GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #135 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
U on-line prodavnici
Zoran Kehler
On-line kupovina će uskoro činiti oko 7% ukupne maloprodaje u Sjedinjenim Državama, dok će u kategorijama kao što su prodaja računara i programa udeo iznositi i do 40%. Ipak, rast on-line prodaje je poslednjih godina usporen, pa se traga za hibridnim modelima.
- PC #135 u prodaji po ceni od 110 din
broj

U on-line prodavnici

Takoreći od rođenja Web-a, on-line trgovina rasla je enormnom stopom, najpre u SAD a onda i u drugim zemljama, sa godišnjim stopama rasta od prosečno 25% ili više u pojedinim segmentima. Tokom 2006. rast je drastično usporen u ključnim segmentima, kao što su turizam, knjige i kancelarijski materijal. Pad stope rasta zabeležen je i u segmentima kao što su on-line kupovina računarske opreme ili sredstava za higijenu i kozmetike – u prevodu, sporije raste broj kupljenih štampača, diskova, tonera, avio-karata i knjiga. Analitičari kažu de se došlo do tačke u kojoj se trendovi menjaju i da će smanjenje rasta prometa na Internetu potrajati tokom čitave decenije.

Sirene pozivaju na uzbunu

Dell je očigledan primer firme koja je na vreme opazila promene na on-line tržištu – donedavno su se njihovi računari mogli kupiti jedino preko Interneta, a sada će pojedine linije proizvoda prodavati u Wall-Mart objektima. Gigantska on-line putnička agencija Expedia na usporavanje tržišta reaguje postavljanjem računarskih kioska u hotelima i na drugim mestima sa intenzivnim prometom turista.

Usporenje rasta je rezultat nekoliko faktora, ali je jedan od najvažnijih činjenica da je ukupna prodaja preko Interneta dostigla 116 milijardi dolara ili oko 5% od ukupne maloprodaje u SAD. Neke usluge i vrste robe objektivno se teže prodaju preko Interneta, dok je za druge dostignuta stopa maksimalnog rasta, pa će ovi segmenti nadalje rasti sporije. Jedan od faktora je i zasićenje kod dela potrošača, koji su koristili Internet za veći deo svojih kupovina a sada menjaju navike. Tome su doprinele i klasične trgovine, polupogrdno nazvane brick-and-mortar radnje, koje su unapredile prodajne objekte i učinile ih privlačnijim. Sve više ljudi preko Interneta kupuje samo one proizvode koji su dovoljno jeftiniji se uračunaju troškovi dostave, proizvode koji nisu dostupni lokalno ili one koji se prodaju samo preko Interneta.

Forrester Research objavio je da će on-line prodaja knjiga – ne zaboravimo da je Amazon.com tako počeo – ove godine porasti samo za 11%, u poređenju sa 40% prošle godine. Prodaja odeće, koja je prošle godine porasla za 61%, ove godine će porasti samo 21%, dok će prodaja proizvoda i hrane za kućne ljubimce porasti 30%, nakon prošlogodišnjih 81%. Biće zabeležen pad rasta i u segmentima kao što su prodaja računarskih periferija i čak muzike i filmova: sve u svemu, Forrester Research predviđa usporenje rasta u 18 od 24 segmenta čije statistike stalno prate.

Neka od velikih imena Interneta već su objavila lošije rezultate zbog sporijeg rasta. U eBay-u je promet u prvom kvartalu porastao samo 1%, broj rezervacija preko Expedia Web stranice takođe za 1%, a u Dell-u kažu da je njihova on-line prodaja jednaka kao i u prvom kvartalu prošle godine. Da li se kupci, očekujući da njihova komunikacija sa on-line trgovinama bude interaktivnija, okreću klasičnim trgovinama i „živim prodavcima“? Dobar primer su Apple prodavnice, koje su se pokazale kao neverovatno dobra odluka, sa zavidnim obrtom i posećenošću ravnoj najpopularnijim restoranima ili barovima koji su u trendu.

Hibridna kupovina

Opšti utisak kupovine u prodajnim objektima firmi kao što su Apple, Urban Outfitters, Office Depot i čak Target postao je mnogo bolji, dok su on-line trgovine zanemarile potrebu da se menjaju i u mnogim slučajevima postale blase. Takođe, pošto je za on-line kupovinu neophodan računar, mnogim kupcima čitava ova aktivnost više liči na posao a ne na zabavu. On-line kupovina postala je manje privlačna i zbog samih prodavaca, koji su povisili cene dostave ili produžili rokove isporuke.

Neki od Internet trgovaca su, kao odgovor na ove trendove, razvili hibridnu varijantu poslovanja, odnosno clicks-and-bricks poslovni model. Kupci mogu da rezervišu/plate ono što žele da kupe preko Web stranice firme, a robu preuzimaju u njihovoj najbližoj radnji. Tako posluju lanac robnih kuća Sears, prodavci elektronike BestBuy i prodavnice knjiga Borders Books. Još jedno hibridno rešenje je opcija da se roba koju potrošač vraća može odneti u najbližu radnju, kao što to rade Banana Republic i drugi prodavci odeće. Dodatna pogodnost prvog hibridnog modela je to što dosta ljudi „uzgred“ kupi još nešto, kada su već došli na mesto gde preuzimaju svoje on-line narudžbine.

Firme koje imaju i lance klasičnih prodavnica redizajniraju svoje Web stranice tako da on-line kupovina bude što sličnija off-line iskustvu. Većina kupaca tako pravi kombinaciju on-line i klasične kupovine koja im najviše odgovara. Na primer, ukoliko kupujem računarske periferije ili pribor koji su mi potrebni odmah, najčešće ću robu platiti on-line a podići u najbližoj BestBuy ili CompUSA radnji. Knjige kupujem preko Amazon.com-a, osim ako putujem, pa jednu ili dve knjige kupim po punoj ceni u prodavnici na aerodromu. Softver uvek kupujem on-line, jer su cene povoljnije, a i kućne potrepštine često nabavim on-line, od lanaca supermarketa koji nude kućnu dostavu.

Pametni telefoni, glupa ograničenja

Mobilni operatori i proizvođači mobilnih telefona, kao što su BlackBerry ili Nokia, dugo su živeli u idiličnoj simbiozi: provajderi prodaju telefone pretplatnicima u milionskim količinama, a za uzvrat im naplaćuju ne samo prenos govora, već i znatno skuplje usluge prenosa podataka. Idila je ugrožena čim su proizvođači ponudili telefone sposobne za prikazivanje video sadržaja, igre, navigaciju i elektronsku poštu. I jedni i drugi žele da kontrolišu pristup novim servisima i time sebi obezbede dodatne prihode.

Američki operatori rigorozno kontrolišu izbor usluga ili aplikacija koje će moći da rade na telefonima njihovih pretplatnika. Off-deck aplikacije izvan zatvorenog operatorovog intraneta u velikom broju slučajeva neće funkcionisati. Kontrola koju imaju provajderi toliko je jaka da AT&T prodaje Nokia E61 telefone bez WiFi servisa, a Verizon Wireless nudi Motorola telefone sa isključenom Bluetooth opcijom da pretplatnici ne bi mogli da koriste WiFi za VoIP telefoniranje, odnosno Bluetooth za prenos muzičkih datoteka sa računara. Operatori se iz sve snage trude da zadrže kontrolu nad pretplatnikom i ne budu redukovani na prostu vezu sa Internetom, kao što se dogodilo sa Internet provajderima u početku eksplozije Web-a.

U Evropi i delovima Azije kontrola je mnogo blaža, sve do mreže „3“ koja pretplatnicima naplaćuje pristup Internetu bez merenja količine prenetih podataka i kontrole aplikacija. Pritisak na američke operatore da otvore svoje mreže sve je veći, i to je velikim delom pritisak proizvođača koji žele da učine svoje uređaje interesantnijima tako što će u njih ugraditi dodatne usluge. BlackBerry je tako ubeđivao AT&T da novi BB uređaji treba da sadrže i softver za navigaciju. AT&T je rekao ne: oni pretplatnicima nude sopstveni program za navigaciju i to mesečno naplaćuju 9,99 dolara. Pretplatnici ovog operatora su dobili BlackBerry bez softvera za navigaciju. Proizvođači telefona, dakle, ne mogu da uspostave direktan odnos sa pretplatnicima – prisiljeni su da svoje proizvode prodaju provajderima.

Kako doći do svojih korisnika

Proizvođači ponekad mogu da prevaziđu otpor operatora ako ponude nešto toliko popularno da provajderi ne mogu da ih odbiju. Takav je Apple iPhone – tražnja je tolika da je AT&T ponudio Apple-u da se ovaj uređaj prodaje isključivo preko njihove mreže, dok je Apple uspeo da izdejstvuje da se u iPhone ne ugrađuju aplikacije koje je provajder sam razvio.

RIM, proizvođač Blackberry telefona, takođe je u povoljnom položaju u odnosu na provajdere: firma drži gotovo 50% tržišta „pametnih“ telefona u SAD. Da bi mogli da koriste e-mail preko BlackBerry-ja pretplatnici moraju da plaćaju pakete usluga koji uključuju prenos podataka, pa time povećavaju prihode provajdera. RIM je uspeo da progura aplikacije kao što je Instant Messaging, za koje provajder ne naplaćuje ekstra cenu. Veliki konkurenti RIM-u su Nokia i Palm, a u zadnje vreme i firme kao što je HTC, koje proizvode telefone sa Windows Mobile platformom i prodaju ih pod nekoliko robnih marki.

Mike Lazaridis, osnivač BlackBerry-ja, nedavno je naložio inženjerima i dizajnerima svoje firme da osmisle telefone koji će privući i kućne, a ne samo poslovne korisnike. Prvi korak su manji uređaji sa istom ili boljom autonomijom i manjom ali jednako funkcionalnom tastaturom. RIM je dodao trackball kuglicu iznad tastature; uređaj su nazvali Pearl zbog boje ove kuglice. Dalje, Lazaridis je tražio nove aplikacije za Pearl, i uskoro su bili spremni MP3 plejeri, softver za pohranjivanje i obradu fotografija te aplikacija za Instant Messaging. Lazaridis je na sličan način motivisao i nezavisne proizvođače softvera da kreiraju programe za Pearl.

RIM je planirao da se sve te aplikacije instalira u Pearl u proizvodnji, ali su operatori to odbili. Tako je Pearl prerađen, prvo za T-Mobile i onda za AT&T, a sa njega su nestale neke od aplikacija. Neke igre, na primer, pretplatnici AT&T-a sada moraju da preuzmu od operatora i za to plate nekoliko dolara; ovaj prihod deli se između provajdera i firme koja je proizvela aplikaciju. RIM je, takođe, želeo da Pearl ima ugrađenu aplikaciju za besplatno pretraživanje u blizini lokacije pretplatnika, pa je njihov tim mesecima radio sa firmom InfoSpace na razvoju servisa. Provajderi su ponovo odbili – Sprint Nextel je smatrao da bi besplatni pretraživač bio konkurencija sličnom servisu koji je provajder sam razvio. Čak i bez tih aplikacija, Pearl je postigao veliki uspeh; procena je da je do sada prodato oko milion primeraka. U svetu, inače, ima oko 8 miliona BB pretplatnika, velikom većinom u SAD.

Nokia i Motorola pokušavaju da na poseban način dođu do korisnika svojih telefona. Kako je korišćenje GPS uređaja sve popularnije, obe firme nude telefone sa aplikacijama za navigaciju. Nokia N95 ima ugrađen GPS prijemnik i softver za navigaciju, dok Motorola u svoje telefone ugrađuje sličan softver ali je GPS prijemnik spoljni uređaj, uz Bluetooth komunikaciju. Trenutno veliki broj proizvođača prodaje telefone koji sadrže WiFi adaptere, što omogućava korisnicima da se priključe na Internet i koriste browser, e-mail ili VoIP klijent softver i telefoniraju preko Interneta bez trošenja minuta ili usluga prenosa podataka na ćelijskoj mreži. T-Mobile USA je tu u vrlo dobrom položaju, pošto je vlasnik najveće mreže hot spot lokacija u SAD, pa im je u interesu da njihovi pretplatnici koriste VoIP. Ovaj provajder je pre nekoliko meseci započeo i pilot testiranje: pretplatnik koristi aparat kojim se unutar kuće telefonira preko Interneta, koristeći WiFi vezu i T-Mobile Internet servis, dok se izvan kuće govor prenosi preko T-Mobile mobilne mreže. Očekuje se da će ovaj servis biti ponuđen svuda u SAD pre kraja ove godine.

...i konačno, iPhone

U prodaji će se 29. juna pojaviti Apple iPhone, ekskluzivno kod operatora AT&T. Poslednjih nedelju dana zahuktava se marketinška mašina, pa se na televiziji pojavljuju reklame za novi telefon, Stiv Džobs se pojavljuje na različitim skupovima da priča o njemu, a Apple-ovi predstavnici za odnose sa štampom puštaju u promet sve više informacija, pa se na Internetu i u štampi pojavljuje sve više članaka o iPhone-u.

IPhone će biti skuplji od ostalih telefona koji su na raspolaganju kod američkih ćelijskih provajdera, a pri tom ne može da koristi brzu AT&T HDSPA mrežu treće generacije, već samo stariju EDGE mrežu. Kvalitet pokrivanja ove mreže i brzina prenosa predstavljali su tokom poslednjih par godina veliki problem za AT&T, jer je firma ovu mrežu zanemarila na račun investiranja u HSDPA. Kupci ovog uređaja biće nezadovoljni ako, nakon što kupe telefon, ustanove da Safari okruženje ne mogu da koriste za pristup Internetu onako kako to pokazuju TV reklame, ili ako ne mogu da preko telefona kupe sadržaje sa iTunes-a.

Vaš dopisnik iz Vašingtona sačekaće barem još nekoliko meseci pre nego što uopšte počne da razmišlja o kupovini iPhone-a jer mi se – kao ovisniku od e-mail-a – nimalo ne sviđa to što iPhone nema pravu tastaturu...

SLEDEĆI TEKST U PC #135
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović



Zebra

Dell Webinar

BIZIT 2020

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter