 |
Današnji Webmaster je osoba čiji je prvi radni zadatak da pametno osmisli celishodni upotrebni oblik neke Web lokacije. Sajtovi se prema izgledu i nameni mogu kategorizovati na razne načine, ali ako načas odbacimo sve finese i scenarija (kojih može da bude mnogo), možda ćemo se složiti da je najvažnija ona podela Web sajtova koja prepoznaje samostalne (tzv. stand-alone) sajtove, u kojima se celokupna eksploatacija projektuje samo na taj sadržaj, i korporativne portale u kojima dominira čvrsta veza između informacionih resursa poslovanja, pa i onih koji čine jezgro poslovnog informacionog sistema, možda i nevezano za Web prisustvo. Samostalni Web sajtovi mogu (i ne moraju) da budu pogonjeni podacima (data driven), a na njima su često zastupljeni veći dizajnerski zahvati. Kod korporativnih portala sve je podređeno upravljanju sadržajem (content management), gotovo uvek su organizovani kao Web aplikacije, a njihov sadržaj je često podeljen na javno dostupni deo i prostor koji zahteva autorizaciju (ekstranet). Takav sadržaj je namenjen korisnicima iz firme na drugim lokacijama, klijentima ili drugim zainteresovanim stranama u poslovanju. Po pravilu, dizajn takvih sajtova je minimalan, kako bi zadovoljio potrebe korporativnog identiteta, i potpuno je podređen funkcionalnosti.
U poslednjih nekoliko godina među kreatorima sajtova se desila zanimljiva podela, upravo zasnovana na dvema vrstama sajtova koje smo opisali. Ova polarizacija je dovela do toga da Webmaster-i za autorizaciju Web sadržaja dominantno koriste jedan od dva programa iz različitih tabora: Macromedia Dreamweaver ili Microsoft FrontPage. Iako ova podela nije sasvim oštra (a postoje i neki drugi programi iste namene, mada su svi zajedno marginalni u poređenju sa ova dva), razlozi za prihvatanje jednog od pomenutih programa bi se mogli opisati otprilike ovako: korisnici programa Dreamweaver su uvek hvalili nadmoć tog programa u pogledu ostvarenog kvaliteta dizajna Web sadržaja; FrontPage je nadmoćan kao integrator sadržaja kreiranog u poslovnom okruženju i bolje je odgovarao onima čiji informacioni prostor je zasnovan na Office klijentima i Windows serverima. Tokom prošle i ove godine došlo je do strateških pomaka koji su uticali na obe grupacije. Microsoft je započeo finalnu fazu pripreme svoje nove platforme Windows Vista, a Microsoft Office je proširen novom generacijom namenskih servisa, uz nedvosmislenu orijentaciju ka Internet tehnologijama. Adobe je kupio firmu Macromedia, formirajući novi strateški front u domenu dizajna koji takođe gravitira ka Internetu. I baš negde u to vreme, tokom proleća, Microsoft je nastupio sa planom koji je u prvi čas delovao kao banalni odgovor na aktivnosti firme Adobe; bilo nam je potrebno više vremena da bismo shvatili da je reč o mnogo široj slici, a ne o pukom marketinškom ratu dve ozbiljne softverske kuće.
Nametanje discipline
Kada je Microsoft Office 2007 konačno postao dostupan kao prva Beta verzija, bilo je iznenađujuće to što je program FrontPage dobio novo ime SharePoint Designer; takvo ime je učinilo jasnijom svrhu programa. S obzirom na to da većina modaliteta prodaje sistema Microsoft Office ne podrazumeva prisustvo i tog programa, nego se on prodaje kao poseban proizvod, mnogi profesionalci su se zapitali da li to znači i prekid podrške „za sve ostale“ koji nisu koristili FrontPage u korporativnom okruženju. Odgovor je došao prilično brzo: već u rano proleće, promovisan je razvoj nove linije proizvoda pod imenom Microsoft Expression, koju sačinjavaju tri programa koji neće biti deo sistema Microsoft Office. Okosnicu ove nove porodice čini program Expression Web Designer (finalna verzija će se, navodno, zvati Expression Web), program koji se na prvi pogled ne razlikuje od Sharepoint Designer-a. Naravno, postoje neke ključne razlike, ali Microsoft je očito zaključio da je FrontPage postao preopterećen pokušavajući da udovolji dvema ključnim grupama Webmaster-a. Dalji pokušaji da svi dobiju maksimum u softverskoj i logističkoj podršci sve zahtevnijeg posla bi mogli da dovedu do nastanka monstruma koji nije u stanju potpuno da odgovori različitim potrebama i jednih i drugih. Od jednog alata stvorena su dva, za koje je izvesno da će različito evoluirati u budućnosti, a različite ciljne grupe će se lako prepoznati. Za početak, pred nama su dva proizvoda, svaki znatno unapređen u odnosu na FrontPage 2003; o nekim osobinama programa SharePoint Designer 2007 i pratećim tehnologijama smo govorili nedavno (PC #126, „Tandem za intranet“), a sad ćemo da osvetlimo drugi program koji će tokom sledeće godine krenuti u komercijalnu eksploataciju.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Kao prvu važnu osobinu programa Expression Web Designer možda i ne treba isticati to što je radna površina kreirana tako da poželite da imate dva monitora ili jedan sa ogromnom rezolucijom (1280×1024 će vam biti tesno). Zanima nas da li će biti ispunjeno obećanje o uvažavanju opštih Web standarda. Verovatno ste imali bar poneko loše iskustvo zbog toga što je Microsoft dugo bio sklon da tumači ISO standarde po svojoj volji, a da ih implementira na način koji je bio manjkav čim iskoračite iz najužeg okruženja proizvoda te firme. Setimo se samo koliko problema smo imali prethodnih godina na ovom podneblju zbog kodnog rasporeda CP1250 koji je nedosledan u odnosu na ISO-8859-2; da i ne pominjemo puni Unicode standard UTF-8, koji omogućuje primenu više pisama u jednom dokumentu.
U kontekstu gradnje Web sajtova, morali ste da proveravate funkcionalnost svakog dinamičkog elementa ne samo u neizbežnom Internet Explorer-u, nego i u nekom Mozilla kompatibilnom browser-u. Ako je verovati izrečenom obećanju, što nije lako s obzirom na iskustvo, takvim mukama je došao kraj: forsirana implementacija tehnologija kao što su XHTML (extended HTML), DHTML (dynamic HTML), CSS, XML, XSLT (i ko zna koliko još skraćenica) dovešće do gradnje solidnih i robusnih Web sadržaja koji zadovoljavaju opšte standarde. Mala digresija: Microsoft je popustio pred sveopštom navalom malih, ali veoma efikasnih Web browser-a, poput programa Firefox, pa je rešeno da će i aktivne Web aplikacije na novim platformama moći da funkcionišu u njima; pritom verovatno nisu mislili na pojavu zabeleženu prvih dana rada programa Internet Explorer 7, u kome su neke stranice sajta Microsoft-a „padale“, dok su se sasvim lepo učitavale u Firefox.
Prepuni ekran
Nakon kraćeg perioda navikavanja na pomalo pretrpani radni prostor, ugođaj rada u programu Expression Web Designer počinje da podseća na onaj u programu FrontPage. Isprva pomalo smeta to što nema brzog pregleda izgleda stranice (pored postojećih pregleda Design, Split i Code), ali uvek je pristupačna komanda za otvaranje odabranog browser-a u željenoj veličini prozora, što u praksi znači više. Microsoft naglašava da je značajno unapređeno renderovanje stranice u toku dizajniranja, tako da maksimalno odgovara realnom stanju. Međutim, to je od slabe koristi ako imate sadržaje koji se interpretiraju kroz spoljne skriptove, pa ćete morati da promenite naviku ako volite da često kontrolišete izvedene zahvate.
Odmah otkrivamo i jednu poželjnu karakteristiku: pošto je na raspolaganju i razvoj ASP.NET sadržaja, možete konfigurisati program da po potrebi automatski pokrene mini Web server koji će interpretirati aktivni sadržaj. Ovo je najjednostavnije i najudobnije rešenje koje je Microsoft do sada ponudio Webmaster-ima: više nećete morati da se mučite kako biste obezbedili koliko-toliko realne uslove za razvoj Web aplikacija na klijentskom operativnom sistemu, ako već ne raspolažete Web serverom za testiranje.
Kad već pominjemo ASP.NET, možemo reći da je razvoj aktivnog sadržaja jednostavniji nego ikad: možete razviti Web interfejs povezan sa bazom podataka, a da pritom uopšte ne zavirite u izvodni kod. Omogućeno je čak i da upotrebite neku XML datoteku da biste interpretirali podatke tokom razvoja stranice: ako je prevučete na kontrolu na stranici, XSL definicija će odmah prikazati podatke kako biste mogli da overite uređenje kontrole. A ako imate veće apetite za programiranjem, sledi još jedno iznenađenje: slobodni ste da integrišete kompletnu platformu Visual Studio 2005 kao resurs za gradnju sajta. Mogli smo i da očekujemo da će Microsoft izvući taj adut: iskustva integracije više razvojnih sistema su značajna, pa će takav radni prostor postati uobičajen i za one koji ne razvijaju poslovna rešenja za Web.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Dobar primer približavanja prakse standardu odnosi se na definicije oblika na stranici, za šta se primenjuju kaskadni stilovi (cascading style sheets, CSS). Ovo možete lako ispitati već u trivijalnom koraku: ako obeležite neku reč u pasusu i promenite font, pa pogledate HTML kod, nećete zateći oznaku <font...>, nego <span style...>, pri čemu će novi stil odmah biti definisan u zoni deklaracije stilova u zaglavlju. U oknu za održavanje stilova možete preimenovati generički naziv, a dalje i upravljati tim stilom; ako vam odgovara, uhvatićete ga mišem i prebaciti iz implicitne definicije u glavnu CSS datoteku, promovišući ga za dalje potrebe. Interakcija između spoljnih CSS definicija i sadržaja je apsolutna, pa nije potrebno da sačuvate promene u CSS datoteci, a zatim da osvežite stranicu kako biste proverili valjanost definicije stila. Interfejs daje očigledan pregled nasleđivanja i moguće kolizije stilova, što je posebno korisno ako kombinujete više CSS datoteka na istoj stranici. Novost je i alatka CSS Reports koja služi za analizu doslednosti upotrebe stilova na odabranim stranicama ili na celom sajtu. Možete samo zamisliti koliko sam se iznenadio kad sam na lokalnoj verziji „Praktikuma na Webu“ zatekao tri nedefinisana stila i nekoliko instanci direktne definicije fontova, mada sam bio čvrsto uveren da toga više nema na mom sajtu.
Već dobro poznati izveštaji o kompatibilnosti i pristupačnosti sajta (prema dokumentima Section 508 i WCAG) daju rigidnije i detaljnije informacije (neke od informacija su čak dostupne u toku uređenja izvornog koda, kao ekranske napomene). Zastaćemo zasad na tom, najvažnijem utisku koji ostavlja Microsoft Expression Web Designer: detaljnu analizu poštovanja ISO standarda ćemo tek morati da proverimo u praksi, a činjenica je da su alati predviđeni za očuvanje tih standarda dovedeni na vrlo visok nivo. A što se tiče mnogih osobina radne površine koji život Webmaster-a čine još lakšim nego pre – nismo ih ovog puta pomenuli, pa ćemo reći samo to da ih ima na svakom koraku.
Još dva člana porodice
 | | (kliknite za veću sliku) |
Pojavljivanje dva nova programa u paleti ponude Microsoft-a izazvaće talase oprečnih mišljenja. Moram priznati da sam i ja bio začuđen kada sam prvi put saznao za programe Expression Graphic Designer i Expression Interactive Designer. Nije prvi put da Microsoft pokušava da osvoji svoje parče kolača na tržištu grafike, ali je ipak neobično da nudi ovakve programe. Prvi susret sa programom Expression Graphic Designer može da izazove podsmeh svakog ko ima iole iskustva u programu Adobe Photoshop, koji je danas nedvosmisleni vladar na polju grafičkog dizajna. Kontrole u programu u prvi mah deluju neozbiljno (a svakako ih ima daleko manje nego u Photoshop-u), mada posle nekog vremena provedenog u radu stvari polako dolaze na svoje mesto. Reč je o koherentnoj platformi za hibridnu kontrolu rasterske i vektorske grafike, koja podržava rad u slojevima i razne alate i funkcije.
Program je razvijen na bazi više proizvoda firme Creature House Expression i ima posebnu stratešku ulogu u neposrednoj budućnosti. Dolaskom operativnog sistema Windows Vista biće promovisano i novo korisničko okruženje koje počiva na unapređenoj grafici. Ako želite da formirate radnu površinu budućnosti, rasterski format više nije dovoljan: Aero podrazumeva i vektorske definicije radne površine. Dva nova programa bi trebalo da postanu prve raspoložive alatke u kojima ćete moći da pripremite grafičke predloške za nove oblike aplikacija u svim kontekstima upotrebe. Temelj takvog razvoja čini Windows Presentation Foundation, što znači da ćete za rad programa na Windows-u XP, ukoliko planirate da to i dalje ostane vaša platforma, morati da obezbedite Microsoft .NET Framework 3.0. Ta radna platforma obezbeđuje jezik XAML koji interpretira napredne grafičke atribute sadržaja u operativnom sistemu Windows Vista. Specifikacija XAML je jedan od udarnih noviteta WPF i otvara prostor za tešnju saradnju između projektanta i dizajnera aplikacije. Istovremeno, to je dobar predložak za usklađenu gradnju aplikacija za raznovrsne ciljne klijentske uređaje – od Web browser-a na klasičnom monitoru, preko konzole automobila, do mobilnog telefona.
Expression Graphic Designer može da uvozi i izvozi nekoliko formata datoteka: .tif, .psd, .jpg, .bmp, .png, .gif; pored toga izvozi i formate .ai, .eps, .pdf, kao i pomenuti .xaml format. Program podržava i direktnu saradnju sa sistemom Microsoft Office; pošto podržava punu alfa transparentnost, evo gde ćemo moći da pripremamo atraktivne predloške za PowerPoint 2007 poput onih koje smo već videli u tom programu. Dabome, postoji i odgovarajući optimizovani izvoz sadržaja za potrebe Web dizajna, računajući i prateći HTML kod na test-stranici.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Slično kao prilikom poređenja sa programom Photoshop, moglo bi vam se u prvi mah učiniti da Expression Interactive Designer predstavlja nekakav odgovor Microsoft-a na Flash tehnologiju – i opet biste se prevarili. Iako koristi slične principe razvoja koji kombinuju podatke, 2D i 3D grafiku, pa i multimedijalne sadržaje, ideja ovog programa leži u potrebi Microsoft-a da što pre obezbedi platformu za razvoj prototipa korisničkih aplikacija nove generacije, što podrazumeva i podršku za više platformi. Expression Interactive Designer koristi isti princip razvojnog projekta kao i Visual Studio. Takav radni ambijent čini skladnu kombinaciju grafičkog sadržaja (u tradicionalnim oblicima, ali dominantno kao XAML pripremljen u programu Expression Graphic Designer) i programskog koda (VB.NET ili C#) u kome možete razviti atraktivan korisnički interfejs bilo kakve namenske aplikacije. Tokom razvoja, kreator aplikacije može da interpretira i debaguje aplikaciju, a na kraju će objaviti sadržaj koji može biti angažovan kao aplikacija za rad u Web okruženju ili kao samostalni program.
Uz probnu verziju programa kojom smo se poigrali kraće vreme, zatekli smo nekoliko atraktivnih primera, kao stvorenih za Vista okruženje. Jedan simpatični primer asocira na ponašanje sistemskih ikona na aktuelnim Macintosh računarima, i čini mi se da to nije slučajno: Microsoft odavno pokušava da parira atraktivnosti i grafičkoj nadmoćnosti te platforme. Moraćemo da sačekamo još malo da bismo saznali koliko će u tome uspeti.
Uoči prvih koraka
U času pisanja ovog prikaza (početak novembra) još nema informacija kada će programi familije Microsoft Expression izaći na tržište. Ne moramo da budemo osobito pronicljivi da bismo pretpostavili kako će Microsoft požuriti da objavi programe dok Windows Vista još uvek bude „vruć“ operativni sistem na tržištu; pozicija prvog u klasi uvek donosi primerenu finansijsku dobit. Ali, važna je i uloga koju će ovi programi imati u novom radnom ambijentu, što se posebno odnosi na Expression Interactive Designer. Tek kad nezavisne firme počnu da zasipaju tržište i shareware biblioteke programima koji su dizajnirani u duhu nove radne površine, nastupiće kritični trenutak u kome ćemo svi poželeti da se okušamo na sličan način.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Biće interesantno ispitati kombinacije primene sva tri programa u jednom projektu, što će biti moguće: pripremićete grafičke predloške u programu Expression Graphic Designer, prosleđujući ih u Interactive Designer; elemente projekta ćete iskoristiti kao gradivni materijal za Web aplikaciju koja će možda koristiti neku bazu podataka čiji će sadržaj biti interpretiran na najatraktivniji mogući način. Ovakav scenario će uskoro postati široko zastupljen pa bi bilo korisno da se, ako ste Webmaster, što pre informišete o programima koji trenutno nemaju nikakvu konkurenciju spram tehnologije koju su u stanju da eksploatišu.
Ukoliko ste zainteresovani da isprobate programe koje smo predstavili ovom prilikom, još uvek možete slobodno da ih preuzmete sa adrese www.microsoft.com/products/expression/en/downloads.aspx  . Expression Web Designer je raspoloživ kao stabilna Beta verzija sa punom funkcionalnošću, dok su Expression Graphic Designer i Interactive Designer objavljeni u obliku Community Technology Preview (CTP), sa ograničenim funkcijama čuvanja rezultata. No, i to će biti dovoljno da budete pripravni kada sledeće godine Windows Vista preuzme glavnu reč.
|
