GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #115 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Ultrazoom u trendu
Milan Četić
Tržištem vladaju tri klase digitalnih fotoaparata: kompaktni modeli za turiste, DSLR kamere za profesionalce i ultrazoom modeli koji uspešno balansiraju između ove dve grupe. Isprobali smo osam novih ultrazoom kamera.
- PC #115 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Ultrazoom u trendu

U prvim godinama masovne popularnosti digitalne fotografije kupci su se mahom opredeljivali za aparate bez zuma ili sa 3x optičkim zumom, prvenstveno iz ekonomskih razloga. U pitanju je prilično nesrećan kompromis, jer ovi objektivi nisu u stanju da pokriju područje žižnih daljina neophodnih za uspešno kadriranje mnogih fotografija. Sa takvim aparatima dobijamo sitne prikaze ljudi, često premale da bismo ih prepoznali. Nažalost, kod većine digitalnih aparata rezolucija jednostavno nije dovoljna da bismo uvećanjem "izvukli" bilo šta prepoznatljivo. U takvim situacijama svi smo poželeli da imamo jedan od skupih aparata koji bi omogućili da objekat zumiramo po želji. Opšti pad cena na tržištu digitalne tehnike je doveo do toga da i ultrazum aparati postanu pristupačni, ali obaranje cena proizvoda često pati i drastičan pad kvaliteta, pa kod kupovine treba pripaziti na brojne faktore.

Upravo zbog toga smo odlučili da detaljno ispitamo svaki od osam pristiglih modela, posvećujući pažnju svakom detalju. Uslov da bi aparat bio primljen na ovaj test nije bila rezolucija, već optički zum 5x ili veći, kao i maloprodajna cena ispod 600 evra (uključujući PDV). Naravno, postoji i mnogo modela ovakvih fotoaparata koji koštaju preko pomenute sume, ali je ona prilično dobra granica između (polu)profesionalnih i amaterskih modela. Naime, mi ćemo se ovde baviti testiranjem i opisivanjem samo onih modela namenjenih "smrtnicima" - profesionalci slede nešto drugačiju logiku i ne pitaju za cenu.

Korišćenje prosečnog ultrazum aparata se razlikuje od upotrebe onih sa manjim zumom iz nekoliko razloga. Kao prvo, objektivima sa višestrukim zumom potrebno je više vremena da se kod uključivanja izvuku u radni položaj. Vreme potrebno da se zumira do željene žižne daljine (i tako objekat optimalno kadrira) takođe utiče na upotrebljivost aparata. Naime, ovakve aparate će uglavnom koristiti fotoamateri, ljudi kojima je aparat potreban da zabeleže važne trenutke iz svog života. U takvim situacijama najčešće nema vremena za "nameštanje" objekta snimanja, a kamoli ponavljanja događaja. Dakle, potrebno je da aparat reaguje što brže, a da pri tom ima pristupačnu cenu i da je jednostavan za upotrebu.

Kako smo testirali

Na ovom testu smo imali osam fotoaparata sa veoma različitom optikom - od 5x zuma kod Photosmart-a 817, do čak 12x kod Panasonic-ovog FZ. I rezolucije ovih aparata su bile vrlo šarolike - od 3 do 5 megapiksela. Zato je bilo vrlo važno da se prilikom testiranja primene metodi koji će precizno opisati mogućnosti modela, nezavisno od tehničkih specifikacija. Naime, veći zum ne znači automatski i više detalja koje je sa datim aparatom moguće "uhvatiti", jer to ne zavisi samo od uvećanja objektiva već i od rezolucije CCD-a u aparatu, ali i od procesiranja podataka. Takođe, čak i amaterski digitalni aparati imaju brojna podešavanja, a od načina kako je proizvođač koncipirao logiku rukovanja zavisi koliko će aparat biti upotrebljiv za rad.

Jedna od tipičnih osobina svakog aparata je finoća detalja koje je moguće "izvući" sa snimka. Da bismo ovo proverili koristili smo klasičnu USAF 1951 test šemu štampanu u formatu 40*60 cm, koju smo pri dnevnom (ali ne direktnom) svetlu snimali sa rastojanja od 7 metara koristeći maksimalni optički zum. Na taj način smo izmerili koje najsitnije detalje svaki od pojedinih aparata na testu može da "uhvati" na snimku. Pošto se test dijagram sastoji isključivo od belih i crnih površina, istovremeno smo mogle da odredimo još dva elementa koji utiču na kvalitet slike. Prvi je nivo šuma, koji smo izmerili posmatrajući histograme crnih i belih površina u Photoshop-u. Drugi parametar je kvalitet balansa belog - u Photoshop-u smo ispitali koliko se bela površina na fotografiji razlikuje od čiste bele. Pri tom nije toliko bitno da li je belo baš belo ili je sivo, već koliko je to sivo neutralno sivo - što je više njegova boja "vukla" ka nekoj od osnovnih boja, to je bila slabija ocena koju je aparat dobio za ovaj parametar. Druga osobina aparata koju smo posmatrali je brzina reagovanja, gde smo cenili tri parametra: vreme potrebno da se napravi prvi snimak nakon uključivanja aparata, prosečno vreme od snimka do snimka i vreme potrebno da se zumira od najmanje do najveće žižne daljine (bez korišćenja digitalnog zuma).

Trebalo je, najzad, oceniti i lakoću korišćenja odnosno upotrebljivost aparata. Praksa je pokazala da veliki broj vlasnika digitalnih aparata prvo nauči da koristi mogućnost brzog pregleda upravo snimljene fotografije, kako bi videli da li je ona dobro "ispala" ili ne. Da bi se ovo obavilo na zadovoljavajući način, poželjno je da aparat poseduje taster za instant pregled fotografija, koji bi omogućio da se poslednja fotografija prikaže na TFT displeju. Osim toga, kada vam se usred pregleda fotografije učini da se ukazala prilika za odličan snimak, korisno je ako aparat može da se vrati u režim za snimanje jednostavnim pritiskom okidača. Ako je i jedno i drugo moguće, aparat je dobio ocenu 10; u suprotnom je ocena bila 5. Sledeći ovu logiku, ako se zumiranje obavlja prstenom koji se nalazi oko okidača (najlogičniji i najjednostavniji metod) ocena je bila 10, a ako se ovo postiže "klackalicom" na zadnjoj strani aparata ocena je bila 5. Ako aparat ima sistem za kretanje kroz menije kod kojeg su tasteri za kretanje odvojeni od tastera za selekciju, dobijao je ocenu 10 - kod "džojstika" (kod kojeg stalno postoji mogućnost da pogrešite) ocena je bila 5. Ako je bilo neophodno da svaku selekciju potvrdite pritiskom na taster za selekciju (nije dovoljno da je izaberete kursorom) ocena je bila 5, inače je aparatu sledovala desetka. Isti princip smo koristili kada se radi o optičkoj stabilizaciji slike - ako je aparat ima dobijao je 10, ako nema 5 poena. Kod snimanja videa bila su važna dva faktora - da li aparat može da snima u VGA rezoluciji (30 sličica u sekundi) i da li je moguće zumiranje kod snimanja videa. U oba slučaja, ako je mogućnost postojala, ocena je bila 10, u suprotnom 5.

Ocene za svaki od parametara smo sveli na opseg od 5 do 10, tako da je najslabiji uvek dobio ocenu 5, najbolji 10, a ostali su raspoređeni u ovom rasponu u zavisnosti od odnosa vrednosti koje je on imao u odnosu na najslabiji i najjači. Ocene kvaliteta i brzine su formirane kao srednja vrednost po tri "niže" ocene koje smo dobili merenjem. Ocena lakoće rukovanja i upotrebljivosti je dobijena kao zbir ocena parametara pomnoženih sa težinskim faktorima. Na kraju, ocena aparata je dobijena sabiranjem ove tri ocene pomnožene težinskim faktorima - kvalitet sa 0.3 a druge dve ocene sa 0.35. Kod odnosa kvalitet/cena koristili smo indeks cene kod kojeg je najjeftiniji aparat dobio ocenu 5, najskuplji 10, dok su ostali proporcionalno raspoređeni u ovom opsegu.

Za opise fotoaparata, tabelu karakteristika, ocene i izbor urednika pogledajte PC #115.



Epson

ComData

Kaspersky

Kingston

CP Security


Original

YuNET

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter