GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #105 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Pokretni murali
Milan Četić, Marko Mihajlović
Projektori su nezamenljiv deo poslovne komunikacije - poslovni čovek želi projektor koji prikazuje kvalitetnu sliku čak i u osvetljenoj prostoriji u kojoj vrši prezentaciju, ali je pritom dovoljno lak da ga može poneti na ramenu. Testirali smo sve modele iz ove klase koji se nude na našem tržištu.
- PC #105 (Novembar 2004)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Pokretni murali

Koncepcija ovoga testa stavila je akcenat na odnos performansi i mase projektora: na test nismo uzimali modele koji su teži od jednog i lakši od četiri kilograma. Takođe, uslov je bio da im je intenzitet svetla barem 1.000 ANSI lumena, kao i da moraju da imaju VGA i video-ulaz. Prikupili smo 12 modela koji odlično ilustruju stanje na našem tržištu. Više od polovine testiranih modela (od firmi HP, Optoma i Plus) koriste DLP tehnologiju, što pokazuje da se kod nas kupci, i pored uvreženog mišljenja da se ovde najbolje prodaju jeftini uređaji bazirani na LCD tehnologiji, često odlučuju prema veličini i masi uređaja, što opet govori o značaju prenosivosti.

LCD ili DLP?

Dilema je sve češće prisutna prilikom kupovine video-projektora, pošto je učešće DLP tehnologije značajno poraslo u ukupnom broju projektora prisutnih na tržištu. Važno je napomenuti da nijedna od ove dve tehnologije nije, barem u ovom trenutku, superiorna nad drugom, ali se smatra da DLP ima svetliju budućnost.

Slika se kod LCD projektora formira pomoću tri odvojena TFT displeja koji, u kombinaciji sa optičkim elementima, slažu crvenu, zelenu i plavu komponentu slike u celinu. Tako složena slika se projektuje kroz objektiv na platno. Dobre strane ove tehnologije su u tome što je sasvim sazrela, što se može postići vrlo kvalitetna reprodukcija boja i što je čitav sklop postao prilično jeftin. Loša strana LCD projektora je što su njihove dimenzije velike, što je teško postići visok kontrast i što LCD displeji, nezavisno od toga koliko su dobro napravljeni, vremenom gube na kvalitetu slike pa posle tri-četiri godine boje počinju da blede, nezavisno od toga koliko ste koristili projektor.

Srce DLP projektora je čip kojeg proizvodi Texas Instruments i koji na mestu svakog piksela koji projektor može da prikaže ima minijaturno ogledalo u obliku romba koje može da se kreće oko duže dijagonale. Menjanjem položaja svakog od mikroogledala, svetlo će se manje ili više odbijati u pravcu objektiva. Na taj način moguće je precizno dozirati količinu svetla koje će proći kroz objektiv, a obojenost slike dobija se time što je između čipa i objektiva postavljen rotirajući disk na kojem se nalaze obojeni filteri. Ovaj disk se okreće brzo (50 ili čak 100 obrtaja u sekundi), pa je slika vrlo stabilna i ne treperi ništa više nego na LCD projektoru. Prednosti DLP tehnologije su viši kontrast i manje dimenzije projektora, a nedostaci viša cena i nešto veća buka, kao posledica permanentnog okretanja diska sa filterima.

Rotirajući disk sa filterima može da ima tri filtera (crveni, zeleni i plavi) ili eventualno šest (po dva od svake boje) i tada se postiže visok kvalitet reprodukcije boja (u rangu onoga što postiže LCD tehnologija), ali je tada kontrast slabiji. Ako ovom disku, osim tri kolorna, dodamo i jedan beli segment, reprodukcija boja slabi, ali zato se značajno poboljšava kontrast i kvalitet bele pozadine koja se često koristi za poslovne prezentacije. Najbolji DLP projektori imaju oba diska, koji se automatski menjaju u zavisnosti od režima rada - četvorosegmentni za prezentacije a šestosegmentni za filmove.

Kontrast i(li) intenzitet svetla

Potencijalni korisnici video-projektora često padaju u zabludu ne razlikujući određene osobine. Najčešća zabluda vezana je za činjenicu da će veća jačina svetla pomoći kvalitetu projekcije u nezamračenoj prostoriji. U stvari, kontrast direktno utiče na mogućnost da projekciju obavljate u nezamračenoj prostoriji, ali i na kvalitet boja - posebno kada se radi o projekciji filmova. S druge strane, što je veći intenzitet svetla koju projektor daje, to je moguće postići veću sliku a da kvalitet projekcije ostane na zadovoljavajućem nivou. Radi boljeg razumevanja ove pojave, treba objasniti da se lumen, koji se koristi u specifikacijama projektora, definiše kao broj luksa po kvadratnom metru. Tako, ako za granicu prihvatljivosti osvetljenosti uzmemo 300 luksa, sa projektorom koji ima 1.800 lumena možemo da projektujemo sliku od 6 m<+>2<+>, ili dimenzija 2.1*2.75 metara a da je ona i dalje dovoljno dobra za gledanje.

Takođe, ako je slika kod ovog projektora dimenzija 1*1.33 m (dijagonala 1.65 m ili 65 inča), intenzitet sveta po jedinici površine biće čak četiri puta veći, čak 1.200 lux/m<+>2<+>. Dakle, za projekcije u velikim, zatvorenim i zamračenim prostorijama važno je da projektor omogući visok intenzitet svetla. S druge strane, ako projektor često nosite sa sobom, i teško možete da predvidite kakvi će uslovi biti na lokaciji na kojoj treba da obavite prezentaciju, ili ako ne želite da zamračujete prostoriju u vašoj firmi u kojoj se vrši projekcija, onda je viša vrednost kontrasta značajnija od visokog intenziteta svetla.

Kako smo testirali

Prilikom testiranja projektora bilo je važno proveriti intenzitet svetla i kontrast koji njihov optički sistem proizvodi. Naravno, proizvođači ove podatke daju u svojim specifikacijama, ali kako ne postoji jedna standardizovana metodologija za merenje, kao i zbog činjenice da postoje dva sistema merenja kontrasta (on/off i ANSI), bilo je poželjno da se svi projektori podvrgnu istom načinu merenja ovih vrednosti.

On/off sistemom merimo vrednosti intenziteta svetla na potpuno belom i na potpuno crnom ekranu. S druge strane, kod ANSI metoda bele i crne tačke se mere istovremeno koristeći "šahovsko polje" sa šesnaest polja (osam belih i osam crnih). Za merenje intenziteta svetla, koristili smo srednje rešenje, sa slikom od šest crno-belih polja (3*2), na kojima smo merili intenzitet svetla pomoću standardnog svetlomera (luksmetra). Prosek izmerenih vrednosti sa belih polja dao je intenzitet svetla u luksima, a odnos proseka sa svetlih i tamnih polja kontrast projektora. Na osnovu ovako dobijenih vrednosti, projektor sa najvišom vrednošću dobio je ocenu 10, onaj sa najslabijom 5, a ostali su dobili linearno raspoređene ocene.

Osim intenziteta svetla i kontrasta, merili smo i buku koju je pravio projektor, pa smo najbučnijem projektoru dali ocenu 5, najtišem 10, a ostale smo rasporedili proporcionalno izmerenim vrednostima. Sledila je ocena geometrije slike - da li je ona pravougaona tj. koliki je stepen njenog izobličenja. Koristeći spektrofotometar, merili smo i kvalitet reprodukcije boja na uzorku od osam osnovnih boja, a rezultati su takođe sortirani u rasponu od 5 do 10.

Ovih pet kriterijuma bili su jedini koji su uticali na konačnu ocenu projektora. Vek trajanja lampe, kao i njena cena, nažalost, nisu mogli biti uključeni zbog toga što je verodostojnost podataka koje navode proizvođači često diskutabilna. Nije reč o tome da oni ne daju tačne podatke, već ovaj vek veoma zavisi od načina na koji se obavlja merenje, kao i da se lampe različitih proizvođača ponašaju različito pri različitim metodologijama testiranja. I neke druge osobine su mogle biti uzete u obzir (npr. da li projektor ima automatsku korekciju izobličenja slike na osnovu nagiba projektora), ali je njihov uticaj na upotrebljivost prenosivih projektora vrlo mali, pa smo ih odbacili kao nedovoljno značajne (često ova funkcija ne radi kako treba pa je bilo teško odlučiti šta je gore - nepostojanje ili loša automatska korekcija).

Pomenutih pet ocena pomnožili smo težinskim faktorima i sabrali, dobivši tako ukupnu ocenu projektora, koja je bila jedini kriterijum za njihovo rangiranje. Naravno, odvojeno smo davali ocene za projektore sa SVGA i za one sa XGA rezolucijom. Takođe, u svakoj od ovih grupa proglasili smo ne samo ukupno najbolji model, već i onog sa najboljim odnosom kvalitet/cena.

Za detaljan prikaz 12 projektora firmi Epson, Hewlett-Packard, Optoma, Panasonic i Plus, njihove ocene i preporuke za kupovinu pogledajte novembarski broj časopisa "PC".

SLEDEĆI TEKST U PC #105
preview
Osnova dobrog računara
Vladimir Cerić


Plazma



YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2021

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter