GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #134 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Analitika: Nul Poan
Jelena Rupnik
Evropa je preplašena. Horde novih glasača naviru i prete načinu života prosečnog Evropljanina. Ne, nije reč o proširenju Evropske Unije, radi se o nečemu mnogo važnijem - o Evroviziji.
- PC #134 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Analitika: Nul Poan

Ostrvski analitičari ne prestaju da komentarišu ono što je nazvano „neočekivana pobeda Srbije“ i tvrde da ta pobeda nije nimalo slučajna. Utvrdili su da je neobično mnogo malih zemljica, za koje gotovo da nikad pre nisu ni čuli, dalo glasove Mariji Šerifović, i to im je zasmetalo. A kakve sve to veze ima sa računarskom industrijom i PC-jem? Pa, upravo su računarske tehnologije dokazale da tu nečeg ima...

Računarski model Evrovizije

Stručnjaci za obradu podataka, matematičko modeliranje i teoriju sistema su se odmah uzbunili: raznim složenim analitičkim metodama ubedljivo su dokazali da postoji „klaster“ ili glasačka grupa „novih“ istočnoevropskih zemalja čiji glasovi, kada se sve sabere, ostaju u toj istoj grupi zemalja. Pa, onda neko od njih mora i da pobedi, kakvu god pesmu da imao. Ovde se radi o fantastičnoj i ilustrativnoj zloupotrebi jedne tako precizne oblasti kao što je matematička analiza. Ali ne, kompjuter tako kaže – mora da je istina. Pa dobro, uzmimo da jeste, ali kakva je bila istina pre? To niko nije analizirao. Nije matematički interesantno.

Kad smo već kod teorija zavere, nakon prošlogodišnje Evrovizije raširile su se glasine da je Skype obezbedio pobedu Fincima. U Skype-u su prokomentarisali da, iako skloni nameštanju glasanja i ujedno veliki ljubitelji treš roka, nemaju tehnologiju koja bi im tako nešto omogućila. Na to se proneo glas da su svi glasovi upućeni preko Nokia telefona, zapravo, otišli Fincima, jer su telefoni, zaboga, tako isprogramirani. Hm, šta se onda desilo ove godine? Znam: za Srbiju su, preko mikrotalasnih rerni, glasali specijalno isprogramirani Deda Stoja Piroćanac ćevapi koje, poznato je, konzumira cela Evropa.

Odmah se postavlja sledeće pitanje pitanje: gde su im bile oči (a i matematički modeli) kada su skandinavske zemlje godinama (pa i na ovogodišnjem takmičenju) uredno razmenjivale glasove međusobno? Da, prepoznaju da se to događalo, i fenomen već ima ime: zove se Vikinška imperija. A, ako je Vikinška imperija, to je onda OK. Katoličke zemlje uredno glasaju za druge, iste takve, mediteranske za druge mediteranske, gastarbajteri za domovine, žuti za žute, plavi za plave... Da li je to primećeno? To bi bilo politički nekorektno čak i evidentirati kao temu. Naravno da nije analizirano.

Da li su analitičari možda uočili da Irska i Engleska razmenjuju dvanaest poena svake godine? Jesu, ali to je sasvim malo, a nije ni statistički značajno. Da li znaju da će Holanđani dati gomilu poena Ujedinjenom Kraljevstvu čak i ako ono izvede magarca da peva (što se često i događa)? Da, znaju, ali to se zove „sporadično grupisanje“.

Pretnja po budućnost

A kako se zove „sporadično grupisanje“ raznih balkanskih zemalja koje su dale poene pesmi čije su reči, jednostavno, svi razumeli? „Pretnja po budućnost takmičenja.“ Vrlo moćni komentatori, među njima čak i jedan poslanik, predlažu da zemlje koje najviše plaćaju Evroviziju (pa i ovo takmičenje), a to su pre svega najveća tržišta – kao Britanija i Nemačka – zahtevaju da se promeni sistem glasanja, koji bi onda bio pravedniji. Logično: više para, više prava. Genijalan koncept, koji bi bilo zanimljivo primeniti i na druge oblasti. Ako Engleska fudbalska federacija daje najviše para UEFA, da li može i da promeni neka pravila fudbala? Recimo, kad bi gol na ovoj strani bio duplo manji od onog na suprotnoj... Hej, pa to može da upali!

Na svu sreću, realistično rešenje je još jednostavnije. Predlažem da se oformi posebno telo koje će se zvati Savet bezbednosti Evrovizije i koje će sprečiti da raznorazni nedemokratski i prostačko patriotski principi dođu do izražaja u okviru ovog uglednog takmičenja. Takav savet bi imao moć da stavi veto na glasanje malih i neiskusnih zemalja koje nisu zaista navikle na ideju i koncept glasanja... U ekstremnim slučajevima čak bi mogao da im predloži nekog visokog predstavnika za pitanja melodije, glasanja i scenskog nastupa, koji će im lepo objasniti koliko bi glasanje bilo zrelije ako bi svi dali poneki poen Britaniji...

Alternativno, ako se jednog dana Britanija raspadne na deset-petnaest zemljica, po mogućstvu bez građanskog rata, prijateljskog bombardovanja i Bonovih koncerata, sigurna sam da će Kornvol davati dvanaest poena Škotskoj. A ono sa golovima, to je i dalje dobra ideja...



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter