|
Na svetskom tržištu je sve više modela digitalnih fotoaparata, a predviđa se da će po obimu prodaje već naredne godine oni prevazići klasične, te da će do kraja decenije preko 70% prodatih primeraka u svetu biti digitalni fotoaparati. Prednosti koje digitalni aparati imaju nad klasičnim su brojne, a jedna od njih je da je u digitalnom obliku moguće arhivirati fotografije jer se kopiranjem arhive svakih nekoliko godina može neograničeno produživati njihov vek. Drugi adut su izuzetno čisti i oštri snimci, mogućnost da odmah po snimanju vidite fotografiju, kao i da obrišete neuspele snimke. I na kraju, najvažnija prednost je u tome da samo snimanje ne košta ništa - nema filma, pa možete slobodno da slikate koliko hoćete, pa da na kraju odštampate samo uspešne fotografije.
Kao i kod svake nove tehnologije, i kod izrade digitalnih fotoaparata postoje razna tehnološka rešenja, manje ili više uspešna. Iako je tehnologija digitalnih aparata sazrela, modeli se i dalje međusobno veoma razlikuju. Zato smo odlučili da napravimo uporedni prikaz celokupne ponude digitalnih fotoaparata na našem tržištu. Kako je reč o skoro četrdeset modela, podelili smo ih u četiri grupe: point and shoot (u koju spadaju 2 i 3 Mp modeli bez otpičkog zuma), amaterski (3 Mp sa 2 ili 3x optičkim zumom), poluprofesionalni (4 ili 5 Mp sa 3 ili 4x optičkim zumom) i ultra zum modeli, u koje spadaju aparati sa optičkim zumom 5x ili više. Iako ovo nije najpreciznija podela, ona prilično adekvatno odslikava namene i mogućnosti aparata.
 |
Test je pokazao da trendovi vode stabilizaciji konfiguracija po grupama - aparati bez optičkog zuma verovatno neće prelaziti rezolucije od 3 Mp. Takođe se pokazalo da je većina modela (a samim tim i najveća potražnja) u klasi amaterskih aparata, sa 3x zum objektivom i rezolucijom u rasponu od 3 do 5 Mp. Drugi trend je da, iako će većina proizvođača i dalje povećavati rezolucije aparata, vrtoglavi rast megapiksela prestaje. Štaviše, već sledeće godine rezolucija aparata će se davati u linijama po milimetru (ekvivalnetno 35 mm filmu) umesto u megapikselima. Osim što će usporiti takmičenje u megapikselima koje polako gubi smisao, ovo je i mnogo verodostojniji podatak - često se dešava da kvalitetan 3 Mp aparat daje bolju i precizniju sliku od lošeg 4 Mp modela.
Opšti utisak nakon testiranja ovih razmera (39 modela od osam proizvođača) jeste da običnom korisniku, koji ga koristi za snimanje porodičnih i turističkih fotografija, skoro svaki od pomenutih aparata daje sasvim dovoljan kvalitet slike, mada razlike postoje i nikako nisu male. Takođe, kako se krećemo ka skupljim i kvalitetnijim modelima, razlike u kvalitetu postaju sve važnije, ali i sve primetnije.
Kako smo testirali?
Za ovako obiman uporedni test pripremili smo ozbiljan skup pojedinačnih testiranja koja su osmišljena tako da u potpunosti isprobaju sve važne osobine aparata. Pošli smo od najvažnijih parametara: kvaliteta snimaka i brzine reagovanja. Kvalitet snimka kod digitalnih aparata je kompleksan pojam na koji utiču brojni parametri: kvalitet reprodukcije boja, balans belog, oštrina slike, reprodukcija detalja i eliminacija šuma. Važno je znati da kvalitet optike i samog optičkog senzora (nezavisno od toga da li je CCD ili CMOS tipa) nije jedini koji utiče na kvalitet slike. Naime, sirovi podaci sa senzora procesiraju se u aparatu i tu se nad njima obavljaju brojne operacije kako bi se dobio konačan izgled fotografije. Ovde je reč o finesama algoritma za procesiranje slike, pa nije redak slučaj da brojni aparati koji u sebi imaju identičan CCD čip (samo tri firme u svetu ih proizvode za otvoreno tržiše, a mnogi ih koriste) daju drastično različit kvalitet snimaka.
Za kvalitet reprodukcije boja koristili smo Gretag-ov Color Checker Color Rendition chart - list sa kvadratima različitih boja (slika 1). S obzirom na poznate vrednosti boja za svaki od ovih kvadrata, testom smo merili kvalitet reprodukcije boja, ali i kvalitet balansa belog. Snimak ove test-kartice rađen je po dnevnom, indirektnom svetlu. Za testiranje oštrine i reprodukcije detalja koristili smo dva snimka. Prvi je USAF 1951 (slika 2) test, kojim se u stvari meri broj linija (rezolucija) objektiva. Imajući u vidu drastično različite dimenzije optičkih senzora u prikazanim aparatima, nismo davali podatke o broju linija, već smo samo ove snimke koristili za međusobno poređenje aparata.
 |
Neke detalje vezane za oštrinu slike nije moguće numerički izraziti. Reč je pre svega o sposobnostima algoritama za procesiranje slike da prilikom eliminacije šuma (koji po svojoj suštini smanjuju oštrinu) zaobiđu detalje i ivice na slici. To je mereno pomoću portreta na kojem smo posebnu pažnju posvetili uvećanim detaljima oko očiju, obrva, usta i kose (primer na slici 3). Osim toga, u dve najjače kategorije testirali smo i dinamički opseg aparata snimanjem jednog te istog kadra sa svim vrednostima pod- i nad-ekspozicije. Vrednost dinamike aparata izračunata je kao raspon EV vrednosti između prvog podeksponiranog snimka u kojem se razaznaju detalji u senci, do poslednjeg preeksponiranog snimka u kojem se još uvek razaznaju detalji u svetlim delovima slike. Izmerena vrednost se ne može uzeti kao savršena mera dinamičkog opsega, ali je dovoljno dobra za uporedni test kao što je ovaj.
Kod procene brzine reakcija fotoaparata analizirali smo niz parametara. Prvi je brzina uključivanja, drugi brzina reagovanja na komande, treći vreme koje protekne od okidanja do trenutka kada aparat ponovo postaje spreman za snimanje sledećeg snimka i četvrti brzina autofokusa. Budući da je reč o vrlo kratkim vremenskim intervalima, merenje svake od pojedinačnih brzina davalo bi veliki procenat greške. Zato je rađen test sa snimanjem pet različitih kadrova u sekvenci (portret, široki plan, pejzaž, detalj u makro modu i udaljeni detalj sa maksimalnim zumom), uz merenje trajanja čitavog procesa. Na taj način smo testirali sve ove brzine, i to u približnom odnosu njihovog uticaja na ono što bismo mogli da nazovemo prosečna brzina rada fotoaparata.
Obrada rezultata
S obzirom na nemogućnost da se neki od izmerenih rezultata izraze numerički u apsolutnom iznosu, ocene su bile relativne, u rasponu od 5 do 10. Za sva merenja, aparat sa najboljm vrednošću dobijao je ocenu 10, onaj sa najslabijom 5, a svi ostali aparati dobijali su ocene linearno raspoređene u ovom rasponu.
Osim ocenjivanja kvaliteta i brzine, na konačnu ocenu aparata uticala je i jednostavnog korišćenja. S obzirom na to da je reč o subjektivnom parametru, u čijem ocenjivanju velikog uticaja imaju lični afiniteti i prethodna iskustva, pribegli smo statističkom metodu. Srećom, svaki od tri autora ovog testa ima različit pristup korišćenju fotoaparata, pa je svako od nas dao ocenu od 5 do 10, a kao merodavnu smo koristili srednju vrednost.
Konačna ocena je računata različito za svaku od kategorija aparata, s obzirom na različite namene i različiti način korišćenja. U klasi point and shoot aparata lakoća rukovanja je najvažnija, a brzina rada i kvalitet snimaka se vrednuju nešto manje. Podatke o težinskim faktorima kojima se množe brzina, razni parametri kvaliteta i lakoća korišćenja pre sabiranja u konačnu ocenu možete videti u tabeli 5.
Za detaljan opis 40 fotoaparata, tabelu karakteristika i ocene pogledajte oktobarski broj časopisa "PC".
|
