 | | (kliknite za veću sliku) |
Ideja o muzeju starih računara iskristalisala se krajem prošle godine u Redakciji našeg časopisa, ali začudo ne na inicijativu nekog od „veterana“ – predložila ju je Bojana Bojanić, naš marketing menadžer, verovatno umorna od večitih „lovačkih“ priča o tome šta smo radili na najboljem računaru svih vremena, a to je naravno Spectrum, Commodore ili ipak Amstrad (doduše, priča se da je i sama Bojana, tamo negde u obdaništu, imala Commodore 64). U saradnji sa Andrijanom Todorović, Bojana je ubrzo napravila i čitavu konstrukciju PC Muzeja u kojoj je nedostajala samo jedna sitnica – eksponati.
Uz pomoć naših čitalaca
 | | (kliknite za veću sliku) |
Inventar ormana i tavana naših saradnika dao je skromne rezultate: bilo je tamo svakojake opreme, ali se od nje nije mogla napraviti smislena postavka – nismo, verovali ili ne, našli ni Spectrum ni Commodore 64, a umesto računara dobijali smo odgovore tipa „eh, da tad-i-tad nisam pobacao...“. Šta da vam kažemo kad je Voja Antonić pobacao desetak „Galaksija“ (srećom, jednu je sačuvao).
Ostalo je samo da se obratimo onima na čiju podršku uvek najviše računamo – čitaocima časopisa „PC“. Već posle prvog teksta objavljenog u PC #118 na adresu muzej@pcpress.co.yu (u međuvremenu smo uspeli da „ulovimo“ i domen pcmuzej.com – prosto neverovatno da ga niko nije već registrovao) počele su da stižu slike starih računara. Iz meseca u mesec lista se širila, bilo je puno lepih iznenađenja i poneko odustajanje, ali je početkom maja postalo jasno da imamo sve što je potrebno za izložbu. Naravno, računare je još trebalo prikupiti (pravili smo nekoliko ekspedicija po Vojvodini i centralnoj Srbiji), oprati i očistiti (najgori deo posla), fotografisati (tu se istakla naša DTP ekipa, Vojislav Simić i Siniša Stojanović) a onda najzad i isprobati.
Teško je i zamisliti oduševljenje kada bi na nekom od test stolova proradio Commodore ili Atari, odnosno kada bi neka igra za Spectrum bila uspešno učitana sa kasete. Kakav Intel Core Duo, kakav Doom i Counter Strike – stare igre su imale „nešto“, ideju, šarm, izazov... Ili možda samo žalimo za mladošću? Kako bilo da bilo, pokazalo se da stari računari rade kao i onda kada smo ih poslednji put koristili (e sad, što čitava Redakcija nije znala da otkuca navodnik na Spectrum-u...), mada to ne znači da su svi ostali ispravni. Intenzivna upotreba nakon „zimskog sna“ nije prijala kondenzatorima, pa je bilo varnica i mirisa nagorele plastike, naročito na starim XT računarima. Eh, ništa nije večito...
Na papiru i u pokretu
 | | (kliknite za veću sliku) |
Poželeli smo da izložba bude propraćena odgovarajućim štampanim materijalima, pa je maj prošao u znaku pripreme publikacije PC Muzej – sa zadovoljstvom smo se prisetili prošlih vremena, prikupili značajne datume i statistike, ali i ponešto naučili. Recimo, dobro smo se sećali da je glavni adut BBC računara bio izvanredni bejzik interpretator, a onda smo, lutajući Web-om, pročitali da je njegov autor Sophie Wilson. Još jedna velika programerka posle Auguste Ade? Da... pre promene pola zvala se Roger Wilson.
Kada je katalog konačno pripremljen, poželeli smo da „osvojimo“ još neki medij – zašto računare ne bismo prilakazali i „u pokretu“? U saradnji sa kolegama iz IT TV produkcije napravili smo video katalog izložbe, koji su Marko Jovanović i Ivan Trnavac pretvorili u DVD sa preko 90 minuta video materijala; zahvaljujemo se i firmi Extreme koja je DVD ekspresno umnožila tako da je bio spreman za veliku premijeru u „Noći muzeja“.
Bez finansijske potpore naš muzej bi ostao samo lepa ideja, pa je ovo dobra prilika da se zahvalimo sponzorima, kompanijama ATI, Intel, Logitech i Verbatim, koje su prepoznale značaj čitave akcije. Veliko hvala i firmi Erc Commerce koja je obezbedila Samsung TFT monitore sa video i TV ulazima neophodne za rad starih računara (bio je to zanimljiv spoj stare i nove tehnologije), dok je Division obezbedio prezentacionu opremu.
Konačno na postamentima
 | | (kliknite za veću sliku) |
A onda je došlo vreme za veliku premijeru, u galeriji „Progres“ u Knez Mihailovoj ulici. Veliki i veoma atraktivan prostor popunili smo računarima, monitorima, disketama sa softverom, knjigama i raznim drugim materijalima, a svaki eksponat je pratila kartica sa detaljnim opisom i važnim statističkim podacima (e sad, što neke kartice nisu odštampane na vreme pa je bilo i pisanja rukom, a svi znate kakav rukopis imaju kompjuteraši...). Nakon prezentacije pred kolegama novinarima iz raznih redakcija, PC Muzej je otvoren za posetioce 3. juna u 18 časova, kako je i predviđeno satnicom „Noći muzeja“.
Broj posetilaca je premašio sva očekivanja – u prostranoj galeriji bila je gužva kao u prosečnom autobusu, a povremeno su se pred ulazom formirali i poduži redovi. Posetioce je najviše fascinirala činjenica da PC Muzej ne zahteva da se eksponati ne diraju – na svim ispravnim računarima bilo je moguće slobodno kucati, startovati program sa diskete, čak i odigrati neku igricu... Naročito interesovanje izazvali su Atari, Amiga i, verovali ili ne, prastara Atari konzola sa igrama poput Packman-a koje su stizale u kertridžima. Odmah smo shvatili da nije neobično što je ta konzola 1977. godine prodata u neverovatnih 30 miliona primeraka...
 | | (kliknite za veću sliku) |
Posetioci su dolazili i dolazili tokom čitave večeri, da bi tek oko 1 ujutro njihov broj počeo da opada. Par sati kasnije sa zadovoljstvom smo zaključili da je akcija uspela, ali da izlazak iz „Progresa“ ne treba da označi njen kraj – eksponati su preneti u galeriju O3one na Andrićevom vencu, gde je u periodu od 26. do 30. juna održano nekoliko uspelih tematskih večeri na kojima smo diskutovali o starim rivalima, komunikacijama i BBS-ovima, prvim pokušajima kompjuterske animacije kod nas, igrama za osmobitne računare... Čak ni nakon izložbe u O3one-u neće biti kasno da se uključite u našu akciju, donirate opremu ili pomognete širenje PC Muzeja – posetite Web galeriju www.pcmuzej.com  ili nam pišite na adresu muzej@pcpress.co.yu.
|
