|
Različite verzije i revizije nForce čipsetova su AMD procesorima omogućile ogromnu popularnost među korisnicima, jer su pored performansi i naprednog memorijskog kontrolera (polje na kome nVidia itekako ima iskustva) obezbedile i ono što je ranije navođeno kao ključni argument za kupovinu Intel‑ove platforme – vrhunska kompatibilnost i impresivna I/O logika (southbridge i SoundStorm). S druge strane, glavne boljke VIA čipsetova (u šta spada i komunikacija sa PCI magistralom) konačno su prevaziđene, pa je nForce u međuvremenu umesto alternativnog, postao skoro jedino validno rešenje za AMD platformu.
nForce5?
Pojava AMD64 procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom i HyperTransport linkom uzburkala je tržište matičnih ploča, pa je „severni most“ zasluženo pao u drugi plan. Danas se funkcije northbridge‑a u većini slučajeva svode na kontrolu PCIe linija i posredovanja između procesora i soutbridge‑a, pa proizvođači čipsetova sve snage usmeravaju ka unapređenjima PCIe interfejsa i komunikacije sa hard diskovima i ostalim uređajima. Po tom pitanju najnoviji nForce4 čipset ima zaista šta da pokaže.
Još u septembru smo, razgovarajući sa predstavnicima firme nVidia na Pakom Roadshow‑u saznali da će prvi radni primerci nForce4 čipseta biti proizvedeni sredinom oktobra i da su isporuke OEM proizvođačima bile zakazane za kraj oktobra. U međuvremenu su se Internetom širile glasine da se nVidia susrela sa problemima u toku proizvodnje, te da je promocija ploča sa ovim čipsetom odložena „do daljnjeg“.
Konkurencija je bila vredna pa je predstavila svoje verzije PCIe čipsetova. VIA nije daleko odmakla sa K8T890 rešenjem – ploče sa ovim čipsetom su i dalje nedostupne, iako je VIA test‑laboratorijama isporučila sample primerke ploča na uvid. Ovakvu situaciju je iskoristio ATI, koji je još u oktobru predstavio svoj prvi čipset sa PCIe interfejsom i svoj prvi čipset za AMD procesore uopšte, u nadi da će tako privući naklonost određenih proizvođača matičnih ploča, ali i manje zahtevnih korisnika.
Izgledalo je da nVidia gubi tlo pod nogama, ali je vreme dokazalo suprotno – ne samo da nije bilo nikakvih problema sa proizvodnjom nForce4 čipsetova, već je nVidia u pregovorima koje je vodila sa Intel‑om otišla korak dalje od uobičajne razmene tehnologija (ili bolje reći licenciranja) i potpisala ugovor o saradnji i proizvodnji čipsetova za Intel‑ove procesore. U to smo se uverili kada je početkom decembra u našu Redakciju stigao prvi primerak nF4 ploče iz Gigabyte‑a i kada su informaciju o nForce5 čipsetu za Intel procesore zvanično potvrdili predstavnici kompanije nVidia koji su, pod pokroviteljstvom Pakom‑a, nedavno održali prezentaciju u Beogradu.
CK8 detaljno
nVidia je napravila svojevrstan presedan odlukom da, zbog specifične arhitekture AMD procesora, pređe na single‑chip rešenja i tako dodatno pojednostavi kontrolnu logiku. Time je štošta i izgubljeno, npr. implementacija integrisanog grafičkog jezgra ili SoundStorm‑a. S druge strane, elegantno je rešen problem magistrale između severnog i južnog mosta i uklonjeno jedno „usko grlo" sistema.
Koncept je primenjen je i kod novih CK8 čipova koji će se proizvoditi u četiri verzije: nForce4 SLI, nForce4 Ultra, nForce4, a najavljena je i PRO verzija. Razlike između njih su naoko male, ali su bitne – Ultra i SLI verzije nForce4 čipsetova proizvodiće se isključivo za Socket 939 platformu, dok će se obične verzije ovih čipova koristiti i za proizvodnju ploča namenjenim 754 procesorima (Sempron i AMD64). Kiks koji se dogodio sa nForce3 150 čipsetom neće se ovoga puta ponoviti, pa će gotovo svi čipovi podržavati HT magistralu od 1 GHz (efektivno 2 GHz).
Izuzetak je najjeftinija verzija čipa, koja će se isporučivati sa HT linkom na frekvenciji 800 MHz. Ta verzija će izgleda imati i neki vid zaštite, koja onemogućava ubrzanje HT linka na vrednosti veće od predviđenih. CK8‑04 bridge‑vi biće zaduženi za komunikaciju i kontrolu 20 PCIe linija; od toga treba oduzeti 16 linija predviđenih za grafički podsistem, pa se za povezivanje integrisanih uređaja na ploči ili PCIe x1 slotova koristiti preostale četiri. Skuplje (PRO) verzije čipova, namenjene Opteron procesorima, biće opremljene sa dva CK8‑04 bridge‑a, što ukupno čini čak 40 PCI Express linija.
SLI verzije će podržavati dva PCIe x16 slota (ili bolje reći x8), odnosno 20 fleksibilnih PCIe linija, koje će bez problema moći da se konfigurišu prema potrebama korisnika, odnosno broju prisutnih grafičkih adaptera i to zahvaljujući specijalnom PCIe sviču na SLI pločama. Dosta je bilo reči o ovoj tehnologiji, koju je nVidia obezbedila kupovinom 3dfx‑a, a sada se o njoj praktično sve zna: SLI će korisnicima omogućiti sinhronizovanu upotrebu dva (identična) grafička adaptera koji će za međusobnu komunikaciju koristiti specijalni bridge, dok će sa ostatkom sistema komunicirati putem PCIe magistrale. Propusna moć magistrale će u takvom scenariju biti prepolovljena, pošto će adapteri koristiti po osam linija, odnosno x8 vezu, što ne predstavlja hendikep jer je i dalje reč o ogromnoj propusnoj moći (u oba smera). Kao glavni argument nV za kupovinu jedne SLI ploče navodi se mogućnost kasnijeg unapređenja 6600GT kartice ili upotrebu dve 6800 (GT ili Ultra) kartice.
Noviteti među diskovima
Disk‑kontroler, kao i na nForce3 čipovima, podržava do četiri IDE i isto toliko SATA uređaja. SATA podrška je, međutim, pretrpela ozbiljne izmene, jer je nVidia obezbedila dva nezavisna SATA kontrolera na nForce4 čipovima. Dvokanalna arhitektura trebalo bi da otkloni zagušenja koja nastaju u slučajevima kada su četiri kanala povezana na jedan kontroler. Skuplje verzije MCP čipova zadovoljavaju i nove SATA‑II standarde, odnosno protok od 3 Gbps hot‑swap, Native Command Queiring, ali ne i mogućnost povezivanja više diskova na jedan port expander, što bi uticalo na bolji odziv diskova u realnom radu, jer propusna moć od 300 MBps neće obezbediti dramatičan porast performansi (kompatibilnih) diskova, koji su još uvek prava retkost na tržištu.
Intel je u ICH6 soutbridge‑u prvi ponudio NCQ podršku koja je sada dostupna i za AMD platformu. Ova tehnologija ne predstavlja ništa revolucionarno, ali je sada običnim „smrtnicima“ bliža nego ikad, pošto je NCQ dugo bio rezervisan za skupe SCSI kontrolere i specifične serverske i workstation poslove. NCQ se pre svega oslanja na napredne algoritme koje disk-kontroleru omogućavaju da na optimalan način reorganizuje ulazno-izlazne (I/O) zahteve i tako glavama za čitanje/pisanje olakša posao i svede potrebno vreme za njihovo pozicioniranje na minimum. Imajući u vidu da se seek vremena mere u milisekundama, realni dobitak trebalo bi da bude „opipljiv". Naravno, podrazumeva se da vaš disk podržava NCQ i da je reč o SLI ili Ultra čipu, pošto obična verzija podržava samo SATA‑I standard.
Kontroler je doživeo veliki broj izmena i po pitanju RAID nizova, pošto sada praktično svaki disk, bilo da je povezan na SATA ili IDE granu, može da učestvuje u kreiranju RAID matrice. Pored RAID 0 i RAID 1 režima, tu je i 0+1, a njihov monitoring i održavanje je znatno olakšano, zahvaljujući odličnoj softverskoj podršci. Ako, dakle, dođe do havarije, softver će detektovati problem i korisniku (vizuelno) prijaviti problematični disk i SATA konektor na koji je povezan, a ako je u sistemu prisutan i neki spare disk, kontroler će ga odmah i zameniti. Verovatno najinteresantnija novina je tzv. RAID morphing tehnologija koja će korisnicima omogućiti promenu RAID konfiguracije „u letu“. Dakle, ukoliko ste već formirali jedan RAID 0 niz i želite da promenite takvu konfiguraciju, to ćete sada moći da uradite bez ikakve muke (i backup‑a), jer će vaši podaci biti sačuvani i odmah dostupni.
Brža mreža
Iako je i nForce3 čipset obezbedio gigabitni mrežni adapter i „hardversku“ firewall zaštitu, na račun nVidia su stigle mnogobrojne zamerke: mrežni adapter je u određenim situacijama nudio znatno veći bandwidth od konkurencije i nešto viši stepen zaštite, ali je zauzvrat konzumirao više procesorskih resursa. Kao odgovor na to, nVidia je za nForce4 spremila novu verziju firewall‑a (verzija 2.0) i gigabitnog mrežnog adaptera. nVidia firewall se sada zove ActiveArmour i biće dostupan na Ultra i SLI pločama. Reč je o prilično naprednom firewall‑u koji prilikom inspekcije dolazećih i odlazećih paketa u znatno manjoj meri opterećuje procesor (zbog čega je i poneo epitet hardverskog) i nudi dobar nivo zaštite od nekih tipova napada. Nažalost, ova opcija je nedostupna na jeftinijim primercima CK8 čipova, iako se čini da je zbog znatno manje raspoložive CPU snage, tamo i najpotrebnija. Gigabitni adapter će biti prisutan na svim verzijama.
Najveće razočaranje predstavlja odsustvo bilo kakvog High Definition kodeka, pa ćete tako ostati uskraćeni i za AC3/Dolby enkoder koji je krasio nForce2 modele. Problem izgleda ne predstavlja implementacija enkodera u sam MCP čip, već prilična svota novca koja je potrebna za licence. nVidia je ubeđena da će se većina korisnika odlučiti za zasebnu zvučnu karticu, iako je VIA za svoj budući K8T890 čipset pripremila napredni Envy24 kodek.
Još jedan argument za kupovinu ploče sa nForce4 čipsetom trebalo bi da predstavlja fantastična softverska podrška, zbog koje se nVidia i proslavila. Besprekorni drajveri i funkcionalan softver za praćenje rada diskova (RAID nizova) i podešavanje firewall‑a korisnicima će pružiti visok komfor i sigurnost. Obradovaće se i entuzijasti, pošto će na svim nForce4 pločama, zahvaljujući nTune alatki, moći da iz operativnog sistema vrše korekciju svih važnijih setovanja i tako „u letu“ povećaju frekvenciju HT magistralu ili efektivnu brzinu memorije. Frekvencija PCI/PCIe magistrale može se fiksirati na 33 odnosno 100 MHz, što je na Intel platformi nemoguće uraditi, upravo zbog anti‑overclock zaštite. Na kraju, vredi napomenuti da nTune omogućava i flešovanja BIOS‑a iz Windows‑a, a u njemu su prisutni i benchmark programi koji bi trebalo da vam pomognu prilikom konfigurisanja sistema. Ukoliko posedujete nVidia grafičku karticu, odavde ćete moći da menjate i radne frekvencije njenog jezgra, odnosno memorije.
nForce u praksi
Do nas je stigao probni uzorak Gigabyte‑ove K8NXP‑9 matične ploče. Da se radilo o pretprodukcijskom primerku zaključili smo već po pakovanju, tako da nas nedostatak nekih važnih opcija u BIOS‑u nije uopšte iznenadio. Naime, primetili smo da u BIOS Setup‑u ne postoji opcija za promenu procesorskog multiplikatora, kao ni fiksiranja frekvencije PCIe magistrale. Ubrzo posle toga smo od Gigabyte‑a dobili uverenje da će sa narednom verzijom BIOS‑a stvari doći na svoje mesto, te da će korisnicima biti omogućen znatno širi spektar vrednosti nekih parametara.
Ukoliko izuzmemo prisustvo PCIe slotova, ploča nam je na prvi pogled delovala poznato. Detaljnijom analizom layout‑a uočili smo i 24‑pinski serverski ATX konektor koji je karakterističan za najnovije Intel‑ove ploče sa 915/925X čipsetovima. Razlog za njegovu upotrebu treba potražiti upravo u PCIe x16 slotu, odnosno glomaznim grafičkim karticama koje su zahtevne po pitanju potrošnje. U određenim situacijama grafički adapteri, kojima je dodatno napajanje neophodno, odlično će raditi i bez njega, što je nama na kraju i pošlo za rukom da uradimo sa Club3D X800 karticom i to zahvaljujući pre svega kvalitetnom napajanju.
Još jednu zanimljivost na ploči predstavljaju gigabitni mrežni adapteri kojih ima čak dva. Oni su na odličan način ilustrovali mogućnosti ovog čipseta, pošto oba rešenja koriste PCIe magistralu. Na ploči su pored PCIe x16 slota prisutna i dva x1, a integrisan je i Silicon Image SATA RAID kontroler koji koristi sada već prevaziđenu PCI magistralu i koji nema šta da traži pored daleko naprednijeg nVidia disk‑kontrolera.
Slotova za memoriju ima ukupno četiri: u slučaju da ih sve popunite, moraćete da podesite command rate na 2T, što će degradirati ukupne performanse sistema, zbog znatno manjeg protoka memorijskog kontrolera. Inače, rezultati koje je ovaj čipset, odnosno model ploče postigao u benchmark programima nisu nas impresionirali, ali ni razočarali. Očekivali smo bolje rezultate sistema, ali i dalje treba imati na umu da su ozbiljne izmene pretrpeli samo disk‑kontroleri, PCIe bridge, te da je reč o uzorku ploče koji treba da demonstrira mogućnosti nove tehnologije.
...i budućnosti
Implementacija PCIe interfejsa u najnoviji nVidia čipset predstavlja pun pogodak. Iako ova tehnologija tek treba da zaživi, ona će, u kombinaciji sa naprednim funkcijama novog disk‑kontrolera, doprineti daljoj popularizaciji ne samo nForce4 čipa, već kompletne AMD64 platforme. Ova konstatacija se odnosi samo za Socket 939 procesore, pošto je evidentno da su čak i proizvođači čipsetova „digli ruke“ od Socket 754 platforme i da je polako ali sigurno premeštaju u donji segment svoje ponude za AMD procesore.
SLI režim rada takođe predstavlja interesantnu i (ne baš toliko) inovativnu tehnologiju, koja će zbog cene ipak biti rezervisana za kupce sa dubljim džepom, pa samim tim verovatno neće ni zaživeti, barem ne na našim prostorima. Malo razočaranje predstavlja i odsustvo naprednijeg audio kodeka na ovim čipsetovima, ali kao i uvek, poslednju reč uvek imaju proizvođači matičnih ploča, pa uvek postoji nada da će prilikom proizvodnje ploča sa nF4 čipsetovima, koristiti najbolje kodeke koji se trenutno mogu pronaći u opticaju.
Najnoviji nForce4 čipset je ostavio odličan utisak na nas, ali bi pre bilo kakvog komentara, valjalo sačekati još neke primerke ploča sa ovim čipsetom, ali i odgovor firme VIA u vidu K8T890 čipseta, pošto je, barem na papiru, reč o izuzetno konkurentnom proizvodu, a ne treba zaboraviti da je K8T800 PRO čipset preboleo dečje bolesti i kasnije zasijao u punom sjaju.
|
.jpg)
