|
Ako ćemo iskreno, današnji samostalni DVD/DivX plejeri predstavljaju uređaje o kojima pre tri, četiri godine nismo ni sanjali (što, naravno, ne znači da smo sada njima zadovoljni). Tada, na primer, niko nije ni pomišljao da bi se na jednom DVD plejeru mogao reprodukovati DivX film. A onda je došao Kiss sa prvim DVD plejerom koji je imao podršku za DivX standard; mogućnosti su (sa današnje tačke gledišta) bile rudimentarne, a koštao je deset puta više od prosečne cene današnjih DivX plejera. Ipak, odlično se prodavao i to je činjenica koja je ostale proizvođače naterala da se upuste u DivX avanturu. Danas se DVD plejeri koji ne podržavaju DivX format više gotovo ni ne proizvode.
U istom loncu
Autor ovih redova je često dobijao komentare da u tekstovima favorizuje nepoznate kineske proizvode na uštrb „brendiranih“ DVD plejera. Pre nekih pet godina ovakva opaska bi bila na mestu, ali danas je situacija drugačija. Tržište je zatrpano „kosookim“ DVD plejerima kreativnih imena po smešno niskim cenama – brend ima svoju težinu koja se iskazuje u novčanim jedinicama. Ipak, gotovo svi proizvođači DVD plejera svoje pogone danas imaju u Kini – čak su i „najfirmiraniji“ plejeri zapravo Made in China.
Pogledajmo i par primera. Philips, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača ovih uređaja, dugo nije smeo da se upusti u proizvodnju plejera koji podržavaju DivX standard – za razliku od nepoznatih proizvođača, velika firma mora dobro da razmisli o zakonskim odredbama. Ali malo ko zna da je čak i veliki Philips za svoje potrebe iskoristio jednu kinesku fabriku: naručili su određenu količinu plejera sa DivX podrškom na koje su samo stavili Philips oznaku. Pošto je kupljeni kontingent rasprodat u rekordnom roku, Philips je shvatio da tu ima velikih tržišnih potencijala i za sledeću seriju je zasukao rukave i napravio svoj proizvod; naravno, opet u Kini. Philips planira da u narednih godinu dana sve svoje proizvodne procese (osim medicinskih uređaja) preseli u Kinu i Indiju; time se smanjuje cena proizvoda i postiže bolja konkurentnost na tržištu, a o trajnosti se sve manje brine – ionako su svi današnji uređaji napravljeni da traju samo par godina.
 |
Bilo je i bizarnih primera da firmirani i bezimeni plejer budu proizvedeni u istoj fabrici i od delova istog kvaliteta. Uostalom, većina fabrika DVD plejera u Kini radi po principu porudžbina: ako imate dovoljno novca možete otići u neku fabriku i zahtevati da vam naprave hiljadu ili više plejera, sami odabrati kako će on da izgleda i kako će da se zove. Iz tog razloga se na našem tržištu nekoliko puta dešavalo da se jednaki DVD plejeri prodaju pod različitim imenima i, što je još interesantnije, po različitim cenama. Kao posledica kineskog „monopola“ nad proizvodnjom plejera, na svetskom i evropskom tržištu je uočljiv trend ujednačavanja cena ovih uređaja. Ne samo da su DVD i DivX plejeri u nekim slučajevima duplo, pa i trostruko jeftiniji nego kod nas, već se razlika u ceni između najjeftinijeg i najskupljeg modela svela na odnos 2:1. Kao ilustraciju, pomenućemo Italiju gde se DivX plejeri mogu kupiti već za 29 evra, a među najskuplje modele spada Philips-ov model koji košta 65 evra. Toliko kod nas košta najjeftiniji plejer, dok je odnos cene između njega i najskupljeg modela otprilike 4:1.
Ovo koncentrisanje proizvodnje u jednom regionu i ujednačavanje kvaliteta (sa stanovišta proizvodnje i upotrebljenog hardvera) uticalo je i na naše ocenjivanje uređaja prilikom testiranja. Umesto da gledamo ko je potpisan na kućištu, vodili smo računa o funkcionalnosti. Naše preporuke su stoga obično bile usmerene ka proizvodima nepoznatih ili manje poznatih imena, jer su velike firme pomalo zazirale od podrške za najnovije audio i video standarde.
 |
Naše tržište je prilično specifično: titlovi koji u zemljama Zapada nisu bitni zbog nadsinhronizacije glasa, kod nas su neophodan uslov da bi plejer imao prođu. Po nekim procenama samo u zadnjih godinu dana u svetu je prodato oko 50 miliona plejera. U razgovoru sa domaćim uvoznicima i distributerima nezvanično smo došli do broja od oko 25 do 30 hiljada ukupno prodatih plejera godišnje u SCG, što predstavlja možda nedeljnu proizvodnju nekog malo većeg proizvođača. Takvi proizvođači nemaju interesa da troše resurse na specifična unapređenja firmvera namenjena ograničenom tržištu. Sa druge strane, Kinezi su spremni da izađu u susret i manjim kupcima i proizvedu lokalizovani softver, dobro odrađene titlove, podršku za najnovije formate video zapisa... Još jedna prednost kineskih proizvođača je što brzo reaguju na zahteve kupaca, pa se u roku od par meseci nakon postavljanja zahteva mogu očekivati nove, poboljšane verzije firmvera. Uostalom, dostupnost novih verzija firmvera i jednostavnost njegove nadogradnje u našim uslovima se kotira kao važan parametar prilikom izbora plejera.
Podela plejera
Nekad je bilo dovoljno reći da li plejer podržava ili ne podržava DivX standard, a danas svaki proizvođač želi da pronađe još neki način da stigne do većeg broja kupaca. Tako se pojavljuju sve interesantniji uređaji namenjeni različitim profilima korisnika: DVD rikorderi, Home Theater modeli, standardni DVD plejeri, prenosni DVD plejeri i džepni DivX plejeri. U svakoj od grupa postoje uređaji koji su se primakli savršenstvu, ali ga (naravno) nisu dostigli.
Na ovogodišnjem CeBIT-u smo videli kako je prevelika konkurencija nagnala proizvođače da naglase inovativnost. Tako su nastali različiti hibridi (od kojih se mnogi još uvek se nalaze u fazi testiranja) koji plejerima nude nove vidove funkcionalnosti. Recimo, DVD plejer sa slotom u koji se može smestiti fioka sa hard diskom; uz uređaj bi trebalo da se dobija i dodatni rek koji se postavlja u računar. Na taj način možete hard disk koristiti i u računaru i u plejeru – na PC-ju snimate filmove, zatim ubacite disk u plejer i gledate filmove kao da su snimljeni na CD ili DVD. Drugi primer je plejer sa bežičnim predajnikom. Uz njega možete kupiti jedan ili više prijemnika i prikačiti ih na bilo koji TV u kući. Na taj način omogućeno je emitovanje filma, a domet signala je nekih pedesetak metara. Autor ovih redova je imao priliku da vidi kako rade prototipovi u oba slučaja i jedino što može reći je da jedva čeka da krene serijska proizvodnja i da se ovi plejeri pojave i kod nas.
DVD rikorderi
Istorijat DVD rikordera seže nekih pet godina unazad, kada je Philips izbacio prvi DVD uređaj za snimanje video zapisa. To je bio glomazan rikorder, za današnje vreme veoma ograničenih mogućnosti, a cena mu je bila nešto iznad sedam hiljada maraka. Prošlo je skoro dve godine dok ovaj uređaj nije dobio konkurenciju. A onda su redom svi poznatiji proizvođači krenuli sa proizvodnjom DVD rikordera. I ovde je bilo zanimljivih kombinacija u vidu DVD plejera i VHS rikordera, DVD plejera i HDD rikordera itd.
DVD rikorderi su tek sad počeli da se u većem broju pojavljuju na tržištu, ali svaki od njih ima dosta mesta za unapređenje. Njihova cena se opasno približila granici od 200 evra, što ih je tek sada, u svetu i kod nas, postavilo u okvire u kojima se može očekivati masovnija prodaja. Naravno, da bi se neki plejer približio idealima, neophodne su povelike funkcionalne izmene. Za početak, želeli bismo bolju podršku za različite DVD standarde – većina proizvođača je odabrala DVD+R/RW ili DVD-R/RW i striktno se toga pridržava, a Panasonic je napravio kardinalnu grešku vezujući se za DVD-RAM standarde. Dok se u svetu još ponegde mogu naći DVD-RAM diskovi, u našim uslovima to je nemoguća misija. U narednom periodu nas očekuje još jedan izbor (Blu-ray ili HD-DVD standard). Istorijsko iskustvo nam govori da će prvi kupci ovakvih plejera biti oni skloniji hazardu, pošto će najverovatnije samo jedan od ta dva standarda i definitivno zaživeti.
Današnji idealan DVD rikorder morao bi da ima podršku i za „plus“ i „minus“ (domaći termin – u svetu se minus u DVD-R čita kao dash). Ugrađeni TV tjuneri bi mogli da budu kvalitetniji, jer smo na svim testiranim rikorderima viđali uočljiv pad kvaliteta slike kada se signal preko njih sprovodio do TV prijemnika. Postojanje FireWire porta je postalo uobičajeno i sada je veoma jednostavno prebaciti video snimke sa kamere na DVD. Ipak, na taj način se za sada može prebaciti isključivo sirovi materijal, dok se obrada video zapisa mora vršiti preko računara. A ako može da se direktno snima video materijal, zašto ne bi to moglo da se uradi i sa slikama?
Neki rikorderi poseduju čitače kartica, ali smatramo da bi to trebalo da bude deo standardne opreme. Ne smemo zaboraviti ni podršku za reprodukciju DivX filmova – nećete valjda želeti da ispod televizora držite dva DVD uređaja, jedan za snimanje video zapisa i gledanje DVD filmova a drugi za reprodukciju DivX-ova?
Naša preporuka u svetu DVD rikordera svodi se na Xoro i Mustek. Za sada su to jedini rikorderi koji se prodaju kod nas sa (nepotpunom) podrškom za DivX format, cena im je tek nešto viša od 200 evra, a i ostale funkcije su sasvim zadovoljavajuće. Za probirljivije bismo mogli da preporučimo i Philips HDRW 720 koji ima ugrađen i hard disk; (pre)komplikovan je za korišćenje, ali kada se jednom naviknete na njega, veoma je funkcionalan.
Kućni bioskop
Pod kućnim bioskopom podrazumevamo kombinaciju DVD plejera i surround zvučnog sistema. Postoje različiti razlozi za i protiv ovakvih (fabričkih) kombinacija. Pravi Home Theater u sebi poseduje FM tjuner sa RDS podrškom i zvučnike koji su dobro usaglašeni sa samim plejerom. Sa druge strane, cena ovakvog sistema je obično značajno viša nego kada biste ga pravili od nezavisnih komponenti. Simptomatično je i da se uglavnom poznatiji proizvođači odlučuju na proizvodnju ovakvih sistema, što je i logično jer OEM proizvođači mahom napadaju tržište niskom cenom, što je profil u koji teško može da se ukalkuliše Home Theater sistem.
Home Theater sistemi se funkcionalno gotovo ne razlikuju od klasičnih DVD plejera. Njihov cilj je da kupcu na jednom mestu ponude sve što mu treba za kvalitetnu video i audio reprodukciju, da ne mora da brine o kompatibilnosti zvučnog sistema i plejera i eventualnim poteškoćama oko instalacije. Ipak, i na tom polju se pojavio zgodan novitet, koji je na žalost ostao slabo zapažen. Pre dve godine Samsung je predstavio HT-DB750 sa tzv. ASC (Auto Sound Calibration) modom.
Automatska kalibracija zvuka je zasnovana na kombinaciji softvera i hardvera. U okviru sistema dobijao se mali mikrofon koji se priključivao na poseban port sa prednje strane plejera. Kada bi se on povezao sa plejerom zamrzavale su se sve aktivne funkcije i plejer se automatski prebacivao u mod za kalibraciju. Tada je mikrofon trebalo staviti u krilo ili na mesto na kome ste želeli da čujete optimalan zvuk.
Startovanjem kalibracije plejer je kretao sa reprodukcijom specijalnih zvučnih signala kroz svaki zvučnik, a mikrofon je osluškivao jačinu tog zvuka i prosleđivao ga nazad u plejer. Nakon toga je ugrađeni softver analizirao zvuk i na osnovu analize optimizovao jačinu zvuka na svakom zvučniku. Na taj način je dobijana kvalitetna zvučna slika bez obzira u kom delu sobe sedite i koliko ste udaljeni od svakog zvučnika. Ovo je jedna od stvari koju bismo voleli da vidimo na svakom Home Theater sistemu.
Klasični plejeri
Najveća konkurencija je u oblasti klasičnih DVD/DivX plejera. Oni su najtraženiji, a i njihova tehnologija je najrazrađenija. Sa niskim cenama DVD filmova plejeri su ušli gotovo u svaki dom i zamenili VHS video rikordere. Kod ovih plejera u našim uslovima je najbitnija podrška za sve DivX formate (a u poslednje vreme počinje da se nudi i podrška za Nero Digital), a posebna pažnja je usmerena na prikaz titlova – to „prodaje“ plejer. Slova moraju da budu velika i vidljiva na svakoj pozadini, a podrška za naša slova se podrazumeva. Počeli su da se pojavljuju i plejeri koji nude podršku za ćirilicu, mada nema mnogo titlova napisanih ćiriličnim pismom.
Od velikog značaja su audio izlazi – nema mnogo smisla kupovati DVD plejer sa stereo audio izlazima, kada je 99% DVD filmova snimljeno sa zvukom u 5.1 formatu. Ne stoji objašnjenje nekih proizvođača da su njihovi plejeri prvenstveno namenjeni za reprodukciju DivX sadržaja (koji uglavnom imaju stereo audio zapis) i da bi postavljanje 5.1 dekodera samo poskupljivalo plejer. U ovom trenutku kod nas postoje četiri DVD/DivX plejera koje zaslužuju preporuku: Xoro, SkyVision, Xwave i Triotec. Dok su prva dva već neko vreme takmaci koji čvrsto drže pozicije koje su stekli, poslednja dva su im se po funkcionalnosti opasno približila, ali samo sa najnovijim revizijama firmvera.
Ma koliko ovi plejeri bili upotrebljivi, uvek se može bolje. Na primer, voleli bismo podršku za DTS audio CD-ove, koji polako osvajaju muzički svet. Na žalost, proizvođači su odlučili da izbegnu bilo kakve dodatne troškove (licenca za ugrađivanje i korišćenje DTS čipova iznosi oko sedam dolara po plejeru), pa samo retki srećnici mogu da uživaju u surround zvuku sa CD-ova. Ako na DTS audio verovatno ne možemo da računamo u bližoj budućnosti, postoje stvari koje je realno moguće ostvariti uz minimalne intervencije. Recimo, dobro bi nam došla mogućnost promene veličine titla u toku reprodukcije, kao i podešavanje njegove pozicije na ekranu. I pozicioniranje slike po vertikali bi sigurno naišlo na odobravanje korisnika.
Prenosni plejeri
Prenosni DVD plejeri imaju ugređene LCD ekrane dijagonale od 5 do 12“, a proizvode se modeli sa standardnim (4:3) i wide (16:9) oblikom ekrana. Osim što su manji i omogućavaju prenošenje sa mesta na mesto (za rad mogu da koriste i specijalizovane baterije), ovi plejeri nude mnogo veću funkcionalnost u radu. Na primer, uz korišćenje adaptera možete ih uključiti i u otvor za upaljač na automobilu i koristiti za vreme putovanja. Oni mogu da budu i potpuna zamena za standardne plejere jer ih možete priključiti na ispravljač i TV. Za sada je jedna od retkih mana ovih plejera što nude samo stereo audio izlaze – „na terenu“ vam to vam neće smetati pošto ćete verovatno koristiti slušalice, ali ako ih koristite u kući kao klasične plejere, nedostatak četiri zvučnika će biti neprijatan.
U poslednje vreme se i kod ovih plejera pojavljuje podrška za DivX format. Da se nalazimo u Zapadnoj Evropi ili Americi, rekli bismo da je ta podrška izvedena savršeno. Kod nas, na sva tri modela koja se nalaze u prodaji (dva Mustek-a i jedan Xoro) najslabiju kariku čini podrška za titlove – nema naših slova. Ako bismo baš rešili da zakeramo, mogli bismo koju reč kritike uputiti i na kvalitet LCD displeja. Ali moramo biti svesni činjenice da bi kvalitetniji displeji značajno povećali cenu ovih plejera.
Ako ste mislili da su prenosni DVD plejeri vrhunac minijaturizacije, sačekajte malo. Mnogi proizvođači su se potrudili da DivX filmove možete da gledate i nosite svuda sa sobom. Gericom, MSI, iRiver i mnoge druge poznate firme su gotovo u isto vreme na tržište izbacile plejere veličine nekadašnjih vokmena sa displejom i ugrađenim hard diskom. U zavisnosti od veličine diska u njih možete smestiti od deset do tridesetak filmova, što je dovoljno i za čitavo letovanje.
Prednosti ovakvih plejera su očigledne. Male dimenzije olakšavaju nošenje, a ugrađeni softver omogućava vam da ih koristite i kao MP3 plejere, FM tjunere, za skladištenje fotografija sa digitalnog fotoaparata... I ove plejere možete povezati na TV i tako dobiti male HD DivX uređaje, a ako ih povežete na računar dobićete eksterne hard diskove. Sve ovo suviše lepo zvuči da bi bilo istinito, pa ako ste očekivali neke začkoljice, stiže red i na njih. Zbog niske rezolucije displeja filmovi se u najvećem broju slučajeva moraju kompresovati specijalno za ove plejere (softver je redovno priložen u paketu). Na njima će prikaz biti dobar i u tim slučajevima, ali će zato gubitak kvaliteta biti jasno uočljiv ako takve filmove pokušate da gledate na televizoru.
Idealan plejer?
Za autora ovog teksta idealan plejer/rikorder bi sadržao sve dobre stvari pobrojane u tekstu. Dok se nešto takvo ne pojavi, prilikom kupovine smo prinuđeni na kompromise. Razmislite pre svega kakav vam plejer treba i koliko novca ste spremni da ga platite. Onaj plejer koji uspe da zadovolji oba kriterijuma će u vašem slučaju predstavljati najbolju kupovinu. Zato na vreme procenite da li će vam biti potreban rikorder ili samo plejer, želite li plejer da nosite sa sobom ili će stajati na jednom mestu, jesu li vam potrebni 5.1 zvučnici i radio prijemnik... Što jasnije budete definisali svoje potrebe, lakše ćete odabrati primeren plejer. I zapamtite, ako uređaj zadovoljava sve vaše zahteve, to je ujedno i idealan plejer za vas, bez obzira što bi neko drugi u njemu pronašao dosta nedostatka.
| 
