 | | (kliknite za veću sliku) |
Postoji tvrdnja da je razvoj tehnologije toliko brz da je veći realni napredak ostvaren od razvoja integralnog kola do danas, nego od sklapanja prve parne mašine do tog časa. Brzina promena je takva da svaki napredak u bilo kojoj oblasti života biva primljen kao sasvim normalna stvar. Uz komunikacija, računarske tehnologije čine jednu od oblasti najintenzivnijeg razvoja, a granice između te dve oblasti su odavno zamagljene. Bližim uvidom u te procese otkrićemo mnoge dublje skrivene oblasti u kojima neprekidno dolazi do novih proboja u informatici, ali teško da je neki detalj uticao na najširu populaciju kao što su to unapređenja korisničkog interfejsa. Pritom, pojam „korisnički interfejs“ ne označava samo radnu površinu operativnog sistema i izgled korisničkih programa, nego i sve pojedinosti interakcije između računara i korisnika, uključujući navike i iskustvo koje on u takvom radu stiče. Uz pretpostavku da računare koristite deset godina ili više, neće vam biti teško da se setite barem jednog perioda kada ste napustili jedan oblik platforme i prihvatili drugi; bez obzira na prve teškoće, na kraju ste zavoleli novitete i koristili ih uz osećaj da tako činite oduvek.
Iako nije rodonačelnik primene grafičkog interfejsa, Microsoft je otišao najdalje u implementaciji korisničkog iskustva u tom obliku interakcije. Na prelazu osamdesetih u devedesete godine prošlog veka ponuđen je pravac razvoja koji alternativnu grafičku školjku pretvara u osnovnu. Dobro se sećamo kako je izgledalo kad smo na PC računarima dobili grafičku školjku umesto komandne linije; usledio je višegodišnji period razvoja u tom okruženju, uz postupne promene koje su dovele do Windows-a XP, kao današnje uobičajene platforme.
Razvoj ergonomije radne površine nije prepušten slučaju, nego je to rezultat ozbiljnih i dugotrajnih istraživanja; na upravo završenoj „Sinergiji 05“ čuli smo podatak da je samo u projektu razvoja radne površine za Office u poslednje vreme trošeno oko 700 miliona dolara godišnje! Tolika sila uloženog novca neće proći bez odgovarajućeg rezultata: oko godinu dana pre nego što budu objavljeni novi Windows i novi Office, postoje jaki pokazatelji da treba da se pripremimo za generacijski skok, sasvim uporediv sa onim koji smo doživeli napuštajući komandnu liniju.
Kako pronaći opciju
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prve informacije jesu šture, ali dovoljne da izazovu nestrpljivo iščekivanje. Iz tog razloga, možda je upravo sad nastupio pravi trenutak da preispitamo svoje navike i očekivanja od tehnologije koju svakodnevno koristimo u svom radu. Pritom ćemo se ponašati kao „konzumenti tehnologije“ – razmislićemo malo o funkcionalnosti, ergonomiji i produktivnosti, ne ulazeći mnogo u tehničke pojedinosti koje čine celinu okruženja. Dakle, ako smo „samo korisnici“, šta je sledeći korak unapređenja koji bismo hteli da vidimo na ekranima svojih računara? Koliko se najave noviteta slažu sa našim očekivanjima ili razlikuju od njih? Da li će neko novo okruženje pružiti realne prednosti u odnosu na ono kojim sad raspolažemo?
Dužni smo da damo jednu važnu napomenu: slike koje vidite i svi podaci napisani o konkretnim budućim proizvodima spadaju u deo kratkih i vrlo uopštenih informacija koje je Microsoft učinio dostupnim javnosti u času pisanja ovog teksta, uglavnom na svom portalu PressPass i u blogovima članova razvojnih timova. Prezentacija ranog pogleda u sistem Office 12 na „Sinergiji 05“, koja je prvi put izvedena u Evropi, kao i informacije koje sam kasnije dobio u razgovoru sa grupom konsultanata iz Microsoft-a, predstavljaju najranije uvide u proizvode koji su još uvek podložni ozbiljnim revizijama i kao takvi podležu kodeksu o uzdržavanju od objavljivanja informacija. Prva zvanična beta verzija sistema Office 12 (ovo je samo radni naziv za sledeći Office; zvanično ime još nije poznato) najavljena je za polovinu novembra. Nadamo se blagovremenom pribavljanju tog paketa, nakon čega ćemo vam pripremiti detaljni pregled novosti koje novi Office donosi.
Ključni noviteti u operativnom sistemu Windows Vista i sistemu Office 12 su mnogo opsežniji od onih o kojima sada govorimo. Glavne promene su suštinski dublje i tiču se šire paradigme poslovanja u sledećoj dekadi. Ključna reč za korisnike je vizuelizacija, pošto korišćenje softvera najviše zavisi od onog što vidimo kao raspoloživo. Na nivou sinapsi, snalaženje u toku izvođenja neke operacije na računaru ne započinje na osnovu iskustva, nego na osnovu slike na koju odgovaramo refleksnim akcijama. Tek sledeća reakcija je posledica promišljanja i rutine: na osnovu uvežbanosti, težimo da biramo komande na poznatim mestima (klikom miša ili prečicom na tastaturi), što znači da će nam više odgovarati ako je radno okruženje prilagodljivo, kako bismo postavili frekventne komande u prvi plan, prema stečenim radnim navikama. Sledeći nivo čini angažovanje naprednih alatki kojima postižemo više. Ovo je tačka na kojoj se lome koplja, jer su pristupi rešenju radne površine različiti. Microsoft odgovara potpuno novim rešenjem radne površine – sledeći meseci će pokazati da to nije prosta šminka nastala iz estetskih razloga. Naprotiv...
U prošlomesečnom izveštaju kolege Gašića sa PDC konferencije u Los Anđelesu, održane u septembru, bili ste u prilici da pročitate informaciju koja je više puta ponovljena i na poslednjoj „Sinergiji“. Naime, u toku vrlo obimnog istraživanja i anketiranja korisnika u stotinu ključnih velikih firmi koje su klijenti Microsoft-a, na pitanje o željenim mogućnostima u sledećoj verziji, apsolutna većina je tražila funkcije koje u Office programima postoje već godinama! Bio je to alarmantan podatak i znak da stepen korisnog dejstva Office programa nije dovoljan. Beleške radi, preneću lično iskustvo stečeno u komunikaciji sa čitaocima „Office bajtova“ i posetilaca „Praktikuma na Webu“: većina korisnika mi se obraća pitanjima o načinu izvođenja postupaka koji bi im bili sasvim jasni da su ih samo pronašli na odgovarajućem mestu. Ovde slobodno možemo da eliminišemo uticaj jezika radne površine, s obzirom na činjenicu da podatak Microsoft-a dolazi iz ankete na engleskom govornom području.
Trake, meniji ili...
 | | (kliknite za veću sliku) |
Očita je kolizija između dva oblika u traci komandi: dok su trake alatki vrlo poželjan način za izbor akcije, meniji su zapostavljeni, jer su vrlo složeni. Možda ne bi bilo tako da postoje samo meniji, ali nazad se ne može. Ako uzmemo u obzir da samo Word 2003 raspolaže sa oko 1500 različitih elemenata u celoj paleti komandi (spram stotinjak u prvoj Windows verziji), sasvim je jasno da je neophodno da se sve one privedu funkciji na neki bolji način.
Prvi rezultat hvatanja u koštac sa uočenim problemom je prikazan upravo na PDC konferenciji, a iznenađenje posmatrača nije bilo malo. Ovakav zaokret je malo ko mogao da očekuje, ali je već sad jasno da oni silni milioni nisu bačeni u vetar. Kompletan sistem menija i traka alatki je praktično odbačen tj. prerađen u korenu. Novi sistem izbora komandi je orijentisan na prepoznavanje aktivnosti korisnika, i to na način koji obezbeđuje daleko opsežniji izbor prikladnih alati u času kada su one potrebne.
Prva gradacija je učinjena u pogledu na objekat rada: korisnik radi sa dokumentom (datotekom) ili u dokumentu (na radnoj površini). Kada radi sa dokumentom, na raspolaganju mu je jedina preostala stavka klasičnog menija File, gde će otvoriti, sačuvati ili odštampati dokument, dodeliti mu razna svojstva (poput opisa, prava pristupa, scenarija primene u zajedničkom radnom prostoru). Sve aktivnosti koje korisnik sprovodi u dokumentu reflektuju se na izmenljive sadržaje u području pod imenom Office Ribbon („Office traka“), koje fiksno zauzimaju prostor otprilike kao kada ispod menija imate tri reda sa klasičnim trakama alatki.
Office Ribbon je segmentiran u grupe po imenu command tabs (kartice komandi), a svaka kartica je izdeljena u više delova po imenu chunks (komadi), gde su sabrane srodne komande. Neki delovi kartice su skupovi klasičnih tastera kakve danas imamo na trakama alatki, dok neki predstavljaju galerije u kojima nešto veće sličice prikazuju moguće dejstvo izbora (na primer, drugačiji predložak slajda PowerPoint prezentacije, oblik grafikona u Excel-u ili stil teksta u Word-u). Reč je, dakle, o kontekstnoj vizuelizaciji radne površine: korisnik sa manje praktičnog poznavanja biće u prilici da vidi i uradi više i brže nego pre.
Prečice do funkcija
 | | (kliknite za veću sliku) |
Komande koje su čak i odmah vidljive nisu same po sebi dovoljne. Manje iskusni korisnik je sklon da okleva u nekoj aktivnosti promene, jer nije siguran kakvo dejstvo će neka komanda tačno izazvati; tu čak ne pomaže ni saznanje o komandi opoziva (undo). U tu svrhu, učinjen je još jedan zahvat: pozicionirajući miša na neki od piktograma u galeriji, korisnik može da vidi potencijalno dejstvo komande direktno u dokumentu; klikom miša na komandu ona će zaista biti izvršena. Ta mogućnost je, doduše, davno očekivana, makar zbog činjenice da je neki konkurenti već imaju, ali upamtite ovo: biće među prvim stavkama u reklamnim kampanjama kada novi Office 12 krene na tržište.
Ako ste iskusan korisnik Office programa, i sami znate koliko znače razne „male“ prečice do funkcije: kontekstni meniji i prečice na tastaturi su do sada bili najbrži vidovi implementacije komandi. Prečice ostaju na snazi i dalje, uz obećanje da se kompatibilnost neće izgubiti. Kontekstni meniji takođe ostaju, ali uz mali dodatak: onog časa kada obeležite neki sadržaj u dokumentu, pojaviće se jedva vidljiva kontura u blizini. Kako joj budete primicali miša, kontura će biti sve vidljivija, dok se ne pojavi floatie, kontekstna paleta komandi među kojima ćete verovatno pronaći onu zbog koje ste obeležili sadržaj.
Revidiran je čak i sistem pomoći, opet u pravcu približavanja sadržaja korisniku. Naime, iako je sistem pomoći koji sistem Microsoft Office sadrži odavno uzor informatičkoj industriji, pokazalo se da korisnici imaju teškoća u njegovom korišćenju, pošto ne vladaju kompletnom terminologijom. Kao unapređenje u tom pogledu, stvoren je sistem super tooltips: ekranskim porukama koje su do sada pokazivale samo kratko ime komande i belešku o prečici na tastaturi pridružen je sažeti izvod iz sistema pomoći koji će biti aktiviran nad komandom u određenim okolnostima.
U nedostatku vizuelne podrške za još neke novitete najavljene na sajtu Microsoft-a, nećemo dalje nabrajati nove mogućnosti radne površine o kojima ne znamo mnogo (a ima ih dosta). Sačekaćemo priliku da analiziramo novitete na osnovu vlastitog iskustva. Nestrpljivi smo da krenemo u takvu akciju, jer ovog puta nas čeka mnogo više posla (i zabave) od niza prethodnih prostih poređenja mogućnosti dve uzastopne verzije softvera.
Hoćemo li prihvatiti promene?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Biće zanimljivo pratiti reakcije korisnika kad pred njih budu postavljeni novi Windows i novi Office. Nova verzija Office-a podrazumeva odricanje od „klasičnog“ režima radne površine: prema rečima Julie Larson-Green, program menadžera za Office User Experience u Microsoft-u, bila je to nužna cena u dostizanju novog modela orijentisanog ka rezultatima. Istina, ovo je labavo opravdanje iz ugla mogućih zahteva korisnika da bude ostvaren postepeni prelazak na novu platformu, ali to je tako: načinjen je radikalan rez i pardona neće biti. Možda je tako bolje, jer ćemo promene prihvatiti brže; u Microsoft-u tvrde da će privikavanje na novi izgled korisničkih programa biti brži nego pre i za početnike i za iskusne korisnike, a da će se pomak isplatiti vrlo brzo.
Zbog činjenice da je razvoj nove platforme još uvek u toku, promene su moguće (i izvesne), pa nećemo tako brzo saznati kakva će biti reakcija onih koji odlučuju o promeni softvera u firmama. Možemo verovati Microsoft-u na reč da će noviteti na radnoj površini pozitivno uticati na efektivnost na radnom mestu – dakle, razlozi za promenu bi se mogli izraziti i u finansijskim pokazateljima cene poslovanja. Iako je do sada Microsoft više puta promovisao novitete jasno naglašavajući prepoznatljivost radnog okruženja, sada će biti naglašavana mogućnost bogatijeg iskustva, uz kraće vreme pripreme i učenja.
Potpisnik ovih redova pamti izjave nekih rukovodilaca informacionih sistema koji su pravdali zadržavanje na starim verzijama izjavama poput „noviteti u novoj verziji nisu relevantni u firmi“ ili „ova promena zbunjuje moje korisnike“. Da ne komentarišemo opravdanost tih izjava, jer one su sasvim legitimne, ali imate li ideju kako bi mogao da zvuči skup budućih opravdanja? Za valjan izgovor će biti potrebne velike retoričke veštine. Oni koji budu tvrdili da nova radna površina nema opravdanja u njihovom radnom okruženju, jednako bi mogli da budu zadovoljni Windows programima Write i Calculator. A budu li povukli argument o postojećim navikama priučenih korisnika, pripremićemo pitanje: da li priučeni korisnik treba zauvek da ostane u tom stanju? Nemate nameru da povećate kvalitet radnog iskustva svojih radnika? Pa zašto ste onda uopšte napustili DOS?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prva Windows verzija tekst procesora Word je donela koncept traka alatki (toolbar). Kasniji razvoj Microsoft Office-a je obezbedio traku komandi i mogućnost da korisnik sam podesi konkretne palete alatki koje su mu neposredno na raspolaganju. Danas takvim mogućnostima raspolaže svaki iole ozbiljniji Windows program – primena matičnih biblioteka za programiranje u Windows-u je učinila svoje, baš kao i praksa koja je pokazala da korisnici više vole takav izbor komandi u odnosu na „gnjuranje“ po menijima. To je bio tek početak: kasnije su mnogi krenuli da prave ekvivalente Microsoft-ovih čarobnjaka (wizards), da kloniraju koncepte kontekstne pomoći kakve ima Office, a danas je česta pojava da i poneki shareware program raspolaže oknom zadataka (task pane). Ispada da Microsoft svojim ulaganjima u razvoj i optimizaciju radne površine finansira informatičku industriju, a svakako navodi i nezavisne programere na rešenja koja su vrlo nalik proizvodima koje je sam razvio.
Hoće li tako biti i ovog puta? Da li će vremenom preovladati puna kontekstna interaktivnost radne površine u mnogim programima drugih proizvođača? Rano je o tome govoriti – kako analizirati nešto sa čime niste i sami proveli izvesno vreme? U tom svetlu, upozoravamo vas da nije valjano izvlačiti ishitrene zaključke; s naše strane, to je i razlog što u ovom tekstu ima više postavljenih pitanja nego datih odgovora. Ipak, daćemo barem jednu prognozu: već na proleće 2007. godine, ako ne i ranije, dobićemo „klonove“ koji koriste nova iskustva Microsoft-a u oblikovanju interfejsa. Office Ribbon je razvijen specifično za novu generaciju Office programa, ali slično je rečeno i za toolbar pre desetak godina. Kada Windows Vista i Office 12 dođu do nas, možemo očekivati da će Microsoft pružiti detaljniji uvid u biblioteke razvojnog sistema koje su prethodno sastavljene. Očekuju nas zanimljivi meseci istraživanja novih rešenja i sticanja prvih iskustava: ne sumnjajte da će uskoro biti mnogo tekstova na tu temu u našem časopisu.
|
