GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #122 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Pozivaju se sve karte...
Uroš Radulović
Gubeći se u stalnim smenama generacija grafičkih kartica, poslovni čovek često smatra da su i one najjeftinije sasvim dovoljne za njegove potrebe. Igrači, doduše, misle suprotno, pa je došlo vreme da se obratimo i jednoj i drugoj strani, kroz godišnji pregled tržišta...
- PC #122 (Maj 2006)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

Pozivaju se sve karte...

Asus EN7600GT

Sa stanovništva arhitekture njihovih procesora, grafičke kartice su se u poslednjih par godina toliko promenile da su postale najkompleksnija komponenta modernog računara. A kako i ne bi kada su dva vodeća proizvođača grafičkih procesora, kompanije nVidia i ATI, prethodnih godina uložile silan novac kako bi svoje proizvode učinile efikasnijim, jeftinijim i pre svega bržim. Sećate li se vremena kada su grafičke kartice bile opremljene sa 512 kB memorije i kada je evolucija krenula u smeru treće dimenzije? Pošto su podmirene osnovne 2D potrebe, na red je došlo 3D igranje, kome procesorske snage nikad nije dosta. Prvi video procesori su bili toliko slabi da je za većinu 3D proračuna i dalje bio zadužen CPU. Kada su proizvođači, poput S3 i Matrox-a, počeli stidljivo da izbacuju prve 3D akceleratore, industrija se pokrenula sa mrtve tačke, iako se tržišni uspeh ovih kompanije nije mogao meriti sa bumom 3dfx Voodoo kartica koje, da ironija bude veća, nisu ni podržavale 2D akceleraciju.

Da li se danas korišćenje grafičkih adaptera svodi isključivo na real-time 3D akceleraciju? Da li GPU jedinice koje koštaju par stotina evra svoj smisao pronalaze samo u igrama? Najjače grafičke kartice današnjice nalaze svoju primenu isključivo u profesionalnom svetu 3D animacije i modeliranja. Gledano iz perspektive proizvođača čipova, video procesori se dele na profesionalne (npr. Quadro i FireGL serije) i one koji su namenjeni širem auditorijumu, odnosno igračima. Primarna funkcija video procesora je da renderuje, obradi i na kraju prikaže sliku na monitoru, a kako ćete uposliti raspoložive hardverske resurse je isključivo vaša stvar - nekima se upotreba grafičke kartice svodi na igranje, dok je drugima ona primarna za teške proračune i fizičke simulacije.

Ati Radeon X1900 XT

GPU u normalnim okolnostima barata sa vektorima u x, y i z osi i bavi se obradom tekstura, ali se odgovarajućim kompajlerom veoma lako može generisati kod koji će ovu jedinicu koristiti za neke druge vektorske ili trigonometrijske proračune, za koje je inače zadužena procesorska FPU jedinica. GPU procesori su u suštini veoma slični FPU jedinicama - nVidia mašinski jezik zapravo i podseća na SSE set instrukcija. Do pojave GeForce 3 serije procesora, međutim, nije bilo moguće "pisati" shader-e u asembleru, a kada su shader procesori postali programabilni, otvoreno je novo poglavlje pošto su GPU jedinice počele aktivno da se koriste i u druge svrhe. GPU je postao brži od CPU-a: snaga svih pixel shader jedinica nVidia G71 čipa je reda 250 GFLOPS-a, a Intel-ovog Pentium D 955 EE testiranog u ovom broju "samo" 30. Toliku snagu nije moguće iskoristiti u igrama, pa su video procesori počeli da se razvijaju u drugim pravcima kao što je projekat GPGPU.

Iza projekta GPGPU (General-Purpose computation on GPU) stoji nVidia koja je 2002. predstavila kompajler nezavistan od API-ja, koji je programerima omogućio da u potpunosti iskoriste snagu GPU procesora. Ovaj projekat je otišao toliko daleko da je zahvaljujući njemu nVidia već razvila i predstavila SLI Physics kartice, na kojima će se nalaziti posebni čipovi koji će usko sarađivati sa GPU jedinicom i koji će na sebe preuzimati proračune dinamike scene. Kako saznajemo, GPU jedinica je pronašla ozbiljniju primenu u genetici i medicini, gde se GPU procesori koriste za brzu rekonstrukciju rendgenskih i skeniranih snimaka i njihovo modeliranje u 3D-u. U situacijama kada brža obrada podataka može nekome spasiti život, jači GPU (ili više GPU jedinica ukombinovanih u SLI ili CrossFire) dobija puni smisao. Mogućnosti ima mnogo, samo ih treba iskoristiti na pravi način.

Smene generacija

His Radeon X1300Pro IceQ

Situacija na consumer tržištu je drugačija, jer proizvođači na sve načine ubeđuju korisnike da potroše još koji dinar na (navodno) jače kartice. Cilj opravdava sredstvo, a u ovoj igri se sredstva ne biraju - da li ste se ikada zapitali čemu služe razni 3D Mark-ovi i ko uopšte finansira igre? Opšte je poznato da oba proizvođača ulažu ogromna sredstva u razvoj zabavne industrije i igara (nVidia: "the way it`s ment to be played"; ATI: "get in the game") jer, pogađate, izlazak novih igara najviše utiče na prodaju njihovih proizvoda. Ako ostavimo po strani troškove proizvodnje kartica, pošto proizvodnja u celom procesu predstavlja najmanji problem, dolazimo do zaključka da najveće troškove iziskuju sektori za razvoj i support. Bez novih i kvalitetnih igara nema dobre prodaje, a bez jakog R&D tima nema dobrog proizvoda u budućnosti, pri čemu dobar proizvod ne vredi bez dobre softverske podrške - ATI to najbolje zna, pošto se godinama mučio sa drajverima. Da bi ostali konkurentni, oba proizvođača moraju konstantno da ulažu velika sredstva u razvoj i da iz meseca u mesec pripremaju nove verzije svojih drajvera.

Dobar deo kupaca smatra da najsvežija generacija grafičkih čipova ne donosi ništa novo i da su cene od nekoliko stotina evra po čipu ili kartici nerealno visoke. Najveći deo tih "galamdžija" čine potencijalni kupci, tj. oni koji gaje nadu da će jednoga dana cena high-end modela pasti na razuman i njima prihvatljiv nivo. Nepisano pravilo kaže da nVidia i ATI jednom godišnje plasiraju na tržište novu generaciju čipova, čije se cene kreću od stotinak pa do oko 600 evra. Pojava kartica novije generacije smanjuje cenu njihovih prethodnika, što zna da oduševi one koji su ih čekali, ali i da deprimira one koji su prvi kupili. Ono što bi svim čitaocima trebalo da bude kristalno jasno je da će cena high-end kartica, barem u vreme promocije, biti uvek veća od 500, pa čak i 600 evra. Proizvođači će sa tih 600 evra nekako pokriti svoje troškove, a vi ćete zauzvrat dobiti najbržu karticu na tržištu, koja će biti aktuelna taman toliko koliko je proizvođačima potrebno da izbace dve nove generacije video čipova.

Msi RX1600 XT

nVidia je tako prošle godine predstavila sedmu generaciju GeForce čipova, ali su njen najniži i mainstream segment i dalje popunjavali predstavnici prethodne generacije. Sve je teklo planiranim tokom dok ATI nije umešao prste i prisilio nVidia-u da na tržište izbaci 7800 GTX, koji je izvesno vreme predstavljao najbržu grafičku karticu na tržištu. Prevlast je bila uglavnom na papiru, pošto spomenuta kartica nije bila dostupna ni kupcima u inostranstvu, a kamoli u Srbiji. Najava modela 7800 GTX je ipak nagovestila izmene u ponudi firme nVidia: pre nekoliko nedelja predstavljeni su 7900 GTX i 7900 GT, ali su većinu korisnika obradovali 7600 GT i GS čipovi, koji bi trebalo da pošalju u penziju popularne 6600 GT kartice.

Ni ATI nije imao potpuno razvijenu strategiju niti jasno definisanu ponudu sve do poslednjeg kvartala prošle godine, kada je na spektakularan način predstavljena x1k serija procesora. Iako je u početku ponuda delovala veoma primamljivo, u naše krajeve su prvo stigli najskuplji i najjeftiniji modeli, dok su preko potrebne x1600 kartice kasnile. Kada su se na kraju i pojavile, postalo je jasno da dotične ne mogu da se nose i izbore sa konkurencijom u vidu 6800 GS kartica, koja je bila za nijansu skuplja ali je pružala bolje performanse.

Za pregled stanja na domaćem tržištu, karakteristike kartica, ocene i pobednike pogledajte PC #122.

SLEDEĆI TEKST U PC #122
preview
HP LaserJet 3392
Milan Četić




BIZIT 2021

YuNet

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

Unicef


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter