|
Više od 20 godina razvoja, od toga poslednjih nekoliko vrlo zanimljivih i dinamičnih, stvaranje čitave nove grane softverske industrije (Virtual Construction), promene vodećih ljudi i vlasničke strukture... mogli biste pomisliti da se Graphisoft sasvim izgubio. Međutim, upravo je obrnuto: ova mađarska kompanija postala je deo najveće evropske CAD porodice, Virtual Construction je u intenzivnoj je upotrebi na najvećim svetskim gradilištima, a osnova svega, novi Archicad, tu je!
Osnove „jedanaestice“
Osnovni motiv iza „jedanaestice“ bio je razbijanje straha od izrade projektne dokumentacije iz modela kod onih koji je i dalje crtaju, a namera je sjajno upakovana u poboljšanu koordinaciju i kontrolu. Koordinacija je suština VZ pristupa, a i kontrola izlaza je uvek bila vrlo jaka, ali nije bilo lako objasniti ljudima da je potrebno da dobro modeluju da bi im crteži bili dobri. Strah od modela i pristup „sad ću ja to, očas“ predstavljaju velike prepreke. Zato su u ovoj verziji Archicad-a – bogohulno, rekli bi čistunci – uvedeni novi 2D alati, što će doneti olakšanje novajlijama. Izgleda isto, a nije...
Kao što to obično biva, novi softver dobro radi na novim operativnim sistemima i novim, jakim mašinama. A kako bi inače industrija preživela, pitamo se mi. Ostajući veran svojim korenima, Archicad radi na MacOSX (10.4 ili noviji) i Windows XP, XP64 i Vista sistemima. Hardver? Sve što je novo nije mu strano, a možda je najbolja opcija, pogotovo za one koji su stalno u pokretu, MacBookPro – Intel-ov procesor, Macintosh kvalitet hardvera i sistemskog softvera, bez problema se „vozi“ i XP, a po ceni je blizak ili jeftiniji od odgovarajućih Dell ili sličnih laptop mašina. Naravno, ni u čemu ne treba preterivati, tako da skupe CAD grafičke kartice nisu neophodne – dobra igračka ATI kartica sa 256 ili bolje 512 MB VRAM-a će verovatno raditi bolje, i to za manje novca. Svaki od dva moguća monitora mora da podržava rezoluciju 1280×1024 piksela sa svim bojama, a ako imate bioskopski format ekrana na laptopu – tim bolje. Više od 4 GB RAM-a neće biti iskorišćeno tek tako, a za navigaciju pogledajte šta se nudi na adresi www.3dconnexion.com  i ne bacajte miša – rekao sam navigacija, ne rad!
Prvi pogled ne otkriva značajne razlike u odnosu na „desetku“, što je i logično. „Desetka“ je bila toliko različita od prethodnika iz Archicad familije, da novi šokovi u upravljanju sistemom, već odavno nimalo jednostavnim i laganim, nisu neophodni. Najveća konceptualna novost Virtual Trace nije ni aktivirana u trenutku kad prvi put pokrenete program. Potpuna podesivost onoga što vidite na ekranu, svih paleta, kutija sa alatima i dijaloga (osim nekoliko njih), još jedan je adut – instaliraš i radiš. No, kao i uvek, nije sve tako jednostavno, jer novi alati mogu da znače i velike pomake u načinu upotrebe i sistemu rada. Idemo redom, od posebnog ka opštem.
Novi alati
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prvi među novim alatima je Worksheet. Nisam siguran kako bih preveo ovaj pojam, kao što nisam siguran ni da li je naziv ovog alata dovoljno dobar da bih ga opisao. Zato prevoda nema, ali evo opisa: radi se o 2D prozoru koji se generiše iz modela, koji ima svoj marker i iz koga se, opet, mogu vaditi detalji; takođe, on se i ne mora generisati iz modela, nego može da sadrži spoljne crteže. Zbunjujuće?
Za šta biste upotrebili Worksheet? Za DWG-ove podizvođača, 2D crtanje, za doradu uvećanih delova osnova, preseka ili izgleda. Jedini nedostatak Worksheet-a je što on za sada ne nudi „živ“ 3D pogled, već se mora osvežavati, ali Graphisoft obećava da je to unapređenje već na putu. Možda idealnu upotrebu ovog alata predstavlja ubacivanje postojećih tipičnih detalja ili detalja specijalizovanih podizvođača dobijenih u drugim formatima (DWG, PDF i dr.) i integracija sa prilozima iz Archicad-a u mapi projekta ili pogledima, kao i izrada uvećanih detalja.
Worksheet prima „detalj u detalju“ – koji god pogled da odaberete, možete i dalje da ukrupnjavate razmeru i dodajete detalje i sitnice, recimo detalj fasade. Poznato je da modelovanje bilo čega što se ne prikazuje u razmeri 1:50 predstavlja prilično razbacivanje vremena i resursa. Označite deo preseka, napravite Worksheet, promenite razmeru a onda označite mesta spojeva, ubacite detalje koje ste dobili od proizvođača profila – super! Zli jezici kažu da je Worksheet ono što je Detail od početka trebalo da bude, a istina je da se svetu ne može ugoditi.
Novi alati su i Presek i Izgled. Verovatno ćete pomisliti da grešim, jer su oba alata već postojala u Archicad-u, ako ne oduvek, onda odavno? Trik je u tome što su presek i izgled sada odvojeni, i imate posebne alate i markere za jedan ili drugi. Odluka je logična, jer izgledi umeju da budu više prezentacioni nego tehnički crteži, dok su preseci uvek tu da objasne neki tehnički detalj i, pre svega, konstrukciju objekta.
Zaista nov alat, na koji se dugo čekalo, jeste Enterijerski izgled (Interior elevation). Prethodna verzija bila je praktično neupotrebljiva i nije je bilo moguće integrisati sa sistemom pogleda i integrisanom izradom projektne dokumentacije. Većina korisnika je enterijerske izglede radila upotrebom kombinovanog alata za presek i izgled. Sada, sa novim markerima koji izgledaju i rade kako treba, pravite žive enterijerske izglede, gde možete da nastavite s radom ili ih samo lepo složite u mapu projekta. Prilikom postavljanja izgleda možete da odredite šta se i dokle vidi, da li vam neki zidovi smetaju ili ne i slično. Sve u svemu, ovaj alat konačno radi onako kako je odavno trebalo!
Novi koncepti
 | | (kliknite za veću sliku) |
Iako novih alata naizgled nema mnogo, novi koncepti uvedeni u „jedanaesticu“ pomeraju mnoge postojeće alate na novu ravan i utiču na neke ustaljene tokove i načine rada. U nove koncepte ubraja se Virtual Trace, što u prevodu znači da pod bilo koji pogled u kojem radite možete „podmetnuti“ bilo koji drugi pogled, a tu je i Improved marker management iliti potpuno prerađena upotreba markera u svim alatima koji ih koriste – presecima, izgledima, enterijerskim izgledima, detaljima i worksheet-ovima.
Virtual Trace je razvijena Ghost funkcija poznata iz ranijih verzija Archicad-a. Simulira se stari način rada, gde bukvalnim podmetanjem postojećeg crteža pod crtež na kome radite dobijate referentne tačke i podatke. Da, dobro ste primetili – ovo je još jedan ustupak crtačkom pristupu upotrebi Archicad-a, no vrlo upotrebljiv. Naravno, oni koji baš vole da crtaju mogu da postave izgled pod detalj, osnovu ili šta već, i da crtaju do mile volje. Uzmimo za primer večitu primedbu da definisani pogledi često ne mogu da stanu na pripremljene listove u potrebnoj razmeri – sada to možete da proverite tako što ćete podmetneti Layout pod vaše izglede. Dalje, kako možete biti sigurni da su dva crteža na istom mestu na različitim listovima? Umesto postavljanja i kopiranja HotSpot-ova, opet uključite Trace, izaberite list sa već postavljenim crtežima i namestite nove na isto mesto.
Izvanredna funkcija poređenja, koju ste već mogli videti u Graphisoft Change Manager-u, uključena je u novi Virtual Trace paket. Ako je uključite, dva klizača vam prikazuju vaš crtež odozgo a referentni ispod, ili obrnuto. Referentni crtež ili pogled možete malo i pomeriti, radi jasnoće i preglednosti. Sa referentnog pogleda i u njega može se kopirati, automatski kurzor, naravno, pogađa sve relevantne elemente, a parametri se mogu prenositi. Postavljeni PDF-ovi i bitmape prikazuju se u punom izgledu, a ne samo kao okviri, i ovo je jedini meni poznat način da preklopite i poredite dva PDF-a.
Ova funkcionalnost je izvedena kako treba, a jedino mi je žao ikone malog duha, koji je ranije značio Ghost view. Osim odsustva duha, nervira i to što klizači umeju da odlete nazad na okvir crteža ako ih pustite, umesto da ostanu gde su, a i providnost gornjeg PDF-a prilikom poređenja ne bi bila na odmet.
Razigrani markeri
 | | (kliknite za veću sliku) |
Novi sistem markera je novost koja najviše utiče na organizaciju rada i pravljenja knjige projekta. Markeri sada mogu da budu: source, izvor živog 3D pogleda na model, koji dalje definišete podešavanjem kombinacije slojeva, načina prikaza, sistema kotiranja itd; linked, povezani sa postojećim pogledom ili crtežom (ovo je ranije bilo moguće do izvesne granice i ne automatski); i unlinked, nevezani za bilo koji pogled ili crtež, koji su tu iz grafičkih razloga. Svaki alat ima svoje specifične markere, a postoje i univerzalni. Jednostavnom promenom vrste (subtype) možete koristiti marker pisan za jedan alat u drugom alatu. Već postavljenim markerima možete promeniti status, uz izuzetak markera povezanih sa spoljnim crtežima koji nisu u sastavu modela (spoljna biblioteka detalja u PDF ili DWG formatu, na primer).
Zapravo, samo source markeri rade kao i do sada – njihovim postavljanjem definišete živ pogled, vezan za model. Ostale vrste markera omogućavaju da vezujete detalje u detaljima, detalje osnove za preseke, praktično bilo šta za bilo šta. Nesumnjivo, ovo će u početku izazvati priličnu zabunu, ali će brzo biti prihvaćeno, pogotovo s razvojem iskustveno potvrđene tehnike. Iako ova novost ne čini život CAD manager-a jednostavnijim, čini ga lakšim, kao i život rukovodioca projekta. Ali, obojica će morati da otvore oči i paze na vrste markera. U tu svrhu napravljena je i nova paleta, koja se zove – nimalo čudno – Check markers.
Ova naizgled nevelika promena ponašanja markera dovodi u pitanje i kompatibilnost sa prethodnim verzijama, gde odvojeni markeri za presek, izgled i enterijerske izglede jednostavno nisu postojali. No, ostaje da vidimo da li će sve to i kako funkcionisati u praksi.
Ostale novosti
 | | (kliknite za veću sliku) |
Elementi konstrukcije zgrade se sada eksplicitno vezuju za određeni sprat. Iako postoji i automatika, lično više volim da sam određujem gde je šta – građevina je ozbiljan posao, crteži su legalni dokumenti, tako da se greške skupo plaćaju, a crteže ne potpisuje Archicad, nego ja. Dakle, razvojem sistema presečne ravni kontrolišete gde se šta vidi, bez obzira na to gde pripada. Lakše je pokazati nego objasniti – dakle, pitajte na prezentaciji!
Normalizacija linija i šrafura je još jedan ustupak onima koji crtaju i kojima je najvažnije kako crtež izgleda. Kada „eksplodirate“ bilo koji 3D pogled ili uvezete najčešće neuredan i haotičan DWG, čišćenje delova linija, spajanje šrafura i dovođenje crteža u red ume znatno da uspori dalji rad. Zato sada postoji ceo potprogram u kome podesite šta i kako da sređuje, i on to, s manje ili više uspeha – kao uostalom svaki program - i radi!Ovaj alat treba posmatrati u duetu sa Worksheet-om, da bi se spoznala njegova prava vrednost. Sudeći prema iskustvu, pretpostavka je da će svemu što stiže u Worksheet biti potrebno mnogo čišćenja, što znači i ogromne fajlove. Koristite ovaj alat ako previše crtate – biće vam potreban – i kupite što veće diskove! Da ne bude zabune: ne kritikujem softver, već način upotrebe istog.
Skupovi pera vezuju se za pogled. Čudna mi čuda, reći će neko ko ne zna tačno o čemu se radi, no ovo je vrlo značajna novost i još jedan od alata za unapređenje projektne dokumentacije. Ista boja i broj pera ne moraju imati isto značenje u svakom crtežu. U Archicad-u boja je oduvek bila upravo boja, a ne znak za raspoznavanje debljine pera, a sada u svakom od setova pera svaki broj može imati različitu i debljinu i boju. Recimo, u instalaterskim osnovama bitne su instalacije, a građevinski elementi treba da se prikažu. U građevinskim osnovama građevinski elementi su primarni, a od instalacija se razvod uopšte ne prikazuje, ponekad ni oprema. Dakle, pero kojim se prikazuje kontura betonskog zida će u građevinskom skupu biti crno i debelo, a u instalaterskom skupu sivo i tanko, iako nosi isti broj. Jednom namešteno to svuda ostaje tako, sve dok se ne promeni.
Još novosti? Konačno je moguće dobiti količine profila slobodnog oblika, dobili smo posebnu vrstu linija za prikaz svih elemenata u osnovi, otvori koje smo sami napravili upotrebom WALLHOLE funkcije se prikazuju tačno u osnovi, PDF ne moramo da štampamo, već možemo da snimimo bilo koji prozor kao PDF... I da, Graphisoft se konačno smilovao da ukine ograničenje dužine imena fajlova – nije da volim da otvaram crtež koji se zove npr. Osnova prizemlja popravljena 22-02-2002 onako kako je Pera rekao ali nije sasvim sigurno.dwg, ali još manje volim da gomili takvih crteža, koje svakodnevno dobijam, stalno menjam imena.
3D siroče
Primećujete li da, evo, posle ko zna koliko čitanja, nešto i dalje nedostaje? Nisam pomenuo nijednu 3D novost. Surova stvarnost je da ljudi moje branše ne vide dalje od crtanja, i to ne samo kod nas. Većinski deo industrije i dalje razmišlja na srednjovekovan način, principi su postavljeni feudalno („Ja mislim, a ti crtaš!“) i softver kakav je Archicad i njemu slični predstavljaju opasnost po postojeće stanje i trenutne položaje moći. I, šta onda uraditi? Ništa – ne teraj nikoga da radi model da bi dobio dokumentaciju, iako će mu to podići produktivnost, smanjiti greške i poboljšati kvalitet. Već je tu 50 jeftinih ljudi koji znaju samo da crtaju i dalje ih ne zanima! Ako mislite da sam se iznervirao, jesam. No, to ne menja činjenice, a činjenica je i to da je glavna 3D novost u Archicad-u 10 sada završena i profili slobodnih oblika mogu da budu i zakrivljeni. Da, nagnuti, klinasti i blesavi zidovi i svodovi mogu da budu krivi! Nije loše...
Poslednja korisna novost je da su uvedeni moduli sa više nivoa. Iako znamo kako se to radi i sa sadašnjim modulima, ovo će sigurno olakšati rad svima koji projektuju naselja, grupacije ili velike projekte sa mnoštvom elemenata koji se ponavljaju.
Archicad 11 zli jezici nazivaju „deset i po“, ali to nije tačno. Ovo jeste nova verzija, doduše ne onako zemljotresna kao „desetka“, ali sa novostima koje donosi zavređuje vašu punu pažnju. Ako ste imali problema sa zaposlenima koji su uporno odbijali da promene način rada, ova verzija vam omogućava da oni i dalje budu korisni u okviru istog sistema. I, ne zaboravite da nas sledećeg proleća očekuje novi Archicad! A nismo još ni „desetkom“ ovladali kako treba, zar ne? „Jedanaestica“ izlazi za koji dan, a moći ćete da je isprobate u junu, kada će se naći na DVD-u uz naš časopis.
Korisne adrese:
HiCAD
http://www.hicad.rs
|
