 | | (kliknite za veću sliku) |
Ruku na srce, da li biste sred neke zanimljive latinoameričke serije otkazali pretplatu za kablovsku? Ne biste, naravno – kako biste inače saznali da li će Pedro stići do Lusesite kad se epizoda završila baš u trenutku kada su potrčali jedno prema drugom? Ona sa čežnjivim grudima poput dva mladučeta kekua, a on sa raširenim rukama koje su završavale žuljevitim šakama, otvrdlim od branja plave agave za ovogodišnji tradicionalni praznik na kome se upoznaju mladi i destiluje tekila...
Uz decembarsku zdravicu, u jednako dalekom Redmondu, Microsoft-ov vodeći razvojni projektant Greg Sullivan izjavljuje kako CTP build 5270 sadrži sve što nas očekuje u operativnom sistemu Microsoft Windows Vista i da se dalji rad svodi na fino podešavanje, ubrzavanje i ulepšavanje sistema. Eh... Videli smo mi beta 2 proizvode koji uopšte nisu ličili na release candidate, koji opet nisu bili ni blizu finalnog proizvoda. Doduše, gospodin Sullivan se odmah ogradio da Microsoft ne isključuje dodavanje značajnih noviteta u odnosu na ovu near-feature-complete verziju. A mi još nismo stigli ni do beta 2 izdanja.
Odmah da vas obradujemo, obećano je i da će sledeća verzija, bila ona CTP ili beta 2, biti javno dostupna za preuzimanje sa Interneta ili na DVD-u, a ne deljena samo u krugovima Microsoft TAP (Technology Adoption Program) partnera, tehničkih beta testera, Microsoft MVP-a (Most Valuable Professional), te MSDN and TechNet pretplatnika. Šta tu dođemo mi još uvek se nezna ali biće obelodanjeno u nekoj od sledećih epizoda naše sapunice. U svakom slučaju, mnogo je lakše naći disk sa aktuelnom verzijom nego unikatni serijski broj kojim morate da aktivirate Vistu u roku od 14 dana. Jednom aktivirani broj ne može više da se koristi, što je malo omelo našu praksu instalacije na tri sistema...
Počnimo od Setup.exe
 | | (kliknite za veću sliku) |
Naravno, Desk nas je i ovoga puta obradovao uzorno sklopljenom mašinom. U Praetorian Cooler Master aluminijumsko kućište upakovan je Pentium D, ATI x700, disk od 120 MB, ali i dodatak u vidu Sapphire Theatrix kartice – mora da su čuli da je Media Center proradio korektno (mora da imaju neke veze u Microsoft-u). Kao i obično, isti sistem sa instaliranom aktuelnom verzijom Vista Windows-a možete da probate uživo u Desk šopu.
Build nastavlja praksu CTP izdanja po kojoj ne možete da nadogradite prethodnu verziju (što ne važi i za XP). Dakako, moguća je i čista instalacija, a novitet je što je Microsoft ispunio pola obećanja koja je davao za XP. Čitava instalacija traje otprilike oko 30 minuta, što je duplo kraće od aktuelne instalacije Windows-a XP, iako je Vista „zapreminski“ četiri puta veća (2 GB na DVD-u). Nakon nekoliko šturih pitanja o regionalnim setovanjima, jeziku i tastaturi te korisniku (ili korisnicima) sistema, ugledaćete nešto izmenjeni desktop na kome je veoma uočljiv novi Start taster. Nema gnjavaže, ako izuzmemo onih 30 minuta čekanja.
Uočljivo je i da Network Map sada radi i da nam javlja da smo povezani na pcpress.co.yu, a preko njega na Internet. Nakon priključenja na domen, koje se može izvesti isključivo kroz priloženog čarobnjaka, saznajemo da smo preko gateway-a vezani na co.yu domen sa Internet pristupom. U slučaju autonomnog rada (van domena), uočljivo je da ne postoje naznake da vas okružuju računari, premda delite scope sa njima i imate pristup Internetu na osnovu adrese koju vam je dodelio DHCP server.
Sve je to u skladu sa najavljenim merama sigurnosti koje ne treba da vam daju nikakav pristup drugim računarima, osim ako eksplicitno znate da konkretan računar postoji i sa kojim parametrima može da mu se pristupi (kao administrator ili udaljeni korisnik). Dakako, te mere treba i vama da garantuju sigurnost od drugih računara i korisnika u okruženju.
Verovatno je UAP (User Account Protection) bio predmet mnogih nedoumica kod manje iskusnih korisnika sa svojim neprestanim pitanjima o dozvoli pokretanja bilo čega što nije poteklo sa lokalnih resursa računara (mrežni ili USB disk, Internet...), pa je sistem donekle uprošćen, a verovatno će se i dalje raditi na njegovom pojednostavljenju. Ključno je da shvatite da je u XP-u korisnik odmah dobijao administratorska prava, pa i programi koje on pokrene imaju prilično veliku jurisdikciju nad računarom. Sada čak ni administratorski režim ne podrazumeva Admin Aproval Mode, koji programima koje je pokrenuo administrator dozvoljava da rade sve i svašta, uključujući i prava da pokreće druge programe. Tipičan primer je Internet Explorer (verzija 6.0 iz XP-a, ali ne i 7.0) koji u uslovima manje pažnje začas instalira nešto što vam uopšte nije bilo potrebno.
UAP je preimenovan u UAC (User Account Control) i ima dva ključna zadatka. Prvi je da za svaku instalaciju traži dozvolu, makar se nalazili u administratorskom modu, a drugi je da spreči startovanje bilo čega što je sumnjivo. Tako će vas u slučaju sumnjive aktivnosti Vista upitati Run DLL as App?. U slučaju da želite da pokrenete neki program sa administratorskim privilegijama, a to je bilo kakva instalacija, ali i aktivnosti poput čišćenja diska ili skeniranja virusa, možete da pokrenete program sa Run Elevated. Postoji čitav niz setovanja kojim možete podesiti prava korisnika ili programa, ali inicijalno setovanje je prilično dobro za najveći broj korisnika i manje zbunjujuće nego u prethodnoj verziji.
Samo moja Vista
 | | (kliknite za veću sliku) |
Kada je pre nekoliko godina predsednik Microsoft-a Bill Gates izjavio da više od pola vremena razmišljanja o Longhorn-u posvećuje glavolomkama o sigurnom računaru koji će biti postignut kroz sintezu sigurnosnog hardvera i softvera koji ga koristi, niko nije bio baš načisto šta je želeo da kaže. Ono što je najpre najavljeno pod šifrom Palladium, a kasnije preimenovano u Next Generation Secure Computing Base (NGSCB) izazvalo je dosta reakcija od strane korisnika koji se baš nisu radovali da neko kontroliše ono što rade čak i po cenu manje sigurnosti onoga što rade.
Za potpunu implementaciju ovog sistema, naime, neophodno je da vaš PC ima Intel Trusted Platform Module (TPM) set čipova. Uprošćeno, TPM-ov osnovni zadatak je da generiše ključeve za enkripciju, u čemu polazi od Storage Root ključa koji je smešten u samom čipu i na osnovu njega generiše ostale ključeve. Kako se ni Microsoft ni Intel nisu baš proslavili predlogom da velikodušno prate gde je vaš računar i šta radi, te da backup-uju vaše podatke „ko-zna-gde“ i čak to naplaćuju, planovi su pretrpeli znatne prepravke, pa su od svega ostale samo dve opcije koje u biti imaju zadatak da vaš računar (u stvari hard disk) zaštite od neautorizovanog startovanja sistema i od bilo kakvog uvida u sadržaj čak i ako bude fizički ukraden.
Secure Startup je jedna od tih opcija; ako je aktiviran, sprečiće da neko pokrene vaš računar čak i sa CD/DVD butabilnog diska, USB drajva ili diskete. Naravno, sve to nema naročitog smisla ukoliko se disk fizički izvadi i poveže na drugi računar. Zato Secure Startup podrazumeva da imate i uključite TPM hardver (inače ne možete, i nema smisla, da ga aktivirate) ili da u nedostatku TPM-a aktivirate BitLocker enkripciju diska koja se u prethodnoj verziji nazivala Full Drive Encryption. Naravno, BitLocker će vam najpre ponuditi enkripciju na bazi TPM hardvera ukoliko ga imate i tako vezati enkripciju diska sa računarom na koji je povezan, ali postoje i opcije za one koji nemaju TPM čip (a takvi su trenutno gotovo svi, jer u razmeni podataka i iskustava još nisam sreo nekoga ko to ima).
Jednostavnija opcija je da neki USB drajv koristite kao ključ bez koga računar neće da se pokrene, ali možete da izaberete i opciju unošenja PIN-a (do 48 cifara). U oba slučaja Vista će vas nekoliko puta u toku aktiviranja Secure Startup procedure upozoriti da treba da backup-ujete svoj ključ, jer ćete bez njega bespovratno izgubiti sve vredne podatke zbog kojih ste se i odlučili za ove sigurnosne vratolomije...
Baš lepa Vista
 | | (kliknite za veću sliku) |
Tek smo je instalirali, pa treba barem taksativno nabrojati i sve lepote vidljive i golim okom. Nakon novog taskbar-a i Start tastera, uočavamo da folderi documents, pictures i music nemaju prefiks My i nisu pointeri na virtuelne direktorijume kao u prethodnoj verziji. Kao što smo navikli kod XP-a, svaki korisnik ima svoj folder u Documents and Settings odeljenju i ove stavke u Start meniju (ili ako su vidljive na desktop-u) odgovaraju fizičkim folderima za svakog korisnika.
Virtuelne direktorijume možete da pravite koliko god želite i dalje, ali oni moraju da imaju smisla i da nastanu kao rezultat vašeg dodavanja metatagova, izvlačenja dodatnih podataka iz neke javne biblioteke ili servisa ili da budu rezultat nekog upita fenomenalno brze mašinerije za indeksiranje i pretraživanje. Može to da bude i prost upit all (npr. sve datoteke sa muzikom na svim dostupnim drajvovima i „vašim“ Internet skladištima). Povratak na „fizičke“ privatne foldere je verovatno uzrokovan zbunjenošću konzervativnijih i manje iskusnih korisnika – lepo je to što alatke za pretraživanje nude skoro trenutni pristup bilo čemu i što potpuna orijentacija na virtuelne foldere smanjuje drastično smanjuje umnožavanje istih datoteka na računaru, ali nije lepo što nekada prijatelju pošaljete instancu na datoteku koja je na vašem računaru, koji je njemu nedostupan.
Interfejs je, globalno govoreći, ulepšan. Relativno lako možete da podesite velike (pa i ekstra velike) ikone, što može da bude veoma prijatno u radu sa monitorima visoke rezolucije koji definitivno postaju trend. Osnovne vizuelne teme koje donosi Vista sada su ograničene na Aero Glass i Aero Basic, ali su obe podesive sa mnoštvom parametara. Činjenica je da pravi Aero Glass nismo videli u ovom izdanju jer su dosadašnji LDDM drajveri koji se mogu naći na nVidia i ATI sajtovima odbili da se inicijalizuju, pa ne možemo da vam pokažemo kako tačno izgleda novi Aero Glass izgled. Aero Basic je, međutim, sada moguć i sa priloženim WDDM drajverima i ne izgleda loše. Na više urgencija kod ATI-ja, Catalyst koordinator Terry Makedon je sa žaljenjem odgovorio da će LDDM drajveri kompatibilni sa build-om 5270 biti dostupni tek od 31. januara i da se strpim do tada.
Eto, opet ostadosmo bez obećane multimedije, Internet Explorer-a 7.0, novog backup-a koji je u stanju da uradi kompletan system restore i sličnih Vista poslastica, svima vidljivih i dostupnih. Tako je to u latinoameričkim serijama. Uvek se nešto iskomplikuje – sa blizancima kao prošli put ili sa mračnim sigurnosnim tajnama koje sežu duboko u prošlost, kao u ovom nastavku. Ali svi znamo da će se dobro završiti i da će se na kraju uzeti...
|
