 | | (kliknite za veću sliku) |
Jedno od pitanja koje sam, kao autor većine tekstova o GPS uređajima i softveru u „PC“ju, najčešće dobijao od čitalaca i poznanika jeste: „Može li taj Mapsource softver da učita i iskoristi skeniranu mapu?“ Pitanje je potpuno na mestu, s obzirom na to da raznih mapa u papirnom izdanju, topografskih, autokarata, turističkih karata, u raznim razmerama, ima u izobilju, a većina onih koji bi želeli da primene GPS ima obilje raznih mapa u ličnoj kolekciji. Nažalost, Garmin je u razvoju sopstvenog Mapsource softvera krenuo drugim putem, uvodeći vektorski format zapisa i ograničavajući krajnjeg korisnika na manipulaciju isključivo tačkama, trek logovima i rutama u standardnom GPS formatu, ne nudeći nikakav interfejs za konverziju postojećih karata u rasterskom formatu. Ne razmišljaju, srećom, svi na taj način...
Čudo iz Australije
Ako bi trebalo u jednoj rečenici opisati OziExplorer (autor je Des Newman), rekli bismo da je on sve ono što ste oduvek zamišljali da bi Mapsource trebalo da bude, a nije tek ponešto od onoga što Mapsource jeste. OziExplorer možete kao trial verziju preuzeti sa sajta www.oziexplorer.com, a ako budete želeli da „otključate“ punu funkcionalnost programa, licencu za to ćete platiti 85 dolara. Šta OziExplorer zapravo nudi?
Pre svega, OziExplorer omogućava učitavanje i kalibraciju skeniranih karata, bez obzira na tip, razmeru, odsustvo ili prisustvo koordinatnog sistema. Jednom kalibrisanu kartu smeštenu u vašu bazu možete koristiti za precizno planiranje trasa kojima želite da prođete i formiranje baze lokaliteta (waypoints), koje možete da razmenjujete sa GPS uređajem. Komunikacija je dvosmerna, tako da OziExplorer možete iskoristiti i za učitavanje lokaliteta i trasa koje ste na terenu zabeležili na svom GPS uređaju i njihov automatski prikaz na skeniranoj karti.
Za razliku od softvera koji su objavili proizvođači GPS uređaja i koji po pravilu radi samo sa proizvodima iste firme, OziExplorer je sposoban da komunicira sa svim postojećim modelima GPS uređaja, bilo da su u pitanju Garmin, Magellan ili manje poznati proizvođači kao što su Lowrance, Eagle, Silva/Brunton i MLR. Program je potpuno konfigurabilan, tako da će vam omogućiti da komunikacione protokole i simbole koji će biti prikazivani na karti prilagodite modelu koji posedujete.
Praćenje u realnom vremenu
Kao što nudi mogućnost razmene podataka sa GPS uređajima, program nudi i trasiranje u realnom vremenu preko Moving Map podsistema. Da biste tu mogućnost iskoristili, potrebno je da program bude aktivan, GPS uređaj uključen, povezan sa PCjem i da ima prijem satelitskih signala. Posle toga na ekranu notebooka imate prikaz svog kretanja, bilo da se nalazite na nekom drumu ili vozite terenac po nedođiji. Ova mogućnost dodatno dobija na značaju s obzirom na postojanje OziExplorer CE verzije programa, namenjene radu sa džepnim uređajima zasnovanim na Windows CE operativnom sistemu.
Dakle, OziExplorer je dragocen, gotovo nezaobilazan pomagač planinarima i ostalim ljubiteljima prirode i avanturistima, ali i profesionalcima vezanim za rad na terenu. Zato on nudi bogate mogućnosti za komunikaciju sa GIS softverom u vidu podrške za široku paletu formata zapisa, kao što su ArcView, MIF, IGC, PCX5. Naravno, OziExplorer je jednako pogodan i za orijentaciju u gradu – ukoliko je „papirna“ mapa koju posedujete precizna, a vi ste je kvalitetno skenirali i tačno kalibrisali pri uvozu u Ozi, videćete ne samo kojom ulicom ste se kretali, nego i kojom stranom ulice.
Šta OziExplorer ne može? Spisak se svodi samo na važne dve stavke, a to je učitavanje skeniranih mapa u same GPS uređaje i autorutiranje. Da bi se neka mapa mogla učitati u GPS uređaj, ona bi prvo morala da bude konvertovana u vektorski format. Autorutiranje bi podrazumevalo popriličan rad na „dovršavanju“ skenirane mape od strane samog korisnika, u šta teško da će se upuštati neko ko očekuje da je GPS dovoljno „inteligentan“ da unapred „zna“ kuda treba ići. Dakle, Garmin i ostali proizvođači GPS uređaja po svemu sudeći su dobro procenili da su detaljne vektorske mape gradova i drumova sa opcijom autorutiranja jedina vrsta proizvoda na kojoj će se zaraditi ozbiljan novac, dok će „avanturisti“ uvek od rasterske mape učitane u program kao što je OziExplorer dobiti znatno više korisnih informacija i moćniju alatku za planiranje i preciznu kontrolu svojih putešestvija.
Potpuno konfigurabilan
Već prvi pogled na korisnički interfejs ovog programa otkriće vam da je on visoko konfigurabilan, na vrlo sličan način kao što su to recimo programi iz Microsoftovog Office paketa. Koliko god da ćete se u prvi mah „izgubiti“ u obilju menija i ikona na glavnoj paleti, toliko ćete se oduševiti kada shvatite kakve mogućnosti i koliko informacija vam program pruža, naročito kad konfigurišete korisničku paletu ikona. Ozi obezbeđuje uvid u sve detalje vaših tačaka, trek logova i ruta te kompletnu statistiku kretanja (bilo za segment ili celu rutu) odnosno profil visina, a tačkama i trasama moći ćete da dodeljujete detaljnije tekstualne opise i datoteke, recimo fotografije mesta o kome se radi. Trase ćete moći da delite u etape (Mapsource to ne može) i da po potrebi od pojedinih etapa jednim potezom formirate nove. Isto tako, moguće je i pomerati pojedine tačke u trasi ili dodavati nove.
OziExplorer nudi i mogućnost da, tačku po tačku, formirate potpuno nove trase (tracks) klikćući mišem po mapi, što vam omogućava da buduće kretanje planirate na praktičniji način nego formiranjem ruta. Iskusnim korisnicima GPS uređaja prednost ovog pristupa ne treba objašnjavati, a za ostale ću samo kratko reći da se time racionalnije koristi memorija GPS uređaja, omogućava formiranje daleko preciznijeg plana kretanja i smanjuje haos na inače minijaturnom displeju GPS uređaja kad se on koristi na terenu. Za razliku od Mapsourcea koji sve podatke snima u jednom .mps fajlu, OziExplorer ima zaseban format zapisa za waypoint, track i route fajlove.
Opis svih opcija oduzeo bi nam više prostora nego što možemo odvojiti za prikaz ovog izuzetnog programa, ali jednu posebno vredi pomenuti: Name Search omogućava da na osnovu baze lokaliteta OziExplorer automatski učitava mapu na kojoj se nalazi lokalitet koji ste pronašli unošenjem prvih nekoliko slova naziva. Naravno, pod uslovom da posedujete mapu koja pokriva područje tog lokaliteta. Spisak toponima sa koordinatama za područje SCG pogledajte na sajtu earthinfo.nga.mil/gns/html/cntyfile/.
Od papira do kalibracije
Kako, dakle, topografsku kartu koju posedujete na papiru prebaciti u elektronski oblik? Postupak je mnogo jednostavniji nego što se na prvi pogled čini, i sastoji se od dve etape. Za početak, mapu treba kvalitetno skenirati. Pošto je poznato da su sve mape znatno veće od A4 formata a skeneri većih formata skupi, mapu ćete verovatno morati da skenirate u segmentima pa kasnije da spajate u nekom softveru za obradu slika. Od vitalnog značaja za kasniju uspešnu kalibraciju mape je da to uklapanje izvršite savršeno, što znači da se nijedan segment ne iskosi pri skeniranju i nijedan red tačaka ne izgubi na mestima gde ste presavili kartu. Po mogućnosti svakim skenom zahvatite malo veći prostor, kako biste kasnije mogli da uklopite sliku. Optimalna rezolucija za ovakvo skeniranje je 150 dpi, a preko 200 dpi ne treba ići. Snimite finalnu verziju karte u bilo kom rasterskom formatu i ona je spremna za sledeću fazu – kalibraciju.
Mogu se skenirati sve vrste mapa i planova. One mogu imati koordinatni sistem ali ne moraju, nije obavezno čak ni da imaju oznaku razmere, jer se taj podatak u procesu kalibracije uopšte ne traži. Naravno, korišćenje mapa sa označenim koordinatnim sistemom značajno će vam olakšati kalibraciju zadavanjem koordinata četiri ugla mape (koje su svakako poznate). Međutim, koordinatni sistemi obično postoje samo na vojnim i mapama namenjenim profesionalnoj upotrebi, kakve najčešće nisu dostupne amaterskoj populaciji. Šta raditi sa običnim, turističkim mapama nacionalnih parkova i drugih znamenitosti?
Mi smo za tipičan primer takve mape bez upotrebljivog koordinatnog sistema uzeli Geokartino izdanje planinarskoturističke karte Bjelasice i Komova u razmeri 1:60000, izdatu 2002. godine. Ova mapa je prilično detaljna i u isto vreme veoma aktuelna. Kako se ovakva karta kalibriše, kad nigde nisu obeležene bilo kakve brojčane koordinate?
Dovoljno je znati tačnu lokaciju barem dve tačke na karti, a moguće je uneti koordinate do devet tačaka; što je više tačaka definisano to će kalibracija biti preciznija, ali pod uslovom da su podaci tačni. Ako posle kalibracije rezultat nije zadovoljavajući, pokušajte da eliminišete pojedine tačke iz liste, pošavši od onih u čije ste koordinate najmanje sigurni. Tako će verovatno u nekom trenutku sve tačke (waypoints) koje ste kontrole radi učitali u memoriju OziExplorera gotovo savršeno „leći“ tamo gde bi trebalo da budu. Kada ste zadovoljni rezultatom, snimite kalibraciju; videćete da je program pored bitmape formirao još jednu datoteku istog imena sa ekstenzijom .MAP. Vidljiva koordinatna mreža u programu se podešava zasebno, komandom Grid Line Setup sa Map menija.
 |
Iskustvo pokazuje da je za kalibraciju mapa najbolje koristiti planinske vrhove, jer su njihove pozicije po pravilu najpreciznije ucrtane; sledeći poželjni lokaliteti su izvori i spojevi reka i potoka, a u obzir dolaze i raskrsnice puteva (mada ima slučajeva nedovoljno precizno ucrtanih puteva na kartama). Kako doći do koordinata za pomenute objekte? Najbolje je ako ste već posećivali predmetni teren i ako imate zabeležene tačke pomoću svog GPS uređaja. Ako ih nemate, možda poznajete nekoga ko bi mogao da vam dostavi svoju datoteku sa zabeleženim tačkama? Baza korisnika GPS uređaja raste a razmena datoteka sa tačkama (waypoints) i trasama (tracks) u razvijenim zemljama već postaje uobičajena gotovo koliko i razmena muzike u MP3 formatu. Drugi način je da se poslužite nekom drugom mapom istog prostora koja je već kalibrisana; dovoljno je da na njoj obeležite nekoliko ključnih tačaka, snimite .WPT datoteku i iskoristite je za kalibraciju nove mape.
To je otprilike sve što vam je potrebno da biste dobili potpuno funkcionalnu elektronsku mapu. Za mape sa područja Srbije i Crne Gore kao Map Datum optimalno je da koristite Hermannskogel, u Map Projection prozoru treba odabrati Transverse Mercator, a parametre u Projection Setup dijalogu treba postaviti prema listingu 1. Na taj način ćete u koordinatnoj mreži dobiti kod nas uobičajeni metrički prikaz. Zanimljivo je pomenuti da na ovaj način turističke karte koje su vrlo ograničeno upotrebljive na terenu u sadejstvu sa GPSom možete učiniti daleko upotrebljivijim – dovoljno je da željene segmente odštampate iz OziExplorer‑a, ali ovoga puta sa automatski generisanim koordinatnim sistemom.
Bio sam... ovde
OziExplorer pruža ljubiteljima prirode mogućnost da premoste jaz između preciznih, ali u informativnom smislu minimalističkih Mapsource karata i štampanih topografskih karata u kojima je ucrtan svaki vrh, puteljak, potok i izohipsa. Kada se sa vikenda u prirodi vratite kući i povežete svoj GPS sa PCjem, na ekranu ćete videti putanju kojom ste se kretali i to već ucrtanu na topografskoj karti kakvu ste sa sobom nosili! p
|
