|
Količina podataka koja se prenese od CD/DVD diska do procesora u toku jedne sekunde naziva se bitrate. Logično je da veća količina prenetih podataka doprinosi boljem kvalitetu slike ili zvuka. Originalni filmovi mogu imati bitrate od nekoliko stotina megabita u sekundi, pa je njihov video i audio kvalitet briljantan. Problem nastaje kada takvu količinu podataka treba smestiti na standardni medij: sat video-zapisa u takvom kvalitetu snimljen bez kompresije zauzeo bi otprilike prostor dvadesetak praznih DVD-ova. Za sada ne postoji dovoljno velik medij na koji bismo jeftino i efikasno sačuvali toliku količinu podataka, a ako bismo to i uspeli, ostao bi problem protoka podataka prilikom reprodukcije.
Zamke kompresije
Srećom, razvijeni su sistemi za kompresiju audio i video-podataka. Ideja je bila da se smanji količina prenetih podataka bez vidljivih smanjenja kvaliteta slike ili zvuka. Tu dolazimo do MPEG-2 standarda koji je predstavljao prvi veliki korak u minimizovanju audio i video-fajlova. Kodeci zasnovani na ovom standardu koriste matematičke procedure za filtriranje podataka koji sadrže informacije nevidljive za ljudske oči ili nečujne za ljudske uši. Na taj način su dobijene velike uštede u veličini fajlova, uz očuvanje gotovo identičnog kvaliteta kao original. Tako jedan sat filma u MPEG2 formatu može da stane na DVD.
Sledeći korak je bio razvoj MPEG-4 standarda. On je doveo do toga da se sa minimalnim gubitkom kvaliteta film koji je bio na DVD-u može smestiti na CD. A sve se svelo na to da se i dalje zadrži visok stepen kvaliteta uz smanjenje podataka koji se prosleđuju plejeru u toku reprodukcije (smanjenje bitrate-a). Bitno je i koliko brzo se vrše kalkulacije tokom konverzije fajlova – što je taj proces brži, kodek je bolji.
U međuvremenu je nastao veliki broj različitih kodeka zasnovanih na MPEG-4 standardu koje je postavio Motion Pictures Expert Group. Iako su svi oni postavljeni na istim osnovama, među njima postoje značajne razlike u pogledu kvaliteta reprodukcije i brzine kalkulacije, kao i u dostupnosti dodatnih funkcija (prikaz titlova, poglavlja itd.). Najnoviji i trenutno najbrži MPEG-4 kodek je Nero Digital. On predstavlja nadgradnju DivX odnosno XviD standarda, sa kojim je vertikalno kompatibilan (obrnuto ne važi). Nero Digital trenutno predstavlja najkompletnije rešenje za audio i video kompresiju pošto sve potrebne kodeke već sadrži u sebi, što kod klasičnog DivX formata nije slučaj (u njemu nije implementirana podrška za titlove i audio).
Jedan (kodek) za sve
DivX kompresija dovodi do degradacije slike tako da je ona uočljivo lošijeg kvaliteta u odnosu na DVD. Nešto je bolja situacija ako se kompresija vrši na dva CD-a, mada se i tada na ekranu mogu videti karakteristični „kvadratići“, artefakti nesavršenosti kompresije. Nero Digital donosi kvalitetnije vizuelno rešenje sa minimalnim gubicima u kvalitetu u odnosu na original, koji zauzima otprilike petinu dimenzija originalnog fajla. I kod Nero Digital-a se pojavljuju artefakti, ali su oni manje izraženi i obuhvataju manju površinu u odnosu na DivX kompresiju. Prikaz boja u Nero Digital formatu je uočljivo kvaliteniji nego kod DivX-a.
Nero Digital koristi MPEG-4 tehnologiju i zasnovan je na industrijskim standardima MPEG-4 ISO 14496-2/-3/-10, čime je dobijena fleksibilnost da se reprodukuju ostali MPEG-4 zasnovani sadržaji, uz ponudu nekih naprednih funkcija. Iako u prefiksu svog imena ima reč Nero, Nero Digital je zapravo proizvod dve kompanije. Za jednu od njih ste sigurno već čuli (nemački Ahead AG je proizvođač čuvenog Nero Burning Rom paketa) a druga kompanija se zove Ateme i dolazi iz Francuske. Nastala je 1991. godine i član je MPEG Industry Forum-a.
Ateme je, kao ekspert za tehnologiju video-kompresije, napravila video kodek, a Ahead je bio zadužen za implementaciju HE (High Efficiency) AAC audio kodeka u okviru Nero Digital formata. Ovaj audio-kodek nudi izuzetno visok kvalitet zvuka uz mali bitrate. Nero Digital se sastoji od kodeka koji su u skladu sa MPEG-4 ISO/IEC standardom (osim u delu koji se odnosi na rad sa poglavljima i titlovima, mada postoji velika šansa da će i to uskoro biti prihvaćeno kao deo MPEG-4 standarda), a za razliku od ostalih kodeka zasnovanih na MPEG-4 standardu koji koriste AVI ili ASF „kontejnere“ za smeštaj sadržaja, Nero Digital koristi standardni MPEG-4 kontejnerski format fajla (MP4). On sadrži dva MPEG-4 algoritma za kompresiju video-zapisa i dve forme MPEG-4 (AAC) audio formata. Sva četiri algoritma (kao i formati fajlova u kojima su sačuvani) su delovi MPEG-4 ISO/IEC standarda. To su algoritmi: ASP (jedan od oko 20 profila definisanih u MPEG-4 Part 2 standardu), AVC (poznat i kao MPEG-4 Part 10 ili H.264 standard), HE AAC (poznatiji kao aacPlus, definisan u MPEG-4 Part 3 standardu) i LC AAC (još jedan kodek definisan u MPEG-4 Part 3 standardu).
Osnovne karakteristike
Glavna karakteristika ovog formata je odličan stepen kompresije. U nekim testovima dobijali smo i do 100 MB manje fajlove (sa 5.1 zvukom) u odnosu na standardne DivX kompresije sa stereo zvukom, uz bolji kvalitet slike. Tome svakako doprinosi MPEG-4 Advanced Simple Profile video-kodiranje u jednom ili dva prolaza sa varijabilnim bitrate-om (VBR), a treba pomenuti da je dozvoljen i konstantan bitrate (CBR) namenjen za streaming. Psycho-visual distortion control model predstavlja sofisticiran algoritam koji za svaki frejm preračunava koji su delovi slike značajni za gledaoca i prilikom kompresije se usredsređuje na njih. Podržan je već pomenuti HE AAC profil koji nudi najviši mogući kvalitet zvuka na 64, 48 pa čak i na bitrate-u od 32 KB/s. Kvalitet stereo audio CD-ova je dostignut na 48 KB/s – na jedan CD u ovom formatu može da stane oko 33 časa muzike visokog kvaliteta. Uz dodatak Psychoacoustic audio modela, ostvaruje se fantastičan audio doživljaj.
Podrška za titlove je implementirana u samom kodeku – više nema potrebe da se po „sumnjivim“ sajtovima traže prevodi za film koji ste upravo nabavili, pošto se u okviru video fajla nalazi prostor za dva različita titla. Slična situacija je i sa poglavljima. Ukratko, Nero Digital je po strukturi mnogo bliži DVD-u nego DivX formatu, jer se kao i kod DVD-a može vršiti podela na poglavlja. Ako se vrši kompresija filma sa DVD-a informacije o poglavljima će se automatski preuzeti i priključiti rezultujućem fajlu. Isto se može reći i za zvuk, pošto se uz jedan video fajl mogu uključiti do dva audio fajla.
Kompanija Ahead od oktobra prošle godine u okviru paketa Nero nudi alat Recode koji služi za kodiranje videa u Nero Digital format. Doskora, ovaj format je bio podržan samo na računarima putem softverskih plejera, a sada su i proizvođači samostalnih /DivXDVD uređaja počeli da ugrađuju podršku za Nero Digital. Prvi ugovor je sa Ahead-om i Ateme-om sklopio je ESS Technology, jedan od najpoznatijih proizvođača DivX čipova. Njegovim stopama je krenuo i MediaTek (MTK) sa kojim je nekoliko dana pre pisanja ovog teksta potpisan sličan ugovor. To znači da će u narednih nekoliko meseci gotovo svaki samostalni DVD/DivX plejer biti sposoban da reprodukuje Nero Digital format. U većini slučajeva implementacija bi trebalo da bude trivijalna.
Pošto su i Nero Digital i DivX formati nastali na istim ili sličnim osnovama, lako se može desiti da se podrška za Nero Digital može postaviti na nivou firmvera uređaja. Tako bi većina DivX plejera koji u ovom trenutku ne podržavaju Nero Digital u nekoj od sledećih inkarnacija firmvera dobili i tu podršku. Druga varijanta implementacije Nero Digital formata zasnovana je na promeni mikrokoda u samom DivX čipu – ako to bude jedini način za dodavanje podrške za Nero Digital, moraćete da kupujete novi plejer kada procenite da na tržištu ima veliki broj Nero Digital kodiranih filmova.
| 
