i sa kvalitetom štampe, s tim što je tu posebno ocenjivan kvalitet štampe teksta, tablica koje su u sebi imale i osenčene delove i stranice sa Interneta, na kojima je obraćana pažnja kako na tekst tako i na fotografije. Kvalitet štampe teksta je definisan najmanjom veličinom slova koju štampač može da prikaže i oštrinom slova, i bio je praktično jednak kod svih testiranih modela. Kvalitet štampe tablica je prvenstveno određen kvalitetom rasterizacije "zasivljenih" ćelija, kao i time kako su predstavljena slova koja nisu crna. Na kvalitet fotografija uticali su ravnomernost pokrivanja površina i kvalitet rasterizacije.
Formirane su tri ocene kvaliteta, u rasponu od 5 do 10. One su pomnožene težinskim faktorima (procentima učešća odgovarajućeg tipa dokumenta u potrebama prosečnog korisnika) i sabrane, pa smo dobili ocenu kvaliteta štampe. Cena štampe je izražena u dinarima po strani, a za to su korišćeni isključivo podaci koje proizvođač daje o kapacitetu tonera; cenu smo računali na osnovu 10.000 odštampanih strana, što obuhvata toner koji stiže uz štampač (njega dodatno ne plaćate) i onoliko kaseta koliko je potrebno kupiti da bi se odštampalo 10.000 strana. Cena tih kaseta podeljena sa 10.000 predstavlja cenu štampe po strani. Ocena cene štampe je dobijena tako što je štampač sa najskupljom štampom dobio ocenu 5, onaj sa najjeftinijom 10, a ostali su proporcionalno raspoređeni između ove dve vrednosti.
| Lexmark E210 |
Ocene, za brzinu, kvalitet i cenu štampe množene su težinskim faktorima koji su takođe rezultat ankete. Naime, pokazalo se da je važnost brzine štampe oko 34, kvaliteta 29, a cene štampe 37 procenata, pa su usvojeni ti faktori. Zbir proizvoda je dao konačnu ocenu štampača a ona je, kao što je to uobičajeno u testovima u "PC"-ju, bila jedini kriterijum za vrednovanje štampača. Proglasili smo i štampač kod kog je odnos kvalitet/cena najpovoljniji.
Neke od parametara važnih za WPS štampače na ovakvom testu nije moguće isprobati. Na prvom mestu to je trajnost mehanike, koja korisnicima sa malim budžetom (a oni najčešće kupuju ovakve štampače) mnogo znači, a druga je pouzdanost u radu, naročito kod mehanizma za povlačenje papira - i za testiranje ove osobine potrebno je odštampati mnogo više strana nego što na ovakvom testu imamo prilike.
Za prikaz laserskih štampača, njihove ocene i preporuke pogledajte letnji broj časopisa "PC".
|