|
Comdex, drugi najveći računarski sajam u svetu, neće biti otvoren 14. novembra ove godine u Las Vegasu. Organizator sajma, MediaLive International, otkazao je jesenji Comdex uz obrazloženje da bi trebalo preispitati koncepciju sajma i prilagoditi ga potrebama IT industrije. Sledeći Comdex je zakazan za jesen 2005, ali je svima jasno da su šanse da on zaiste i bude održan, barem u formi koja podseća na nekadašnju, veoma slabe.
Uspon...
Comdex je nastao pre četvrt veka, 1979. godine; njegov osnivač je Sheldon Adelson, finansijski savetnik iz Bostona, a originalno ime manifestacije bilo je Computer Dealers Exposition. Ideja, po rečima gospodina Adelson-a, potiče iz srednjeg veka, kada su trgovci smatrali da je veoma važno da se jednom godišnje okupe u području koje se nalazi u (geografskom) centru države kako bi se lično upoznali i procenili jedni druge. Uspeh ove koncepcije na početku osamdesetih bio je spektakularan – Comdex je iz godine u godinu rastao, firme su smatrale sasvim prirodnim, praktično neophodnim, da se pojave u punom sjaju, a broj posetilaca se merio stotinama hiljada.
Comdex je imao neki svoj ustaljeni red – sve je obično počinjalo predavanjem Bila Gejtsa, zatim se prolazilo pored štanda na kome je Mitchell D. Kapor predstavio Lotus 1-2-3, kupovao hamburger u obližnjem McDonald’s restoranu u kome je Philippe Kahn, nemajući para za štand, održao prvu konferenciju za štampu... Onda ste „kretali u život“. Trebalo je obići stotine demonstracija, oslušnuti promocije novih proizvoda, posetiti žurke koje su kompanije svakodnevno organizovale (zamislite žurku na dnu Grand Kanjona!) točeći šampanjac u potocima i koristeći sve ostale blagodeti spektakularnih enterijera Las Vegasa. Prvog dana sajma Gejts i Balmer su obilazili sve moguće žurke i rukovali se sa posetiocima, što je izazivalo neku vrstu masovne histerije.
U danima najveće slave i najsnažnije naduvanog .com balona, u jesen 2000, Comdex je okupio preko 250.000 posetilaca – svi hoteli, hale, LVCC i Sands bili su prebukirani, a cene soba, pića i taksija su otišle u nebesa. Razbacivanje novca je bilo toliko da su dovođeni popularni bendovi kao što je B-52s, a onda im dopuštano da pevaju po 10 minuta, kako bi na scenu došao neko još poznatiji. Ukratko, Comdex je bio mesto na kome se „mora" biti, ali je ta obaveza bila sve skuplja, a efekti sve manji.
...i pad Comdex-a
Ispumpavanje .com balona i kriza u Američkoj privredi morali su se odraziti na Comdex, ali glavni problem nije bio u tome. Organizatori su se po svaku cenu trudili da skup bude što veći pa su, kako su tradicionalni izlagači smanjivali obim svog prisustva ili čak odustajali od dolaska, počeli da pozivaju firme koje se bave popularnom elektronikom i svačim drugim – samo da se popune štandovi. Comdex je, pokušavajući da bude „sve za svakoga", postao preglomazan, haos je bio sve veći, broj ozbiljnih izlagača je opadao, promovisano je sve manje novih, interesantnih proizvoda, a poslovni rezultati bili su sve slabiji.
Prošle godine broj izlagača na Comdex-u pao je sa 2.337 na 550, dok broj posetilaca nije prešao 45.000, od čega su blizu 1.000 bili novinari. Nisam ni planirao da idem u Las Vegas, ali sam otputovao kada sam čuo da se sobe u (dobrom) hotelu Flamingo, koje je nekada trebalo rezervisati šest meseci unapred po ceni od 300 ili 350 dolara, mogu iznajmiti na licu mesta za $45, pri čemu se gratis dobija kupon za hranu u hotelskom restoranu vredan $40. Kolega je odseo u luksuznom hotelu Mirage za $70 na dan. Glamur je nestao – izlagača je bilo malo, konferencije za novinare i stručnjake bile su sasvim skromne, a prijatelje sam sve manje sretao na žurkama, a sve više u kafeima u kojima se „zabavljaju“ surfujući Internetom, i to o sopstvenom trošku. Organizatori su tvrdili da je „mali Comdex bolji, da je preciznije fokusiran" i tome slično, ali je bilo jasno da će sledeće godine biti promena. Doduše, nisam pretpostavljao da će promene biti toliko drastične.
Kad već pominjem organizatore, treba reći da su se oni nekoliko puta menjali. Sheldon Adelson je na vreme prodao Comdex, za fantastičnih 860 miliona dolara. Kupac je najpre bila medijska kuća Ziff-Davis, pošto je Bill Ziff smatrao da će sajam poslužiti i kao snažnija veza časopisa sa privredom, odnosno oglašivačima. Onda je japanska investiciona firma Softbank kupila Ziff-Davis (pa samim tim i Ziff Davis Events). Softbank (bolje reći njegov naslednik, Key3Media) je bankrotirao u februaru 2003, da bi u junu prošle godine investitori iz San Franciska Thomas Weisel & Partners kupili imovinu i dugove, postavši tako vlasnik sajmova Comdex, Networld+Interop, JavaOne i Seybold. Kompanija je promenila ime u MediaLive International, održala jesenji Comdex i shvatila da tako dalje ne ide...
U želji da se ideja Comdex-a ipak očuva, MediaLive je formirala komisiju nazvanu Comdex Advisory Board, koja će diskutovati o IT liderima o budućnosti Comdex-a i njegovoj koncepciji. U komisiji su za sada John Volkmann (potpredsednik AMD-a), George Paolini (potpredsednik Borland-a), Jeff Singsaas (jedan od direktora Microsoft-a), Robert Shimp (potpredsednik Oracle-a) i Peter Weedfald (stariji potpredsednik Samsung-a), a najavljeno je i priključivanje rukovodilaca iz firmi Cisco, Dell i Intel. Videćemo da li će „savet mudraca" naći načina da oživi Comdex, ali čak i ako se to desi, forma sajma će biti promenjena. Onaj Comdex koji smo svi znali otišao je u istoriju, a time je završena i jedna epoha razvoja IT industrije.
|
