 | | (kliknite za veću sliku) |
Svet je bio mali kada je Quark pre petnaestak godina, poput istraživača nepoznatih prostranstava, gradio „DTP civilizaciju“ – temelje na kojima počiva moderna priprema za štampu. Bilo je tada i drugih programa za prelom (Ventura, FrameMaker, PageMaker), ali nijedan nije ostvario tako dalekosežan uticaj na grafičku industriju kao QuarkXPress u trenutku svoje najveće zrelosti, sredinom devedesetih godina. Uspeh opija, a planetarna dominacija je do te mere uljuljkala kompaniju Quark da godinama nije bilo nikakvog ozbiljnog razvoja njihovog osnovnog proizvoda. U kombinaciji sa poslovičnom opreznošću tehničkih urednika novina i časopisa, a ne zaboravimo da je QuarkXPress mnogima od njih bio i prvi susret sa računarima, izgledalo je da se uz ovaj program (i nekoliko neizbežnih kozmetičkih poboljšanja) može dočekati i penzija.
DTP je ipak samo jedna komponenta sveukupne računarske industrije, najdinamičnije tehnološke oblasti u ovom delu kosmosa. Razvoj hardvera je blagotvorno delovao na Quark, jer je prirodnim razvojem stvari program postajao sve brži. Razvoj softvera, pogotovo novih formata grafičkih datoteka, i digitalne tipografije, otkrio je i Quark-ove slabe strane. Suočavanje sa istinom dogodilo se tek kada je QuarkXPress dobio neposrednog rivala. To u samom početku i nije bilo neko gorko saznanje, jer je QuarkXPress imao sve (tržište i korisnike), a Adobe InDesign samo pohvale i „lepu budućnost“. Teško da bi bilo koja druga softverska firma, osim Microsoft-a koji se nikada previše nije bavio DTP-om, uspela da materijalizuje taj konceptualni kapital i da od programa koji je na papiru izgledao odlično, napravi konkuretnu platformu grafičkog dizajna. Posle sedam godina, došli smo do trenutka kada preimućstvo InDesign-a nije sporno. Broj instalacija QuarkXPress-a u svetu je i dalje ogroman, ali ubrzanje i nove ideje u pripremi za štampu dolaze već duže vreme iz pravca InDesign-a. Počev od verzija CS i CS2, InDesign je izbor većine grafičkih dizajnera, koji ga najčešće kupuju u Adobe Creative Suite paketu, zajedno sa programima Photoshop i Illustrator.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Uz dosta previranja u samoj kompaniji, QuarkXPress 7 se ove godine konačno pojavio na tržištu. Očekivan je kao spasonosno rešenje, koje treba da povrati uzdrmani ugled, da spreči dalji odliv korisnika i da pruži Quark-ovu novu viziju DTP okruženja. Quark je ujedno bio ograničen i zahtevom korisnika da se ne promeni previše i da zadrži sve one ključne osobine, među kojima prva mesta zauzimaju jednostavnost i efikasnost, koje su mu omogućile da se svojevremeno nametne kao najbolji DTP program. Točak istorije se okreće i ovog puta je na redu zanimljiva utakmica: stari bard grafičke industrije nastupa kao izazivač nekadašnjem novajliji koji se iznenada pojavio i dobrim potezima preuzeo naklonost publike. Da li je QuarkXPress 7 uspeo da povrati staru slavu i dostigne ili čak i prestigne Adobe InDesign CS2? Proverićemo to podvrgavajući oba programa ispitima „zrelosti“.
Produktivnost
Mišljenja su različita, ali se produktivnost uglavnom kotira kao jedna od ključnih osobina DTP programa. Brzi procesori i grafičke kartice su, uz obilje memorije u savremenim PC računarima, učinili da DTP aplikacije nestanu sa spiska previše zahtevnih. Kada je reč o performansama, XPress 7 i InDesign CS2 su na prvi pogled ravnopravni. Odziv na komande korisnika je brz i garantuje ugodan rad. Međutim, ukoliko uključimo visokorezolucijski prikaz ekrana, a često ćemo zarad veće preciznosti raditi u tom režimu, Quark posustaje. Quark je PostScript engine, koji rasterizuje EPS slike na ekranu (namenjen je i izvozu u PDF), licencirao od firme Jaws. Time je dobio važnu komponentu programa nezavisnu od operativnog sistema, ali su razlike u odnosu na InDesign očite – ne samo da prikaz visoke rezolucije primetno usporava QuarkXPress 7, već je i kvalitet rasterizacije vektorskih EPS slika prilično slab. I dalje je na snazi maksimalno uvećanje prikaza od 800%.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Najvažnije pitanje performansi je vezano za funkcionalnost programa, odnosno za spektar mogućnosti koje su na raspolaganju. Bitno je kojom se brzinom stiže do rezultata i da li su opcije dobro osmišljene i logične. U tom kontekstu, QuarkXPress 7 ima nasleđe jednog od najproduktivnijih okruženja u istoriji računarske pripreme za štampu. Na drugoj strani, InDesign je veliki deo sopstvenog koncepta preuzeo iz proverenih i uspešnih Adobe programa sa kojima deli i velike porcije grafičke arhitekture. Zbog toga na polju korisničkog interfejsa, kao osnovne „upravljačke jedinice“ i XPress i InDesign imaju rafinirana rešenja, pa ne možemo izdvojiti jasnog pobednika. Ipak, InDesign nudi manje ograničenja u pogledu radne površine, formata dokumenta i broja naspramnih strana. Tu je i neograničeni Undo (tj. ograničen raspoloživom memorijom i prostorom na disku), naspram 30 Undo poteza u Quark-u. QuarkXPress 7 nema opciju Preview ili taster Apply u dijalozima za izradu stilova pasusa ili karaktera, što otežava formatiranje složenih dokumenata.
Premda je InDesign u tesnim vezama sa Photoshop-om i omogućava da uvezenu sliku automatski otvorite u ovom programu, izmenite je i vratite se u InDesign, QuarkXPress 7 ima ugrađen minijaturni ali veoma moćan program za obradu rasterskih slika. Neke tipične intervencije, kao što su kolorne korekcije, izoštravanje i primenu filtera možete obaviti u QuarkXPress-u. Ne treba naglašavati da je reč o brzim i kvalitetnim opcijama, primerenim uobičajenim zadacima u obradi slika. Produktivnost osnovnog programa se proširuje komercijalnim plug-in modulima ili skriptovima koje može da napiše korisnik ili da ih besplatno preuzme sa Interneta. Zajednica korisnika InDesign-a je veoma aktivna, pa se i za mnoge složene poslove mogu pronaći već gotovi skriptovi. U pogledu produktivnosti InDesign CS2 ima umerenu prednost.
Obrada teksta i tipografija
 | | (kliknite za veću sliku) |
Sa velikim zakašnjenjem Quark je shvatio da su OpenType format i Unicode fontovi okosnice moderne digitalne tipografije i da njihova svrha nije samo u podršci „čudnim“ jezicima i pismima. QuarkXPress 7 sada ima Glyph paletu, nalik onoj u InDesign-u CS2 koja omogućava pristup svim slovnim znakovima u fontu, kao i izradu skupa često korišćenih simbola. Skup podržanih OpenType opcija je, takođe, veoma sličan onome u InDesign-u, ali nedostaju za nas veoma važni stilistički skupovi. Prema tome, nema regularnog načina da QuarkXPress 7 koristi srpski ćirilični kurziv u OpenType Pro fontovima. Ni InDesign CS2 na ovom polju ne briljira – program podržava stilističke skupove, ali njih morate ručno da ugradite u font da biste aktivirali odgovarajuća kurzivna slova. Adobe i druge firme koje prave OpenType fontove za sada srpski ćirilični kurziv ne definišu pomoću stilističkih skupova, već posredstvom opcije salt. Nažalost, nju InDesign ne podržava.
Zadržavajući bitne delove korisničkog interfejsa iz prethodnih verzija programa, Quark se odlučio da zadrži tastere kojima se zadaju stilovi bold i italic. Ali tasteri nisu sporni, već način njihovog funkcionisanja. Bez obzira da li font zaista ima stil bold, klikom na taster B na kontrolnoj paleti zadaćemo pravi ili „lažni“ stil podebljanih slova. Iako se u specifikacijama projekta (tzv. JDF Job Jacket) „lažni“ stilovi fontova mogu označiti kao greška, pogrešno je zapravo to što oni nisu onemogućeni u trenutku zadavanja. InDesign CS2 korisniku dozvoljava da izabere jedino raspoložive stilove fontova. Postoje i odgovarajuće prečice sa tastature za bold i italic, koje neće biti funkcionalne ukoliko font ne sadrži takve stilove.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prilikom izrade stilova karaktera u QuarkXPress-u 7 postoji bitno ograničenje. Nije moguće napraviti stil zasnovan na postojećem tako što definišete samo promene, već moraju biti zadati svi parametri. Na primer, nije moguće napraviti stil znakova koji menja samo boju teksta, a primenljiv je na tekst sa različitim stilovima pasusa, odnosno različitim fontovima i njihovim veličinama. Stilovi karaktera se tretiraju kao override stilova pasusa i nije moguće odmah razlučiti da li override potiče od lokalnog formatiranja ili stila karaktera. Koncept stilova u InDesign-u CS2 je znatno intuitivniji, mada u pojedinim situacijama nedostaje Quark-ova mogućnost da stil karaktera bude sastavni deo definicije stila pasusa.
InDesign CS2 uvek prikazuje tekuću vrednost kerninga dva slovna znaka između kojih se trenutno nalazi kursor. Korisnik tu vrednost može neposredno da promeni, a na raspolaganju je i automatski, odnosno optički kerning kada na osnovu veličine slova i njihovog oblika InDesign proračunava optimalnu vrednost kerninga, čak i kada u fontu uopšte nema kerning parova. QuarkXPress 7 zaostaje na ovim poljima, nudeći komplikovaniju varijantu pristupa spisku definisanih kerning parova i njihovoj izmeni. Nema, dakle, neposrednog očitavanja i izmene kerninga niti bilo kakve automatike.
XPress 7 ima uobičajeni modul za slaganje pasusa koji je zasnovan na principu „red po red“, dok InDesign CS2 može da sagleda pasus kao celinu i napravi najbolju kombinaciju podele reči na kraju pasusa. QuarkXPress 7 konačno podržava tabele koje se prostiru na više strana i omogućava definisanje zaglavlja koje se ponavlja na svakoj strani, ali rad sa tabelama i dalje nije intuitivan kao u InDesign-u CS2. Ipak, XPress omogućava da uvezenu tabelu iz Excel-a promenite u Excel-u, a da očuvate sva formatiranja koja ste prethodno zadali, dok se u InDesign-u CS2 gube formatiranja kada ažurirate Excel-ovu tabelu. Veliki minus za QuarkXPress 7 jeste to što ne može da uveze tabele iz Microsoft Word-a, što otežava pripremu tehničkih publikacija. Sve u svemu, u radu sa tekstom InDesign CS2 odnosi ubedljivu prevagu nad svojim rivalom.
Rasterske slike i efekti
 | | (kliknite za veću sliku) |
Efekti providnosti, a pogotovo zadavanje senke, proglašavani su za najpopularnije opcije u InDesign-u, od trenutka kada su se pojavile u verziji 2. Quark je pažljivo i dobro razmotrio taj podatak i potrudio se da bude bolji od Adobe-a. Za efekte providnosti Quark koristi termin opacity (neprovidnost), ali je reč o sličnoj mogućnosti. QuarkXPress 7 omogućava zasebno zadavanje providnosti svakoj komponenti objekta. Na primer, moguće je u okviru za tekst posebno definisati providnost okvira, njegove linije i teksta unutar okvira; za nešto slično u InDesign-u CS2 bi bilo neophodno napraviti tri različita objekta. Quark-ov koncept je nadmoćniji jer providnost zasniva na boji i sadržaju, umesto na objektu. U praksi, providnost možete da zadate svemu što može da ima boju. To omogućava i neke efekte koji ranije nisu bili mogući, na primer definisanje preliva koji počinje neprovidnom bojom, a završava se providnom nijansom. Pored toga, QuarkXPress 7 omogućava da tekst obilazi i oko senke, a ne samo oko objekta, a takođe dozvoljava i promenu ugla senke.
Oba programa mogu da uvezu izvorne Photoshop PSD datoteke i podržavaju slojeve i providnost u njima. QuarkXPress 7 podržava i kanale boja u PSD slikama, kao i alfa kanale u TIFF slikama. U radu sa duotone i spot bojama, InDesign CS2 podržava matične PSD dokumente, dok su QuarkXPress-u 7 neophodne EPS ili DCS2 verzije datoteka.
InDesign CS2 može da uveze izvorne dokumente Illustrator-a i podržava slojeve u PDF dokumentima, što nije na repertoaru QuarkXPress-a 7. Ovaj program se, međutim, iskupljuje već pomenutim modulom za obradu slika (Window / Picture Effects) koji omogućava nedestruktivno nanošenje osnovnih efekata na rastersku sliku. Picture Effects je elegantno uklopljen u QuarkXPress 7, a Adobe razmatra sličnu pogodnost za sledeću verziju Adobe InDesign-a. Za sada možemo zaključiti da u radu sa slikama QuarkXPress 7 ima obilje svežih i upotrebljivih ideja, pa samim tim i jasnu prednost.
Izgradnja i izvoz dokumenata
 | | (kliknite za veću sliku) |
Znajući da su matične strane temelj svakog dokumenta, teško je razumljivo to što QuarkXPress 7 ne omogućava da novu stranu zasnujete na postojećoj. Format strane u ovom programu ograničen je na 48×48 inča (približno 1,2×1,2 m), a ako koristite naspramne strane onda upola manje. Dozvoljeni su, doslovno, samo parovi naspramnih strana. U InDesign-u CS2 maksimalna dimenzija strane je 18 stopa (nešto više od 5,4 m), a možete u nizu poređati deset takvih strana.
Pošto na dokumentu često radi više ljudi, dobro je ako to može da se dešava istovremeno. U XPress-u „vlasnik“ dokumenta može definisati oblasti (composition zones) na kojima mogu raditi i drugi korisnici. To obuhvata i ažuriranje dokumenata, čime izmene načinjene od strane više ljudi postaju vidljive u izvornom dokumentu. Opcija je od naročitog značaja u novinama i časopisama, jer se na jednoj strani ponekad nalazi više članaka, a kraće je vreme pripreme ako se oni mogu prelamati istovremeno. InDesign-u CS2 je za sličnu funkciju neophodna integracija sa programom InCopy, koji se kupuje zasebno. QuarkXPress 7 uvodi i JDF datoteke sa XML strukturom kojima se može zadati specifikacija projekta i onda proveriti da li neki dokument zadovoljava tu specifikaciju. Takve mogućnosti nema u InDesign-u CS2, ali je na raspolaganju jednostavna opcija Preflight za elementarnu proveru fontova, slika i boja u dokumentu.
InDesign CS2 odlično podržava izvoz u PDF format, što nije čudno ako se ima u vidu da je Adobe tvorac ovog formata. QuarkXPress 7 takođe nudi direktan izvoz u PDF, uz znatno manje opcija, ali i manje mogućnosti za krupne greške u vezi sa providnim objektima. Naime, u InDesign-u CS2 je moguće napraviti tehnički savršene PDF dokumente koji će teško moći da se odštampaju. Zbog toga je preporučljivo opredeliti se za Acrobat 4 kompatibilnost i High Resolution Flattening za efekete providnosti. QuarkXPress 7 ne daje korisniku taj nivo kontrole, ali je u realnim slučajevima manja mogućnost greške. U radu sa dugim dokumentima, InDesign CS2 je primetno brži prilikom izvoza u PDF.
InDesign-u CS2 mnogo nedostaje opcija za izvoz u HTML. Postoji doduše nekakav zaobilazni i nepotrebno komplikovani put do sada već bivšeg programa GoLive (zamenio ga je Macromedia Dreamweaver). Prava mera je „običan“ izvoz u HTML, što QuarkXPress 7 može i tu njegovu prednost treba istaći. Na taj način je olakšano postavljanje teksta na Web. Pošto na polju izgradnje i izvoza dokumenata i jedan i drugi program imaju dobrih i loših strana, rezultat je nerešen.
Bolji je...
 | | (kliknite za veću sliku) |
Stavljajući pod lupu Adobe InDesign CS2 i QuarkXPress 7 i poredeći ih po četiri važna DTP kriterijuma, možemo da zaključimo da je InDesign CS2 pobednik, ali da ta pobeda više nije ubedljiva kao u ranijim okršajima prethodnih verzija ovih programa. QuarkXPress se gotovo na svim poljima približio Adobe InDesign-u, a ponegde ga i nadmašio. To je dovoljno za mnoge poklonike Quark-a da ostanu verni svom omiljenom programu i da uživaju u novim mogućnostima koje im „sedmica“ nudi. Za one koji su prešli na InDesign ili im je to prvi program za prelom strana koji su naučili da koriste, nema ničeg dovoljno uzbudljivog niti revolucionarno novog u QuarkXPress-u 7 što bi ih nateralo da se odluče za taj program.
Uporedni test ne govori mnogo o subjektivnom osećaju rada u programima. Adobe InDesign CS2 je proverena platforma, koja je nakon četiri update-a temeljno očišćena od grešaka, stabilna je i pouzdana u radu. Ukoliko program krahira, što se dešava veoma retko, nakon sledećeg pokretanja nastavićete upravo tamo gde ste stali. Veoma aktivni Adobe forumi, na kojima učestvuju hiljade korisnika, ujedno oblikuju i razvoj InDesign-a. I pored nesporne grafičke snage, sa QuarkXPress-om 7 još uvek imate utisak da je reč o programu koji tek treba da se dokaže, pa mu ne biste bez razmišljanja poverili važne projekte. Nije tajna da su mnogi verni korisnici Quark-a zapravo verni starijim verzija XPress-a i da nisu odmah pohrlili da kupe verziju 7.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Za DTP korisnike je ipak najvažnije to što su na sceni dva jaka programa za prelom strana. I Quark i Adobe trudiće se da naprave još bolji XPress 8 i InDesign CS3. Neki aduti će tek biti otkriveni, a konkurencija i takmičarski duh dovešće do novih i kvalitetnih alata za grafički dizajn. Quark bi trebalo da nastavi sa inovacijama i da u tome pokaže više kreativnosti, dok bi Adobe napokon mogao da odredi sudbinu FrameMaker-a i u naredni InDesign ugraditi paket opcija za rad sa dugim dokumentima. Ne treba zanemariti ni mogućnost da za pripremu za štampu veće interesovanje pokaže Microsoft. Karte su otvorene, a budućnost DTP programa je svetla...
|
