 |
Da li znate da je Apple prošle godine samo od prodaje pesama preko Interneta zaradio preko 400 miliona dolara? Apple-ova upornost (ili tvrdoglavost) se isplatila, pa ova firma danas ubira najveći deo zarade upravo zahvaljujući svojoj iPod liniji MP3 plejera. Fenomen iPod je većini naših čitalaca stran iz više razloga, na prvom mestu zato što u Srbiji još uvek ne postoji razrađeni sistem za naručivanje i plaćanje muzike preko Interneta, dok je to na Zapadu sasvim uobičajena stvar. Apple je uspeo da postigne ono što ni Microsoft ni MTV nisu - privukao je korisnike svojim atraktivnim proizvodima, uz koje je isporučivao iTunes. Iako pričamo o aplikaciji koja je u osnovi zadužena za konverziju audio diskova u MP3 (ili neki drugi) format, većina korisnika sa zapadne hemisfere koristi iTunes za download pesama sa Interneta. iTunes (tačnije iTunes Music Store) je tako postao pravi Internet servis, putem kojeg korisnici Apple-ovih uređaja klikom miša mogu kupiti pesme po ceni od oko 99 centi. Kada na to dodamo i fantastičan proizvod kao što je iPod, dobijamo planetarni hit.
iTunes prekretnica
Mogli bismo da zaključimo kako u zemljama gde je broadband već uveliko dostupan a kupovna moć velika takav pristup ima smisla i da uspeh uopšte ne predstavlja iznenađenje. Štaviše, ovakvo rešenje će u budućnosti dalje evoluirati, ali na koju stranu? Pa u smeru mobilnih telefona, naravno. Tu dolazimo i do sličnosti sa zapadnim tržištima, jer u domenu mobilne telefonije i SMS/MMS/GPRS servisa ne zaostajemo mnogo. Istini za volju, servisi koji nude mobilni operateri u zapadnim državama su popularniji i pre svega jeftiniji nego kod nas, što će se svakako pozitivno odraziti na dalju ekspanziju muzičke industrije. Da li to znači da su MP3 plejeri dobili konkurenciju u mobilnim telefonima i PDA hibridima? U nekoj meri svakako jesu - taj rivalitet postoji već neko vreme, ali nije bitno uticao na krajnji ishod niti ugrozio popularnost plejera koji su, tehnički gledano, inferiorniji od mobilnih telefona, a pogotovo od PDA uređaja.
U Srbiji je situacija malo komplikovanija - broadband se tek širi, a navike vezane za poštovanje intelektualne svojine se tek formiraju. Piraterija čak i u razvijenim delovima predstavlja ozbiljan problem, a svi znamo koliko su muzička i filmska industrija osetljive po pitanju kršenja autorskih prava. Muzički lobi je zato preduzeo konkretne korake (DRM zaštita), ali su se sa protokom vremena strasti smirile i "zaraćene strane" su postigle nekakav kompromis. Netrpeljivost je zapravo prestala čim su cene postale gotovo neverovatno niske. Sada se kompanije poput Microsoft-a i Apple-a otimaju za korisnike, što će poboljšati kvalitet usluga i proizvoda. Naravno, obe kompanije pokušavaju da kroz svoje proizvode proguraju i svoje servise koji, prirodno, donose "najslađi" profit.
 |
Šetajući se ulicama primećujete sve više ljudi koji nose slušalice i (verovatno) slušaju muziku. Vokmeni i kasete su ustupili mesto MP3 plejerima, čija je cena toliko pala da je traka kao medij izgubila svaki smisao. Mnogi ljudi se čak odlučuje na kupovinu ovih uređaja iako ne poseduju računar - MP3 plejeri za njih moraju imati LCD displej i punjač, odnosno adapter za punjenje baterije direktno iz mreže, umesto preko USB porta. Zbog toga su proizvođači ovih uređaja u prethodnom periodu najviše pažnje posvetili unapređivanju LCD ekrana, poboljšanju performansi ugrađene baterije i povećanju kapaciteta memorije. Iako cena flash memorije pada iz dana u dan, sve se više proizvođača odlučuje da u svoje najjače modele plejera ugrađuje hard diskove. Flash memorija i dalje drži dobre pozicije, a kapacitet od 512 MB predstavlja optimum: toliki prostor će vam obezbediti oko 50 časova muzike sa prihvatljivim bitrate-om od 128 kbps. Hard diskovi su ipak sve popularniji zbog velikog kapaciteta odnosno povoljnije cene po gigabajtu. Suvišno je govoriti da diskovi nisu ni približno brzi kao flash memorije, da vibriraju i da su skloniji mehaničkim kvarovima.
Važni aduti
Interesantno je takođe da se većina proizvođača čak i u entry-level plejere ugrađuje litijum-jonske dopunjive baterije, što predstavlja mač sa dve oštrice. Naime, kod većine plejera baterija je sastavni deo uređaja i nemoguće ju je zameniti, tako da se postavlja pitanje šta će se desiti sa plejerom kada bateriji bude istekao "životni vek". Sa druge strane, dopunjive baterije se uglavnom pune preko AC adaptera ili USB porta, tako da su vam uvek potrebni ili računar ili utičnica. Obične AA i AAA baterije možete kupiti na svakom ćošku, ali utičnicu u određenim situacijama nećete tako lako pronaći. Naravno, sve to pod uslovom da uz plejer dobijete i AC adapter. Tako Apple uz svoje uređaje ne isporučuje adapter pa ste primorani da plejer punite preko USB porta, barem dok ne dokupite adapter (čija cena nije mala).
Iako dosta korisnika smatra da displej nije neophodan za udobno korišćenje plejera, proizvođači se prosto utrkuju da ponude što veći i bolji LCD ekran, pogotovo u najvišoj klasi. Tako iRiver nasa H10 modele ugrađuje ekran dijagonale od čak 1,5", koji je u stanju da prikaže preko 260 hiljada boja. Ovi uređaji se ne ograničavaju na puku reprodukciju MP3 materijala, već i na pregled i skladištenje slika ili čitanje tekstualnih fajlova. Većina plejera omogućava snimanja glasa i FM signala, što u raznim situacijama dobro dođe. Neki čak imaju i line-in ulaz, preko kojeg mogu da snimaju direktno u MP3 format. Deo tih opcija nije baš neophodan, a i korist je diskutabilna pošto je većina plejera ograničena na snimanje WAV fajlova sa bitrate-om od 32 kbps i frekvencijom od 8 KHz. Iz ovoga sledi da displej i nije toliko bitan, a posebno ne dijagonala ekrana, jer je za udoban rad i navigaciju kroz opcije i podešavanje ekvilajzera dovoljan i displej koji je u stanju da prikaže svega nekoliko redova teksta.
 |
Najveće promene ipak nisu doživeli ni displej ni baterija, već korisnički interfejs, odnosno kontrolni tasteri. Glavni "krivac" za to je opet Apple, koji je uz svoje iPod plejere pete generacije predstavio i novi touch wheel, točkić osetljiv na dodir zadužen za navigaciju po menijima i premotavanje pesama. Implementacija je naprosto savršena, jer taster nije previše mekan niti tvrd, a nije ni preosetljiv) - svakome odgovara. Korisnici su dobro prihvatili ideju (koju je Apple kasnije i patentirao), a najveće priznanje je Apple-u stiglo od drugih proizvođača, koji su brže-bolje počeli da razvija svoja touchpad rešenja, koja još nisu uspela ni da dostignu, a kamoli zamene famozni touch wheel.
Domaći distributeri i prodavci hardvera su se dobro "naoružali" novim modelima MP3 plejera, a ne morate da budete previše upućeni da biste shvatili zašto je ponuda tako raznovrsna i odakle toliko interesovanje: najjeftiniji MP3 plejer na testu košta samo 2000 dinara, a prosečan mobilni telefon košta skoro kao kvalitetniji MP3 plejer sa 512 MB memorije. Naravno, najjeftiniji modeli MP3 plejera nisu velikog kapaciteta, neki nemaju čak ni internu memoriju, dok su kod drugih izostavljene neke od naprednijih funkcija, ali su svi oni manje-više funkcionalni. Razlike se pre svega vide u gabaritima, izgledu i dizajnu uređaja, kao i u kvalitetu izrade, upotrebljenih materijala (uglavnom plastike), slušalica i reprodukovanog zvuka.
 |
Nekome su izgled i dimenzije manje bitni, dok određeni krug korisnika jednostavno ne uočava bitninu razliku u kvalitetu zvuka između dva proizvoda. Na kraju krajeva, kvalitet zvuka je subjektivna kategorija - svaki proizvod ima svog kupca. U Redakciju je stigao impozantan broj od čak 40 plejera, a na testu su zastupljeni svi vodeći svetski proizvođači: Creative, iRiver, Apple, Sony, Cowon...
Za detaljan opis plejera, tabelu karakteristika, ocene i preporuke pogledajte PC #123.
|
