GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #106 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Đubre 2.0
Jelena Rupnik
Do sada ste bacali stare računare? Poklanjali ih nekome? Vreme je da ih se oslobađate na kontrolisan način, pored pogodnog muzičkog kioska, ako hoćete da vam poreska uprava oprosti dugove...
- PC #106 (Decembar 2004)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Đubre 2.0

Veliki biznis je u đubretu. Da, to možda malo pogrešno zvuči. Ukratko, nekoliko veoma velikih IT proizvođača (Brain, Elektrolux, HP i Sony) udružilo se i odlučilo da podrži WEEE tj. zajedničku platformu zvanu European Recycling Platform Waste Electrical and Electronic Equipment Compliance Scheme. Ni dužeg imena, ni jednostavnije ideje – elektronska oprema se neće bacati tek tako u đubre, nego će postojati specijalne deponije za njeno prikupljanje, a odatle će biti upućivana na razlaganje i reciklažu.

(Ne baš) zgodno ime

Na samom početku pojavio se omanji problem vezan za skraćenicu kojom se čitava kampanja diči; „WEEE“ neodoljivo podseća na engleski eufemizam za malu nuždu. Možda su se tvorci ove kampanje podsvesno pomirili sa porazom i pre nego što su počeli?

Inicijativa predviđa postojanje velikih plastičnih kontejnera u koje bi građani odlagali zastarelu/pokvarenu/nekorišćenu elektronsku robu, a potom bi je specijalizovane službe odnosile. To je isprobano i u Beogradu, ali u prvu generaciju ovakvih (doniranih) kontejnera odlagan je uglavnom niskotehnološki otpad u obliku žara iz peći, pikavaca i slično. Sad su nam potrebni novi kontejneri za staro đubre. No ideja je svakako sjajna. Nekako mi se čini da nećemo čekati dugo da se prvi takav, ne preterano reciklirani, tovar pojavi u nekom našem skladistu. Šta, smrdi ti ovaj monitor? Bato, pa ko nov je!

I poreska služba Velike Britanije ima neku vrstu „reciklaže“: pred Novu godinu obavestila je svoje korisnike, dakle poreske obveznike, da je mislila na nas kad joj se omakla jedna softverska greška. Ma, skoro da ne vredi pominjati. Onako usput – zahvaljujući „softverskoj grešci“, izbrisano je nekoliko stotina hiljada poreskih fajlova, gde svaki fajl predstavlja jednog poreskog obveznika. Da, radi se o najnovijoj nagradnoj igri na sreću: da li sam ja među nekoliko stotina hiljada srećnika kojima je poreska služba, ovim jednostranim aktom, poništila sva prethodna dugovanja? Da stave Zeku kao voditelja, to bi bio čak veći hit od TV programa kao što su Loto i „Želite li da postanete milioner?“. IT stručnjaci u Poreskoj upravi nisu preterano rečito objasnili kako se to dogodilo. S druge strane, ako ste redovno uplaćivali pune iznose poreza i očekujete neke olakšice, pa... i to je obrisano. Ništa od povraćaja vaših para. Ali, ko još plaća porez... Mislim, ko će još da plaća nakon ovoga?

U muzičkom kiosku

Dobri stari VGA interfejs je odavno zreo za penziju. Pa je zato novi DVI (Digital Video Interface) počeo polako da ga dopunjava, a zatim i zamenjuje. Čini vam se da uskoro uopšte nećete moći ni da kupite monitor sa VGA portom? Polako, možda VGA potraje... Najnovija kontroverza na britanskom IT tržištu tiče se upravo smene generacija. Ako želite da kupite novi, savremeni monitor sa DVI interfejsom, to će vas koštati tačno 14% više. Napredak košta, zar niste znali? Naravno, ovde je u pitanju dobra, stara birokratija. Pošto se DVI interfejs može koristiti za gledanje TV snimaka, onda se i monitor sa takvim interfejsom tretira kao TV uređaj, pa tako i oporezuje. Neki od najvećih ostrvskih prodavaca monitora se zato ustežu da puste u prodaju DVI modele.

Na kraju, pređimo na zabavnije teme. Polovinom prošlog meseca u Londonu su najavljeni automati koji omogućavaju prolaznicima da na ulici za keš preuzmu digitalnu muziku i igrice, slično kao što kupuju čokoladice, sendviče i bezalkoholna pića. Prvi „muzički kiosci“ ove vrste biće postavljeni na železničke stanice King’s Cross i Waterloo, a kompanija Insipired Broadcast Networks (IBN) instaliraće mrežu od nekoliko hiljada ovih automata do kraja 2005. godine. Za sad nije poznata cena po kojoj će prolaznici moći da preuzimaju muziku, ali pominje se funta po pesmi. Ne zna se ni format. Dobro, za sada je bitan onaj format koji utvrđuje tržište...

Da vidimo: preko tih automata za prodaju sendviča, pića, žvaka i sličnih đakonija uglavnom se uvaljivao ortodoksni junk food, očajnicko rešenje za nesrećnike koji drežde po stanicama u sitne sate ili nemaju vremena da sednu i pojednu nešto pristojno. Dakle, lako je analogijom izvući zaključak da će se i u muzičkim kisocima, kada budu široko prisutni, prodavati junk muzika, za jednokratnu i prilično holesterolsku upotrebu. Možda onda nije loša ideja da se jedan od onih kontejnera za škartiranje elektronskih proizvoda postavi u neposrednoj blizini ovih muzičkih kioska. Čisto da ljudima pojednostavi život...

SLEDEĆI TEKST U PC #106
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


Arigamix


Čitaj PC Press

Top50 Glas publike

Adizes-2023-01

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter