GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #120 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
U se i u SUSE
Novica Milić
SUSE je Novell-ova varijanta Linux-a koja, zahvaljujući domaćem zastupniku, stiže do nas u verziji 10, kao proveren i dorađen paket kome možete poverite razne važne poslove u vašoj firmi.
- PC #120 u prodaji po ceni od 110 din
broj

U se i u SUSE

(kliknite za veću sliku)

U prvim satima i danima prošle jeseni, kad je Novell najavio da će obelodaniti svoju novu verziju SUSE Linux-a (ili SuSE – skraćenica od System und Server Entwicklung), njihovi serveri nisu uspeli da izdrže navalu svih onih koji su hteli SUSE 10... i to odmah. Pa i pre nego odmah: bilo je na desetine korisnika koji su pokušavali da se uloguju satima pre nego što će se verzija 10 pojaviti na sajtu kako bi, valjda, uhvatili red. SUSE 10 je brzo izbio među vodeće, i danas, par meseci nakon svoje pojave, vodi „mrtvu trku“ sa Mandrivom u popularnosti – ispred obe distribucije je Ubuntu, na suverenom prvom mestu.

Zašto je SUSE tako popularan? Pre svega, naravno, zato što je dobar. Ali danas, u jakoj Linux konkurenciji, to ne mora biti dovoljno. Pogledajmo zato još neke razloge koji su ga učinili i dobrim i popularim izborom.

Malo istorije

SUSE je u mnogim stvarima bio prvi i kao takav je dobio priliku da postavlja standarde u softverskog industriji zasnovanoj na Linux-u. Počeo je kao nemačka verzija Slackware paketa 1992. godine, na 40 disketa, da bi dve godine kasnije bio prvi Linux ponuđen na CD-u. Vremenom se odvajao od svoje Slackware osnove, pre svega novim načinima instalacije i administriranja sistema, da bi danas, po formatu paketa, delio tzv. RMP programsku bazu sa Red Hat-om. Ovo odvajanje je imalo svoju cenu, a ima je i danas. Naime, dok sada distribucije bazirane na Debian-u imaju na raspolaganju 16-17.000 aplikacija, RPM je skromniji, pa sam SUSE može računati na oko desetinu pomenute brojke. To, naravno, nije mali broj, i teško da na spisku nećete naći sve što vam treba ili će vam ikada zatrebati. Razlika u brojkama se ne tiče toliko upotrebljivosti, koliko daljeg i specifičnog razvoja programa. Najzad, nije tako veliki problem i neku aplikaciju zapakovanu u Debian ruho premotati i istalirati i kao RPM program.

Iako se SUSE još krajem prošlog stoleća probio kao nadasve stabilna i pouzdana distribucija u kojoj je malo kompromisa na račun bezbednosti sistema, te kao distribucija koju je lako instalirati i prilično lako održavati, nemački tvorci su u sve oštrijoj konkurenciji ostali bez novca za dalji razvoj, pa je „uskočio“ Novell i za dvestotinak miliona dolara kupio čitav paket, računajući da će time sačuvati i dalje obezbediti svoje mesto na tržištu serverskih i mrežnih sistema. Ranije verzije, pre svega 9.2, su ispunile te planove, ali se na kraju pokazalo da Linux treba razvijati uz aktivnu podršku slobodne programerske zajednice. Tako je verzija 10 nastala kao Open SUSE projekt, dakle platforma besplatna za korišćenje, ali i kao uvod u novi, najavljeni SUSE Linux Pro i SLES – SUSE Linux Enterprise Server, tj. za buduće komercijalne i profesionalne verzije. Prva takva je najavljena za ovo proleće, preko novih beta 10.1 verzija.

Tokom godina SUSE je stekao mnoge korisnike i pristalice, a njegovi kvaliteti su ga održavali u samom vrhu. Važio je – i nastavio da važi – za Mercedes-a među Linux-ima: s njim se osećate sigurno i udobno, on je kombinacija nemačke preciznosti i pouzdanosti, uz, posle Novell-ove kupovine, američki plan razvoja i široko tržište. Pa zašto onda nije na samom vrhu, nego deli drugo i treće mesto? Zato što je Mandriva poput jeftinijeg i pristupačnijeg Opela ili Renoa, maštovitija po izgledu i ponekad privlačnija od „klasičnog“ SUSE-a, a Ubuntu je ovih sezona prvi kao i svaka zgodna novotarija koja se može nadograđivati po potrebi – otprilike sa njim imate auto koji troši svuda dostupno Debian gorivo a možete mu, povrh toga, dodati više konjskih snaga ako vam to dopuštaju hardverski resursi, odnosno „peglati“ mu softver tako da bude uvek šareniji i uglancaniji od konkurencije.

Instalacija

(kliknite za veću sliku)

SUSE 10 ima dve verzije. Jedna stiže sa par aplikacija, poput Jave ili Acrobat Reader-a, koje su, mada besplatne, ipak tzv. vlasnički softver; druga se sastoji od „čistih“ programa otvorenog koda. Dolazi na jednom DVD-u ili na pet CD-ova. Svi diskovi se u ISO formatu mogu preuzeti sa Mreže (www.novell.com/linux ili www.opensuse.org ), a moguće je download-ovati i jedan image fajl od šezdesetak MB, (195.135.221.134, a onda /pub/opensuse/distribution/SL-10.0-OSS/inst-sorce) dovoljan da se počne instalacija, a onda sve nastavi kao instalacija sa Interneta. Postoji i paket koji košta desetak dolara i sadrži DVD/CD komplet, uz knjigu za instaliranje i za prve korake – ako na taj način kupite SUSE, možete računati na tehničku pomoć iz Novell-a.

Sama instalacija je poverena YaST programu koji obezbeđuje i docniju dopunu sistema, upravljanje programima i neka je vrsta administrativnog centra distribucije. SUSE spada u pakete koji dobro prepoznaju hardver, pa će YaST prepoznati skoro sve – od tipa procesora (x86, 32- i 64-bitne Intel i AMD procesore), preko grafičke i zvučne kartice, do mrežnih resursa. To je danas uglavnom standard kod većih Linux distribucija, a specijalnost SUSE-a je što će, kod nas najrašireniji, dial-up modemi (oni soft ili Win) biti prepoznati bez dodatne muke oko drajvera i njihove doinstalacije. YaST će vam ponuditi svoj izbor, u najvećem broju slučajeva prihvatljiv, pa ostaje samo da par puta potvrdite njegove predloge. Nekih pola sata kasnije imaćete SUSE na nekoj od particija diska, pri čemu samo prilikom izbora particije treba da otvorite četvore oči – ako nemate već spremnu particiju, YaST će vam, preko dodatnih programa, pomoći i da je obazrivo napravite.

Pretpostavljam da ćete odabrati KDE ili GNOME kao tip desktop menadžera. Svaki od njih ima svoje vrline. Sa samo jednim od njih SUSE će zauzeti oko 2,5 gigabajta; sa oba (moj je savet da odaberete oba, ili da dodate onaj drugi koji ste preskočili na početku, jer ćete tako imati na raspolaganju i više programa) taj je prostor za oko gigabajt veći. Reč je o stotinak programa koji su odmah spremni za korišćenje; ostale stotine možete kasnije da dodate. Ukoliko želite više, doinstalacija je moguća povezivanjem i na SUSE sajtove. Naš jezik je dostupan u više svojih verzija (mi smo tu u distribucijama veoma jaki: Serbian, a to je ćirilica, Slovenian za latinicu, ili miks koji se zove Bosnian, a daje sve to, pa i ostalo). Možete potom, ponovo uz pomoć YaST-a, dodati fontove, pa je čitav sistem, uz lokalizaciju, za manje od sat vremena spreman za rad.

Glavne i sporedne stvari

Glavne stvari su već tu: sve što je važno za Internet i mrežno povezivanje, za mulmediju (možda nedostaje koji codec, jer je pokriven vlasništvom, ali obično nije prevelik posao pronaći ga na Mreži), za grafiku ili za kancelarijski rad (pre svega preko OpenOffice.org paketa u tekućoj verziji). Svi su oblici zaštite, „vatreni“ i ostali bezbednosni zidovi već postavljeni i uključeni, na vama je da ih eventualno finije podesite, odnosno isključite ponešto ukoliko su vam resursi tešnji. Bezbednost je za tvorce SUSE-a uvek na prvom mestu.

Na drugom mestu bi bili razvojni alati. Nije reč samo o programerskom oruđu, kojeg ima verovatno za sve potrebe, već i o onom razvojnom oružju koje se zove projektni softver, a ne projektuje kuće nego vaše poslove. Po tome se već vidi da je SUSE namenjen ne samo pojedinačnim korisnicama, već i (ili pre svega) poslovnom okruženju. Novell je uvek bio važan igrač na polju naprednijih poslovnih i korporacijskih primena, a to je ostao i ovde. Ako je Ubuntu upućen najviše na pojedinca, Mandriva na pojedinca koji bi mogao da pomogne i izgradi sistem i za svoje okruženje, SUSE je od starta sve to, pa nije čudo da je toliko bio i ostao prihvaćen od administratora zaduženih za višekorisničke sisteme i servere. I ne samo da već po instalaciji poseduje skoro sve što je za takve poslove potrebno, nego ima i niz stvari koje svaki administrator ume da ceni jer mu omogućuju lako i brzo, pouzdano i efikasno držanje čitavog sistema pod kontrolom, ma kako taj sistem bio složen i razgranat.

To ipak ne znači da je SUSE sistem za džinove. Administrativni i uopšte sistemski alat se ni u jednom slučaju ne nameće, već je uvek u rezervi i pri ruci. Uzmimo pomenti kontrolni centar, YaST. On je napredovao do verzije 2, a da je vrlo malo pri svom razvoju promenio u izgledu. Ali je mnogo toga promenio iznutra, jedva uočljivo (tačnije, uočljivo samo ako siđete u konzolni rad i pratite njegovo funkcionisanje). Poboljšanja su toliko brojna, iako neuočljiva, da često imate utisak da više on sam vodi računa o vašem sistemu – o krupnijim stvarima koje se tiču rada i usklađivanja rada hardvera, kao i o sitnicama ili šminkeraju – nego vi. Ipak, dobio je i neke nove mogućnosti, kao što su XEN virtualne mašine, ili nešto što se zove Novell AppArmor a služi da aplikacije pojedinačno obezbedi kako jedne od drugih, tako i čitav sistem od nekih od njih. Ukoliko bi, naime, jedna od njih pretprela oštećenje ili sama ugrozila bezbednost neke druge, onda bi sam sistem reagovao blokadom pogrešno usmerene funcije; može delovati paranoično, ali kad je o bezbednosti reč, SUSE ne želi da išta prepusti slučaju.

Nove stvari, stari zaključak

Među novinama u verziji 10 ističe se Beagle. To je prva distrubucija koja je inkorporirala tzv. desktop pretraživač – program koji radi u pozadini, indeksira vaše dokumente, poštu, muziku ili slike, i na zahtev ispostavlja rezultate pretrage za lakše snalaženje i pozivanje. Beagle je vezan za GNOME i njegove biblioteke, pa je to razlog da instalirate i ovo grafičko, tj. desktop okruženje. Najzad, prelazak između KDE i GNOME traje desetak seknudi, koliko je potrebno za novo prijavljivanje korisnika u sistem; preko XEN vurtualizacije mogućno je čak imati više Linux-a u okviru iste sesije. Još je u beta verziji, mada nismo primetili neku nerazvijenu funkciju; pretpostavljamo da će zvanična verzija biti brža i sveobuhvatnija, mada već sada sasvim solidno radi svoj posao.

Novi SUSE 10 ima i druge novine, ako se tako mogu nazvati mnoge osvežene verzije programa, dopune softverom koji se u praksi pokazao kao pouzdan, koristan ili na druge načine važan. Jedini bi zaključak mogao biti onaj koji je važio i pre pojave najnovijeg pakovanja, a on već duže vreme glasi otprilike ovako: ako vam je potreban Linux za ozbiljan rad, dakle stabilan, razvijen, pouzdan paket, koji podjednako podmiruje individualne kao i kolektivne potrebe, sve do obavljanja serverskih i kompanijskih poslova, uz administrativnu lakoću i solidnu dokumentaciju, slobodno posegnite za SUSE distribucijom.

Korisne adrese:

iTipo
http://www.itipo.rs

SLEDEĆI TEKST U PC #120
preview
RAW fotolaboratorije
Dragan Grbić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter