| (kliknite za veću sliku) |
Kad je Mark Shuttleworth 1999. godine, u jeku tzv. dot-com revolucije, svoju firmu koja se bavila bezbednosnim softverom prodao za preko pola milijarde dolara, učinio je i dve stvari zbog kojih će njegovo ime ostati upamćeno. Najpre je platio dvadesetak miliona dolara da bi boravio nekoliko dana u svemiru kao kosmički turista, ispunivši jedan od svojih dečačkih snova. Druga stvar se ticala Linux-a. Osnovao je kompaniju Cannonical i osmislio novu distribuciju koju je nazvao Ubuntu. Prvi Ubuntu se pojavio pre nešto više od godinu dana i odmah pobrao niz priznanja. Time je ovaj Englez iz Južne Afrike ostvario svoj drugi san, onaj koji je gajio kao jedan od mnogih aktera uključenih u razvojni tim Debian GNU / Linux sistema. To angažovanje mu je, uostalom, i pomoglo da stvori prvobitnu firmu čijom se prodajom obogatio. Ovo je priča o Ubuntu Linux-u.
Linux za ljude
Ubuntu je reč koja na jednom od afričkih jezika, prema tumačenju sajta ove distribucije (www.ubuntulinux.org ), ima dva značenja. Prvo – humanity to others – dalo bi se prevesti kao „ljudskost prema drugima“, a drugo – I am what I am because of who we all are – kao „ono sam što jesam zbog onoga što smo svi mi“. Sam Ubuntu sebe predstavlja kao „Linux za ljudska bića“. Implicira li to da Linux uopšte i njegove razne varijante, do Ubuntu-a, možda i nisu za ljude? Ne, naravno, već se ovim želi reći da je posredi Linux za tzv. obične ljude, za korisnike kojima je potreban operativni sistem i dobro odabrana grupa aplikacija, čime mogu obaviti sve svoje poslove, bez brige o tehničkim detaljima. Ne samo da bi naglasio svoj humanizam, zasnovan na očitoj filantropiji, Šatlvort je postavio osnove za distribuciju koja ispunjava obećanje dato u samom nazivu.
Ubuntu je zasnovan na Debian-u. Međutim, da bi se razlikovao i bio uspešniji od desetine drugih Debian-ovih derivacija, morao je da ponudi nešto više. To „nešto više“ podrazumeva nekoliko stvari. Prva od njih je izbor aplikacija. Kako smo već pisali u PC #115, Debian distribucija se sastoji od preko 15000 programa; od tog broja jedan deo su apsolutno stabilne verzije, drugi deo veoma stabilne, dok treći deo čine one u fazi testiranja. Iz tako velikog broja programa i verzija nije lako odabrati one koje bi zadovoljile veći deo korisnika. Ubuntu tu priskače u pomoć kombinujući nestabilnije programe, naročito kada je reč o tzv. kritično važnim potrebama kao što su sigurnost i rad servera, sa onim koje su se dokazale kao dobre softverske varijante, ali iz nekog razloga još nisu i zvanično u Debian-ovoj opštoj upotrebi. Kratko i jasno rečeno, Ubuntu bira najbolje i najkorisnije.
Takav izbor onda prolazi kroz intenzivnu proveru i ponekad kroz doradu Ubuntu programera koje filantropski finansira Šatlvort. Naime, katkad pojedine aplikacije u Linux-u nisu dovoljno međusobno usklađene, posebno ako su iz raznih perioda razvoja i oslanjaju se na podršku istih programskih biblioteka, ali u različitim verzijama. Zadatak Ubuntu tima je da ova potencijalna neslaganja uskladi tako da se svi programi osećaju „kao kod kuće“. To je druga stvar koja ide korak ili dva ispred Debian-a. Zato nije neobično da su prve reakcije na Ubuntu, kad se on pojavio, bile da je to Linux u kojem „sve radi“.
I treća važna osobina, iako ne poslednja, koja odlikuje Ubuntu tiče se predvidljivog roka izlaženja i podrške koju obezbeđuje za budućnost. Ubuntu se pojavio u razdoblju kad je Debian bio u krizi, i kad se nije više znalo kada će izaći njegova naredna stabilna verzija. Još je neizvesnija situacija kod drugih distribucija, posebno onih ad hoc verzija koje poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše. Naime, nije teško spakovati vlastitu verziju Linux-a, pustiti je u svet i potpisati svojim imenom uz nastavak -ix ili -ux. Čak i da je urađena dobro, za veći uspeh potrebna je ispuniti barem dva dodatna uslova. Najpre svoj paket treba testirati na uverljivom broju raznih hardverskih konfiguracija, sa raznim procesorima, matičnim pločama, grafičkim karticama, multimedijskim i komunikacijskim dodacima. To malo koji distributer može da učini u kućnoj radinosti ili samo oslonjen na krug svojih prijatelja. Sa budžetom od nekoliko miliona dolara godišnje, Cannonical Ltd. može tako nešto lako da obezbedi. Iz ugla korisnika, valja garantovati da će distribucija trajati duže od jedne sezone, odnosno valja obezbediti duži period postojanog razvoja, uz predvidljiv ciklus za nove, popravljene, očišćene i bogatije verzije. Obećano je da će se nova verzija Ubuntu-a pojavljivati na svakih šest meseci, a da će svaka od verzija imati punu podršku tokom narednih godinu i po. Do sada je ovo obećanje ispunjavano, videćemo kako će se stvari kretati u budućnosti.
Da bi svoju filantropsku misiju ispunio do kraja, gospodin Šatlvort je odvojio finansije i za proširenu distribuciju. Njegova distribucija ne samo da je besplatna, već na glavnom sajtu svako može da ispuni jednostavan formular, ostavi svoju adresu u bilo kom delu sveta i da posle par nedelja dobije na kuću paket CD-ova sa poslednjom verzijom; plaćena je čak i poštarina. Cilj je da se omogući svima koji to žele da lako dođu do svoje kopije Linux-a, što može naročito biti od značaja za korisnike iz siromašnijih ili udaljenih zemalja. Svoju globalizacijsku funkciju Šatlvort je počeo da ispunjava i tako što podstiče lokalne grupe, iz čitavog sveta, da pomognu lokalizaciju – pre svega prevođenje – ključnih paketa i samog sistemskog desktop-a na lokalne jezike. Jedna takva grupa je osnovana i kod nas (ubuntu.fsn.org.yu ).
Ubuntu i Kubuntu
| (kliknite za veću sliku) |
Šta nudi nova verzija pod imenom Breezy Badger označena i brojem 5.10 (prvi broj je broj godine, a drugi broj meseca izlaska verzije)? Najpre, podršku za Intel x86 PC, AMD64 i PowerPC (G4 i G5) hardverske arhitekture. Ubuntu se oslanja na noviji 2.6 kernel, na GNOME desktop 2.8 i uključuje oko hiljadu programa. Sve oblasti koje bi mogle zanimati prosečnog korisnika su zastupljene, od raznih vrsta Internet komunikacija, preko nove verzije OpenOffice.org paketa (koji uključuje tekst procesor, program za baze podataka, tabelarno računanje, prezentacije, crtanje, matematičke formule i jednačine), do multimedije i serverske podrške.
Ako nekog programa nema u paketu koji dolazi kao disk za instalaciju, pa ni na Live CD-u (koji ubacite u CD čitač i podižete sistem odatle, bez upisivanja bilo kakvih podataka na hard disk), uvek je možete dodati preko jednostavnog mehanizma za instalaciju programa iz velike Debian-ove baze. Ako i tamo nema željene aplikacije, moguće je, uz nešto truda, dodati je i iz drugih distribucija, pa čak i iz onih komercijalnih. Iako je Ubuntu načelno zasnovan na principima slobodnog softvera, programa otvorenog koda i besplatno se može koristiti, Šatlvort nije bio dogmatski čistunac pa je ostavio prostora i za naknadno instaliranje komercijalnih paketa, svestan da se u praksi može javiti i takva potreba.
Pošto se sistem podigne sačekaće vas GNOME desktop i za Ubuntu karakteristična pozadina braon boje. Ukoliko više volite KDE desktop onda se možete poslužiti verzijom koja se zove Kubuntu (u svetu KDE desktop-a i aplikacija koje ga prate početno slovo K je skoro obavezno). Razlike između ove dve verzije – Ubuntu i Kubuntu – nisu velike, i uglavnom se svode na izbor onih programa koji bolje „leže“ jednom od ova dva glavna desktop menadžera u svetu Linux-a.
U prvoj godini razvoja ove distribucije postojala je latentna napetost između zajednica programera koji razvijaju Debian i Ubuntu. Naime, postavljalo se logično pitanje nije li Ubuntu parazit koji koristi resurse svog domaćina, a da zauzvrat ništa ne daje. Ali to je pokazalo kao suvišna briga. Šatlvort je svojim projektom ubrzao razvoj samog Debian-a, a programeri koji nezavisno razvijaju ključne programe iz Ubuntu distribucije svoja unapređenja ili naprosto popravke šalju nazad Debian-ovoj zajednici. Otuda Ubuntu nije samo prepakovan, umiven i doteran Debian, već predstavlja i značajan deo one snage koja Debian distribuciju vuče napred.
Edubuntu za školovanje
| (kliknite za veću sliku) |
Od pre par meseci Šatlvort je započeo još jednu derivaciju: uz Ubuntu i Kubuntu pojavio se i Edunbuntu, pakovanje namenjeno edukaciji, kako školskoj tako i programerskoj. U Edubuntu preview verziji koju smo imali prilike da isprobamo Breezy Badger se još ne razlikuje previše od „sabraće“, ako izuzmemo veću količinu igara, likovno nešto bogatiji interfejs i olakšanu manipulaciju samim sistemom. Kako sam Šatlvort kaže u nedavnom intervjuu datom časopisu Linux Format, Edubuntu bi bila verzija prvenstveno namenjena školskoj populaciji, gde bi se kroz specifične programe pisane za obrazovne potrebe i kroz stalno osveživanu Internet dokumentaciju pomagala edukacija, naročito u siromašnim područjima afričkog kontinenta sa koga, uostalom, dolazi i sam Šatlvort.
Uopšte uzev, on dalji razvoj čitavog Ubuntu poduhvata vidi u tri pravca. Jedan je održavanje same ove distribucije, drugi ide prema daljem pojednostavljivanju instalacije Linux-a, kako za nov hardver tako i za starije konfiguracije koje se još malo mogu koristiti u svetu glavnog Linux konkurenta, Microsoft-a (milioni desktop konfiguracija bi tako produžili svoj vek trajanja, sada sa Linux-om kao svojim sistemom). Treći pravac delovanja odnosi se na pojačanu integraciju programskih paketa, uz povećanje sigurnosti rada sistema. Sve skupa bi moglo dovesti do toga da Ubuntu bude ona distribucija kojoj će se obraćati korisnik koji ne mora da poseže za novčanikom svake druge godine kako bi nadogradio svoj hardver; on će to činiti samo onda kada se javi stvarna potreba za dodatnim ili boljim uređajem, dok bi sama osnova ostala ista. Linux je već sad dovoljno brz da sve ključne zadatke ispunjava podjednako na starom kao i na novom hardveru. To nije malo, a Šatlvortova filantropija u tome može da bude od velike pomoći.
|