Umrežavanje kancelarije ili doma koji ima više računara je uvek zadatak u kojem se balansira između troškova i kvaliteta. Ako uštedite previše u početku, rizikujete glavobolje tokom eksploatacije, sa druge strane nema se uvek para za najskuplja rešenja. Oni koji ne žale novac kada je mrežna oprema u pitanju uglavnom kupuju uređaje kompanije Cisco Systems, čije ćete svičeve i rutere naći u mrežnim centrima svih većih kompanija (naročito banaka). Nažalost, retke su firme koje sebi mogu da priušte ovako skupe uređaje (a često nema ni realne potrebe za tim), što je uvideo i sam Cisco. Tako je nastala ćerka‑kompanija Linksys, čiji su proizvodi namenjeni kućnim korisnicima i manjim firmama. Od polovine aprila ove godine zvanični distributer njihovih uređaja u našoj zemlji je beogradski RRC, pa smo iskoristili priliku da prikažemo samo jedan deo Linksys‑ovog razgranatog proizvodnog programa. Izbor je pao na wireless opremu, kao trenutno najinteresantniju za ovaj segment tržišta.
Može i bez žice
Nakon usvajanja 802.11g standarda bežične mreže su postale interesantne i poslovnim korisnicima, kojima nije bilo lako da odluče da se jednim potezom vrate sa 100 Mbps na klasičnim mrežama na brzinu od 11 Mbps koju je nudio 802.11b standard. Neusaglašenost standarda i međusobna nekompatibilnost uređaja dodatno su pojačavali utisak vraćanja u „mračnu eru“ BNC mreža. Srećom, sve to je za nama, pa bežične mreže u firmama sa do 10 računara po upotrebljivosti i lakoći instalacije predstavljaju realnu alternativu klasičnim, a neretko je i ukupna investicija manja.
|
Ulaganje uvek počinje od opremanja svih računara bežičnim mrežnim adapterima, pa tako i mi počinjemo pregled Linksys‑ovih uređaja. WMP54G je klasična PCI kartica, prikladna za bilo koji PC računar. Od konkurenata je izdvaja znatno veća antena, koja garantuje dobar prijem i u lošijim uslovima. Ovo je naročito značajno jer je većina računara smeštena ispod stolova i po uglovima, pa signal bežične mreže vrlo teško „silazi“ do kućišta i same kartice. U pakovanju dobijate i bogato ilustrovano uputstvo za montažu, pa će i početnicima povezivanje preko wireless‑a biti jasnije. Na pratećem CD‑u nalaze se drajveri za operativne sisteme novije od Windows‑a 98SE, kao i aplikacija kojom se upravlja podešavanjima adaptera i mreže. Iako lepo dizajnirana, ta aplikacija je možda i najslabiji deo ove kartice. Posle problema pri instaliranju (koje smo imali i kod ostalih tipova adaptera) nismo uspeli da se povežemo na redakcijski WLAN, pa smo podešavanja prepustili Windows‑u XP. Srećom, problema sa drajverima nema, pa kada uspete da deinstalirate Linksys‑ovu aplikaciju, sve funkcioniše bez greške.
Slična priča je i kod PCMCIA modela WPC54G. Umereno zagrevanje, odlična saradnja sa AP‑om, kao i besprekorna veza, samo su neke od njegovih dobrih osobina. Ako imate neki notebook u firmi, a on nema wireless adapter (ili ga ima, ali adapter podržava samo 802.11b standard), obavezno ga opremite ovakvom karticom – ulaganje je minimalno, a komfor nemerljiv. Samo zamislite kako možete bez problema da se krećete kroz firmu, a da ste pri tom stalno u vezi sa kolegama. Čak i pomisao da ste broj kablova na svom radnom stolu smanjili za jedan je primamljiva, a ovim putem preskačete i svakodnevnu rutinu povezivanja notebook‑a sa „neposlušnim“ mrežnim kablom (tako poznatu autoru ovih redova). A ako ste zabrinuti za bezbednost, znajte da ovaj Linksys‑ov adapter podržava i 256‑bitnu enkripciju.
|
Osim PCI i PCMCIA modela Linksys nudi i nekoliko neobičnih USB adaptera namenjenih bežičnom umrežavanju. Prvi je WUSB54GP, koncipiran slično USB flash drajvu. Telo adaptera je zglobno vezano za konektor, pa se može prilagoditi bilo kom položaju USB priključka na vašem računaru, a ako je taj priključak na nezgodnom ili skrivenom mestu, kvalitet prijema signala možete poboljšati izbacivanjem minijaturne antene. Ovaj adapter preporučujemo vlasnicima notebook‑a koji smatraju da je PCMCIA kartica glomazna za svakodnevno nošenje, ali moramo da ih upozorimo na nešto slabiji prijem koji on ostvaruje. Kao neobičan dodatak tu je i USB cradle za ovaj adapter, koji vam može poslužiti i kao dodatni USB port na radnom stolu u momentima kada ne koristite mrežu (dakle, retko). Osim slabijeg prijema, ovom modelu zameramo i nešto lošiju izradu, pošto se već posle nekoliko uključivanja zglobni mehanizam pokvario. Tako nešto je nemoguće na modelu WUSB54G, koji se sa računarom povezuje preko priloženog kabla nalik USB kablu za štampače. I on sadrži minijaturnu antenu na izvlačenje i ostvaruje tek nešto jači signal od prethodnog USB modela. Vlasnicima starijih računara skrećemo pažnju da povezivanjem USB adaptera na port koji funkcioniše samo po 1.1 standardu gube mogućnost povezivanja sa AP‑om na maksimalnoj brzini od 54 Mbps.
Pored „običnih“ verzija adaptera Linksys nudi verzije sa podrškom za SpeedBooster tehnologiju, kojom navodno možete poboljšati performanse za 35%. Prema tvrdnjama proizvođača, ona dolazi do izražaja u situacijama kada je prijem ugrožen nekom fizičkom preprekom i tada adapter automatski menja način prenosa podataka kako bi očuvao vezu sa access point‑om pri što većoj brzini. No, kako na testu nismo imali nijedan ovakav adapter, o efikasnosti ove tehnologije ćemo se izjasniti nekom drugom prilikom.
Važnost dobrog temelja
|
Kod klasičnih mreža za pravilno funkcionisanje kvalitet kablova i konektora je važan koliko i kvalitet aktivne mrežne opreme. Kako kod bežičnih mreža nedostaje jedan od ova dva aspekta, logično je koncentrisati se jedini preostali, a to su aktivni mrežni uređaji. Mi smo preskočili prvu stepenicu, a to je access point sa oznakom WAP54G, i na test smo uzeli nešto moćniji uređaj – Wireless‑G Broadband Router WRT54G. U pitanju je uređaj koji se savršeno uklapa u već postojeće mreže, kao što je bio slučaj sa LAN‑om Redakcije „PC"‑ja, ali zahvaljujući ugrađenom 4‑portom 10/100 switch‑u može vrlo lako predstavljati i temelj manje lokalne mreže. U skladu sa time moguće je menjati njegovu ulogu između rutera ka npr. kablovskom modemu ili gateway‑a ka ostatku mreže koja ima vezu sa Internetom. Parametri se podešavaju kroz Web interfejs (vrlo sličan onom kod Cisco uređaja), a početnicima preporučujemo da upotrebe jedan od dva wizard‑a koji su na raspolaganju, pošto ima dosta opcija čija im tačna funkcija neće biti jasna. U slučaju da ste radoznali, na raspolaganju vam je odličan Help podsistem u kojem su detaljno objašnjene mnoge opcije. Zasebni DHCP server se podrazumeva, kao i podrška za VPN pass‑through.
Dopala nam se snaga signala koji emituje ovaj uređaj – za razliku od nekih ranije testiranih bežičnih rutera, čiji se opseg mreže završavao iza metalnih vrata Redakcije, sa notebook‑om opremljenim Linksys‑ovom PCMCIA karticom uspeli smo ne samo da izađemo van prostorija „PC“‑ja, već i van zgrade, kroz ulaz koji se nalazi sprat niže. Pri tom je snaga signala opala na nekih 20%, brzina na 11 Mbps, ali reprodukcija MP3 fajla koji se nalazio na našem serveru na koji su se istovremeno kopirale neke fotografije nije bila dovedena u pitanje ni u jednom trenutku. Ovo je ujedno i odgovor na pitanje koje se može postaviti vezano za ovaj i srodne Linksys‑ove uređaje i najčešće glasi „a čemu služe dve antene na jednom uređaju?“. Preporučena maloprodajna cena ovog uređaja je nešto ispod 100 evra sa PDV‑om, pa samim time predstavlja odličnu kupovinu u svojoj klasi, tim pre što stiže sa tri godine garancije i Norton Internet Security softverskim paketom koji čine Personal Firewall, AntiSpam i AntiVirus.
|
U slučaju da imate nekoliko međusobno razdvojenih prostorija sa zasebnim mrežama koje želite da povežete u celinu, biće vam potreban i wireless bridge, kao što je WET54G. Naravno, po jedan na svakoj strani, ili barem kompatibilan AP sa druge strane. WET54G se sa ostatkom mreže povezuje UTP kablom koji dobijate u paketu, a moguće je postaviti ga i na zid pošto na donjoj strani poseduje mesta za priložene šrafove. Osim povezivanja dva udaljena segmenta mreže (bridge‑ovanja) ovaj uređaj može poslužiti i kao neobični mrežni adapter za uređaje poput XBox‑a, Sony PlayStation‑a i, uopšte, bilo čega što ima Ethernet adapter, pošto ne zahteva instalaciju drajvera (to je ujedno i njegova ključna razlika u odnosu na klasični mrežni adapter). Za domaće wireless entuzijaste biće interesantna i podrška za Power Over Ethernet (POE), doduše uz pomoć odgovarajućih Linksys‑ovih adaptera, čime je dodatno olakšano njegovo smeštanje na lokaciju na kojoj nema izvora napajanja. POE, kratko rečeno, omogućava napajanje uređaja kroz klasičan UTP kabl kategorije 5, pa preko njega možete izmeštati mrežne uređaje van domašaja strujnih priključaka.
A ako imate dovoljno „štekera", ali vam neki delovi prostorija nisu pokriveni signalom, isprobajte WRE54G – Wireless‑G Range Expander. On bez ikakvih dodatnih podešavanja „produžava“ domet bežične mreže, pa umesto da ulažete u snažne dodatne antene koje mogu (ali i ne moraju) da pokriju veći prostor, možda je bolje investirati u jedan ovakav uređaj. Dakle, postavite ga na mesto koje želite da pokrijete, usmerite njegovu antenu ka izvoru signala, pritisnete dugme za automatsko konfigurisanje, i – eto mreže i Interneta u još jednoj prostoriji. Ako postoji samo povremena potreba za pokrivanje određenih prostorija vaše firme, takođe možete upotrebiti ovaj uređaj. On ima modularni sistem napajanja iz električne mreže, pa tako u paketu dobijate jedan priključak koji vam omogućava da WRE54G postavite odmah iznad utikača (kao „aparat protiv komaraca“) i jedan priključak sa nešto dužim kablom, uz pomoć kojeg ovaj range expander možete držati zakačenog na zidu i skidati po potrebi. Oba tipa strujnih priključaka se dokupljuju, pa uz jedan uređaj koji po potrebi prenosite možete pokriti više prostorija, bez „seljakanja“ priključaka i produžnih kablova.
U Linksys‑ovom programu postoji još mnogo specifičnih uređaja, kao što su bežični print serveri i ADSL ruteri, ali o njima nekom drugom prilikom. Za sada možemo da zaključimo da su testirani Linksys‑ovi uređaji opravdali Cisco Systems logo koji nose na sebi – lep primer dobrog kvaliteta i upotrebljivosti, po prihvatljivoj ceni.
Korisne adrese:
RRC
http://www.rrc.rs
|