Hladni dani koji su nas zahvatili početkom februara su izgleda pomogli da više sedimo kod kuća i pogledamo šta još može da se nađe u staroj ostavi. Iako mi mahom nismo arheolozi, kopanje po gomilama lima, silicijuma i plastike koje „spavaju“ na tavanu, u podrumima i garažama dalo je odlične rezultate, pa se broj pristiglih predloga drastično povećao. Koliko su predlozi stari videlo se po reakcijama u Redakciji. Dobar deo nas se tek nakon pregledanja podsetio da su ti računari i te komponente postojali, jer niko nije razmišljao o njima protekle dve decenije. A dve decenije u ovom računarskom „sportu“ su kao dva milenijuma...
Šta beše Oric Nova 64?
Mlađa generacija čitalaca „PC“- ja se ovog računara uopšte ne seća – jedino mesto na kome su možda mogli čuti za njega je knjiga iz informatike Nedeljka Parezanovića, iz koje se uče prvi koraci na računarima. Doduše, i ta knjiga spada u PC muzej, jer je njeno prvo izdanje izašlo pre više od 15 godina (e sad, ako je u nekoj školi još koriste...). Oric Nova 64 je predložio Bojan Marković iz Niša – računar je (po licenci) proizveden u Sloveniji, a namenjen je školskim ustanovama iz osamdesetih godina. Bojan je bio vredan, pa nam uz računar, nekada „naše“ proizvodnje, stiže i prava matrična praistorija u obliku Epson-ovog P-80 matričnog štampača.
|
Da je grad Niš ozbiljno shvatio našu akciju, vidi se i po predlogu Bojanovog sugrađanina Miloša Boškovića, koji je predložio starog dobrog Spectrum-a zvakog „Speki“ (i to komada dva!). Broj predloženih štampača se uvećava predlogom Gorana Samardžije, koji je u svojoj garaži pronašao potpuno ispravan Star LC-10 štampač, predviđen za rad sa Commodore 64 i Amiga kompjuterima. Eh, kakvo je taj Star nekad bio čudo – zamislite, prvi jeftin printer koji može da piše na običnim listovima papira, pa ne morate kupovati perforiranu hartiju!
Najstariji hardver predložen za PC muzej su 8“ diskete iz 1979. godine, potpisane od strane svima poznate firme Verbatim. Teško možemo utvrditi da li predlog Dušana Miletića uopšte radi, jer prvo moramo da nađemo negde odgovarajući flopi star 25 i više godina, ali ga svakako pozdravljamo, i on će sigurno biti uvršten u našu zbirku.
Računari su očigledno nešto što je najduže poživelo na ovim prostorima – Branko Lučić, koji nam je prvi poslao predloge prošlog meseca, obećao je VAX računar, i to obećanje ispunio, tako da ćemo imati i nekadašnji mainframe. Imena koja davno ne postoje na tržištu su predlozi Igora Baloga i Gorana Bujića koji su predložili po jedan Atari i Amstrad (Schneider-ove proizvodnje), sa sve pratećom opremom. Stigli su i predlozi za Commodore, Amstrad tekst procesor i svašta drugo. Svaki pristigli e-mail sa predlozima se čuva, pa će naša komisija napraviti prvu postavku i nagraditi najzanimljivije ideje.
Računarska arheologija
Pretraga po ostavama gde retko zalazite nije lak posao, ali ni arheolozima nije bilo lako dok su pronalazili daleko starije artefakte. Lepša strana priče nastupa kada pronađete nešto samo vama vredno, i pokažete svima da ste na tome baš vi nekad radili. PC muzej je akcija našeg časopisa koja uključuje sve naše čitaoce, pa i one koji možda ne prate „PC“. Ideja je jednostavna – skupljamo hardver i softver proizveden makar u prošlom veku, i isti ćemo izložiti. Dolaze u obzir računari, procesori, diskovi, grafičke kartice, monitori, modemi, operativni sistemi, poslovni paketi, sve što vam je oduzimalo toliko vremena 70-ih, 80-ih, i 90-ih godina, ali i donelo toliko lepih i zanimljivih trenutaka.
U saradnji sa Skupštinom grada Beograda, održaće se izložba u okviru Noći Muzeja, gde ćemo predstaviti najzanimljivije predloge koje ste nam poslali. Ta postavka se nakon toga donira Muzeju nauke i tehnike. Zato vas još jednom pozivamo da pošaljete svoj predlog na adresu muzej@pcpress.co.yu – za sada nam je potrebna fotografija uređaja koji predlažete i njegov kratak opis, a ne zaboravite da nam ostavite svoje ime i prezime, kao i kontakt. O detaljima ćemo se već dogovoriti.
Napominjemo da je ovo neprofitna akcija, gde će glavnu korist imati Muzej nauke i tehnike, čija će postavka biti obogaćena. Naša ideja je da ova akcija nikad ne stane, i da svaki komad hardvera ili softvera koji bude stigao nakon planirane izložbe takođe nađe svoje mesto u muzeju. Ovime vlasnici neće biti finansijski oštećeni, jer vrednost se može meriti samo emocijama koje gajite prema nečemu pored čega ste proveli godine, pa i decenije. Ova zemlja ne poseduje ništa slično, iako je računarski muzej sasvim normalna pojava za razvijene države koje pomno čuvaju svoju IT tradiciju. Vreme je da ta tradicija dobije svoje mesto i kod nas, jer iako malo kaskamo za drugima, za ovakve stvari nikad nije kasno!
|