|
Kombinacija ječma, hmelja, vode i kvasca služi se skoro na svakom ćošku a stara je koliko i sama civilizacija. Od pamtiveka je pivo bilo sredstvo za osveženje i uživanje, ali i hrana, pa čak i lek. U njemu su uživali bogati i siromašni, faraoni i robovi, seljaci i ratnici, bolesni i zdravi. Ono utoli glad, osnaži organizam, smiruje nerve. Prinosilo se kao žrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali ipak je iznad svega bilo i ostalo piće za smrtnike.
Pivo kroz istoriju
Pili su ga još stari Sumeri koji su čuvali tajnu njegovog pravljenja. Vavilonska civilizacija nasledila je sumersku, pa je tradicija pravljenja piva nastavljena. Hamurabi, vavilonski kralj poznat po prvom pisanom zakoniku, regulisao je između ostalog i uslove proizvodnje i prometa piva. U to vreme pivo se nije prodavano, već dobijalo, zavisno od statusa, ili menjalo za ječam. Seljaci su dobijali 2 litra, sluge 3, a činovnici i sveštenici po 5 litara na dan.
S obzirom na to da je bilo i vrlo tražena roba u trgovini, zajedno sa ostalom robom prelazilo je dug put do susednog Egipta (www.eat-online.net/english/habits/history_of_beer_main.htm  ). Egipatsko pivo bilo je nadaleko poznato, a majstori koji su ga pravili toliko poštovani, da su dobili poseban hijeroglifski znak. Njegova tajna bila je, između ostalog, i u urmama koje su dodavane radi poboljšanja ukusa. Za pivo su znali i stari Grci i Rimljani. Njihovo omiljeno piće bilo je vino, ali ono je bilo suviše dragoceno da bi ga bilo dovoljno. Zato je vino proglašeno pićem bogova, i pili su ga samo povlašćeni, a pivo je bilo piće običnog naroda, dostupno svima.
 |
Na ostatak evropskog kontinenta pivo je preneto dolaskom Kelta sa Istoka. Oni su naselili Španiju, deo Francuske i Britanska ostrva. Germani su se pojavili nešto kasnije, naselivši današnju Nemačku, Holandiju i Skandinaviju. Svoja piva nazivali su peor ili bior, odakle verovatno potiče današnji naziv beer (www.alabev.com/history.htm ). Američki kontinent znao je za pivo mnogo pre Kolumba. Proizvodilo se od žitarice koja je u tom podneblju dominirala, kukuruza. Inke su ga u Južnoj Americi proizvodile davno pre nove ere, a Asteci i Maje nastavili su tu tradiciju (www.history-of-beer.com ).
Kako nastaje pivo
Pivo je blago alkoholno piće koje se proizvodi od ječmenog slada. Slad je isklijali ječam, koji za razliku od polaznog zrna sadrži enzime potrebne za razgradnju skroba i proteina, koji omogućavaju dobijanje pivske sladovine koja će kasnije, vrenjem, dati pivo. Druge osnovne sirovine od kojih se dobija pivo su voda, hmelj i pivski kvasac. Od kvaliteta vode zavisi kvalitet i tip piva, jer soli rastvorene u vodi utiču na reakcije koje se odvijaju u toku proizvodnje i kao takve formiraju boju i miris finalnog proizvoda.
 |
Hmelj se dodaje u maloj količini (nekoliko stotina grama na sto litara sladovine), ali doprinosi ukusu, mirisu i stabilnosti proizvoda, dajući pivu karakterističnu prijatnu gorčinu i specifičnu aromu. Gorke komponente hmelja imaju baktericidna svojstva pa utiču na stabilnost piva i jedan su od razloga zbog koga pivo ne može sadržati štetne bakterije. Pivski kvasac je sirovina od čijih svojstava umnogome zavise svojstva piva. Vrenje se vrši uz pomoć strogo odabranih, selekcioniranih sojeva koji odgovaraju željenom tipu i obezbeđuju njegovu stabilnost i trajnost (www.cyber-pivo.co.yu ).
U svetu postoji mnogo različitih vrsta piva, koja se međusobno razlikuju i po primenjenom postupku proizvodnje i po sirovinama od kojih se proizvodi. Svaka pivara ima svoje pivo prepoznatljivog ukusa i arome.
U našim krajevima
Punih 258 godina proteklo je od kada je bavarski pivarski majstor Sebastijan Krajcezen počeo u Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) da proizvodi „tečni hleb“. Daleke 1745. godine industrija je u ovim krajevima još bila nepoznat pojam. Izgradnjom pivare, industrijskog prvenca grada, udareni su temelji privrednom razvoju koji se, nakon toga, više nije mogao zaustaviti. Ne bez razloga može se reći da je grad izrastao upravo iz pivare. Ono što je započeo Krajcezen, unapredio je najpoznatiji posednik pivare Lazar Dunđerski (www.zrenjanin.org.yu ).
Na mestu gde se danas nalazi Valjevska pivara, valjevski trgovac Dimitrije Mitrović je još 1860. godine započeo sa proizvodnjom piva u Valjevu. Gazda Dimitrije je dobro znao da njegov poduhvat ne može da uspe ako kvalitet piva, koji bude proizvodio, ne bude zadovoljavajući, pa je za ortaka angažovao Jozefa Ajhingera, pivara iz Bavarske koji je već izvesno vreme radio za Ignjata Vajferta, kod koga je stekao zavidno znanje i iskustvo (www.valjevsko.co.yu ).
Naravno, neki vole da utole žeđ i u vršačkom pivu (www.vrsackapivara.co.yu ), ali i u nadaleko poznatom Heineken (www.heineken.com ), Budweiser (www.budweiser.com ), Laškom (www.pivo-lasko.si ) i mnogim drugim. Čuveno češko pivo je za mnoge „jedino pravo“ – Česi ga piju gotovo od pamtiveka, još od 859. godine posle Hrista, a prvu pivaru sagradili su 1118. godine (archiv.radio.cz/beer/beer1.html ).
Pivo je pratilo čoveka kroz burnu istoriju i bilo svedok drevnih civilizacija koje su nastajale i nestajale, o čemu svedoči sajt posvećen „pivskim“ virtuelnim muzejima (gono.com/vir-mus/vmbeer.htm ) kao i „Oktobarfest“, čuveni festival piva koga je samo prošle godine posetilo 5.9 miliona ljudi iz celog sveta (www.oktoberfest.de ).
|
