|
Dosta toga se promenilo za četiri meseca, od objavljivanja prvog teksta o ADSL-u kod nas (PC #101). Promene su, kako to obično biva, ponajmanje tehničke prirode – tokom letnjih meseci održano je nekoliko sastanaka Telekoma i Udruženja Internet provajdera i napravljen (u trenutku pisanja ovoga teksta i dalje neformalni) dogovor da Telekom u prvoj fazi, koja će trajati oko šest meseci, ne prodaje ADSL priključke direktno, već posredstvom velikih Internet provajdera. Posle tog perioda proceniće se efekti prodaje i formirati dalja strategija – biće potrebno dosta rada, kako u tehničkom tako i u poslovno-marketinškom segmentu, da se ispune Telekomovi ambiciozni planovi, kao što je instalacija čak 15.000 ADSL priključaka tokom 2004. i 2005. godine.
Šta beše ADSL?
Znajući koliko je ADSL za većinu čitalaca nova tehnologija, potrošićemo malo prostora na to da je još jednom opišemo. U razvijenom svetu ADSL predstavlja jedan od osnovih načina povezivanja kućnih korisnika i manjih firmi na Internet stalnom vezom. Glavna prednost ADSL-a u odnosu na druge tehnologije širokopojasnog (broadband) pristupa Internetu jeste korišćenje postojeće telefonske linije, a da pri tom ne izgubite mogućnost da preko iste te linije i dalje razgovarate glasom – nije potrebno dovođenje novih kablova do kuće/firme niti intervencije na kućnoj kablovskoj infrastrukturi. Kako je to moguće?
 | | (kliknite za veću sliku) |
DSL (skraćenica od Digital Subscriber Line – digitalna pretplatnička linija) podrazumeva korišćenje kompletnog frekvencijskog spektra upredene bakarne parice za prenos podataka; klasična telefonija (prenos glasa i podataka pomoću modema) koristi frekventni opseg do 4 kHz, dok DSL modemi imaju daleko šire propusne opsege, trenutno između 100 kHz i 1.1 MHz. DSL tehnologija je korišćena u našim telekomunikacijama i tokom prethodnih godina – Internet provajderi su tu uslugu obično nazivali „iznajmljena linija“.
Za kućne korisnike i male firme iznajmljena linija je previše skupa, a uz to i zauzima telefonsku paricu pa bi pretplatnik morao da uvodi drugu telefonsku liniju za razgovore glasom, što donosi dodatne troškove a često je i tehnički komplikovano. S druge strane, primećeno je da korisnici obično primaju mnogo više podataka (download) nego što ih šalju (upload). Zato je osmišljen ADSL, asimetrični sistem prenosa koji će se „popeti“ na analognu telefonsku liniju, obezbedivši istovremeni razgovor glasom i prenos podataka velikim brzinama, pri čemu je maksimalna brzina download-a nekoliko puta veća od maksimalne brzine upload-a. U razvijenom svetu ADSL priključci se instaliraju od ranih devedesetih godina.
Glavna konkurencija ADSL-u je kablovski Internet, za koji se koristi infrastruktura kablovske televizije. Prednost kablovskog Interneta je u tome što je maksimalna brzina prenosa za upload i download ista, a mana je što svi korisnici na jednoj grani dele isti propusni opseg, pa realna brzina može varirati i, u raznim periodima dana, biti daleko manja od deklarisane; kod ADSL-a je propusni opseg do provajdera garantovan. Osim toga, kod nas će ADSL biti pristupačan gde god postoji obična telefonska linija, uz još par tehničkih uslova.
Tehnički uslovi i instalacij
 |
Počnimo od dve izmene u odnosu na tekst iz PC #101 – ADSL će biti na raspolaganju ne samo firmama, već i pojedinačnim korisnicima, a uslov za uvođenje je postojanje analogne ili ISDN linije (u međuvremenu su nabavljeni i tzv. ISDN splitter-i). Dodatni zahtev je da parica (telefonska žica) koja vodi do korisnika bude „čista“ tj. da na njoj ne bude instalirana dvojnička kutija, PCM ili FM uređaj. Pretplatnik ne sme da bude predaleko od centrale (računa se dužina kablova koji idu kroz kanale; najveći deo gradskih korisnika neće imati problema sa rastojanjem), a centrala mora biti opremljena ADSL opremom. Za sada je usluga raspoloživa u većem delu Beograda, pri čemu će za svaki konkretan telefonski broj biti ispitano postojanje tehničkih uslova. Eventualni loš kvalitet kablova ili neispravna kućna telefonska instalacija mogu na nekim lokacijama otežati uvođenje ili rad ADSL veze. Ukoliko uslovi negde ne postoje, Telekom može pokušati da ih stvori tako što će razdvojiti korisnika od dvojnika ili izbeći PCM/FM uređaj; za takve operacije uvek je potrebno određeno vreme, a u retkim slučajevima i promena telefonskog broja.
Procedura uvođenja još nije precizno definisana, ali bi mogla teći tako što potencijalni korisnik izabere Internet provajdera i zatraži od njega instalaciju ADSL-a. Provajder će, u saradnji sa Telekomom, proveriti postojanje tehničkih uslova, ugovoriti uspostavljanje priključka, isporučiti opremu i podesiti sve što je potrebno u poslovnom prostoru ili stanu korisnika.
Instalacija je jednostavna jer se većina posla obavlja u centrali – kod korisnika je sve gotovo za nekoliko minuta. Pri tom nema potrebe za intervencijama na infrastrukturi – telefonski priključak se izvuče iz zida i utičnica se poveže sa uređajem koji se zove razdvajač (splitter). Razdvajač sadrži mikrofilter koji odvaja frekventni opseg za telefon od opsega za ADSL vezu. Postoje posebni tipovi ovih uređaja za analognu i ISDN telefonsku liniju i nijedan od njih ne zahteva posebno napajanje.
Ostaje još da se telefon uključi u jedan izlaz razdvajača, a na drugi izlaz se poveže ADSL mrežni uređaj. Taj mini-ruter se povezuje sa PC-jem Ethernet ili USB kablom. Uz nekoliko podešavanja u Windows-u, sve je spremno za broadband pristup Internetu. Stvar dalje funkcioniše tako što se konekcije agregiraju na PPP nivou u BRAS-u (Broadband Remote Access Server) i onda se podaci prenose L2TP protokolom do provajdera, najčešće putem optičkog sistema prenosa.
Upotreba ADSL-a
ADSL ne smeta postojećem analognom odnosno ISDN telefonu – vaš broj telefona se ne menja, telefonirate glasom na uobičajeni način i plaćate telefonske impulse samo za razgovore koje obavite preko telefona – pristup Internetu, iako se tehnički obavlja preko iste žice, potpuno je „nevidljiv“ za klasičan telefon. To znači da ste stalno na vezi, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Onoga momenta kada vam je nešto sa Interneta potrebno, možete to zatražiti. Nema potrebe da pozivate provajdera, čekate da se veza uspostavi, raskidate vezu kada završite posao, plaćate telefonske impulse za vreme provedeno na vezi itd. – kad god je računar ili neki drugi uređaj uključen, na Mreži ste.
Brzina prenosa zavisi od vaših potreba – u startu će verovatno biti ponuđene brzine prijema podataka od 256, 512 ili 768 kilobita u sekundi, što je za današnji nivo razvoja Interneta sasvim dovoljno. Prenos fajlova dužine nekoliko megabajta je gotovo neprimetan, dok fajlove od 20 ili 30 MB „osetite“, ali je čekanje sasvim prihvatljivo. Rad na daljinu, ako imate stalnu vezu i kod kuće i na poslu pa koristite virtuelnu privatnu mrežu (VPN), izuzetno je komforan a prenos multimedijalnih sadržaja prestaje da bude problem i prerasta u zadovoljstvo. Naravno, ADSL podrazumeva asimetrični prenos, što znači da je brzina slanja podataka na Internet manja od brzine prijema, ali i dalje bitno veća nego kod klasičnog modema – u polaznim paketima brzine će biti 64, 128 ili 198 Kbps.
ADSL priključak se može iskoristiti za povezivanje mreže na Internet. Na mrežnom uređaju postoji jedan ili više Ethernet portova na koje povezujete računare, koji dele kapacitet Internet veze. Mrežni uređaj obezbeđuje translaciju adresa (NAT) i druge važne servise. Ukoliko, sa druge strane, u kući postoji samo jedan računar, možete se opredeliti za jednostavniju varijantu povezivanja preko USB priključka.
A cene?
O cenama, nažalost, sada možemo reći čak i manje nego u prvom tekstu. Poznato je samo da ćete mesečnu cenu pristupa Internetu preko ADSL-a plaćati svom Internet provajderu; Telekomu plaćate samo telefonske impulse koje potrošite razgovarajući glasom preko telefona. Cene će, dakle, nastati konkurencijom provajdera, a tržište će biti preciznije segmentirano nego u originalnoj Telekomovoj ponudi – postojaće razne varijante, sa fiksnom i dinamičkom IP adresom, sa neograničenim i merenim protokom itd., pa će korisnik biti u prilici da izabere i plati samo ono što mu je zaista potrebno. Očekujte detalje u sledećim brojevima „PC“-ja.
Zahvaljujemo se kolegama iz Telekoma Srbije na pomoći pri realizaciji ovog teksta. Posebnu zahvalnost dugujemo dr Miodragu Ivkoviću, direktoru Sektora za marketing i prodaju, koji nam je omogućio da prikaz pišemo na osnovu ličnih iskustava, kao i gospođici Emiliji Popović, koja nam je pomogla pri prikupljanju materijala i traženju odgovora na brojna tehnička pitanja
|
