|
Bez automobila se već odavno nikako ne može. Oni su naša svakodnevna potreba, izvor zadovoljstva i ponosa, a vrlo često i jedan od najvažnijih statusnih simbola. Zbog toga se velika pažnja posvećuje novim modelima, koji su sve više bazirani na primeni novih tehnologija. Davno je prevaziđeno vreme četvorotočkaša koji su se, u pogledu prisustva električnih i elektronskih elemenata, mogli pohvaliti jedino svetlom, paljenjem i skromnim radio‑kasetofonima kao izvorima informacija i zabave. Najnoviji modeli (više ili manje) poznatih proizvođača ne mogu se ni zamisliti bez elektronike i novih tehnologija u paljenju, radu motora, vožnji, dijagnostici kvarova. Statistika pokazuje da u automobilima više klase ima 40 do 50 kontrolnih uređaja („pametne“ elektronike), dok ih je u visokoj klasi više od 70. Svaka od tih kontrola ima najmanje jedan mikroprocesor...
Pomoć vozaču
Posebnu pažnju privlače tehnologije koje pomažu vozaču, povećavajući sigurnost, udobnost i efikasnost saobraćaja. Zajednički naziv za sisteme te vrste, zasnovane na najrazličitijim funkcijama, je Driver Assistance. Oni se baziraju na različitim vrstama senzora koji prate okruženje vozila, daju informacije, pa čak i preuzimaju kontrolu nad vozilom kada je to potrebno. Kao senzori u tim sistemima mogu se naći kamere, radarski senzori, laserski skeneri i ultrazvučni uređaji, a najefektnija je kombinacija više vrsta senzora.
Prvi oblici tih asistencija odnosili su se na poboljšanu sigurnost vožnje u nepovoljnim uslovima kretanja (u mraku ili lošim meteorološkim uslovima). Njihov je zadatak bio da povećaju vidljivost, a najčešće su se koristili vizuelni sistemi bazirani na infracrvenoj svetlosti. Ispred vozača nalazio se mali ekran na kome je prikazivana slika puta ispred vozila. Tako se na vreme registruje pojava nekog vozila, pešaka ili životinje, na osnovu toplote koju oni emituju u svojoj neposrednoj okolini.
Napredniji sistemi imaju mogućnost prikupljanja i analize podataka sa senzora i upozoravanja vozača u slučaju opasnosti. Takav sistem ima kameru koja snima put ispred vozila i oglašava se zvučnim signalom u slučaju opasnosti. Na primer, ako vozilo počne da skreće sa puta bez uključenja žmigavca, čuje se zvučni signal. Zahvaljujući stereo zvučnom sistemu, može se tačno definisati da li je pogrešno skretanje napravljeno ulevo ili udesno, što je odličan način buđenja vozača koji je trenutno zadremao.
Još složeniji sistemi imaju mogućnost predviđanja opasnosti od sudara i upozoravanje vozača. U slučaju da je prekasno za upozorenje, ovi sistemi preuzimaju kontrolu nad vozilom i pokušavaju da izbegnu sudar; čak i ako se sudar ne može izbeći, treba umanjiti posledice. To su takozvani aktivni Driver Assistance sistemi, ugrađeni u vozila visoke klase kao što je Mercedes‑Benz S class.
Navedenim vrstama sistema može se dodati i niz drugih ideja i korisnih asistencija vozaču – komunikacioni sistemi sa izveštavanjem u vremenskim uslovima i stanju saobraćaja na putu, kontrola i podešavanje svetlosti u skladu sa uslovima vožnje, sistemi za zaštitu pešaka, asistencije u vožnji prometnim gradskim ulicama, automatsko parkiranje, automatsko tumačenje saobraćajnih znakova i signalizacije na putu...
Volvo protiv sudara
Do kraja 2007. godine (ili u prvoj polovini 2008) modeli S80, V70 i XC70 švedskog Volvo‑a imaće, među prvima u svetu (ne računajući prototipove automobila izložene na sajmovima), ugrađen inteligentan sistem za upozoravanje vozača na opasnost od sudara. Softverski paket koji to omogućava naziva se Driver Alert System i sastavljen je od dve aplikacije – Driver Alert Control i Lane Departure Warning.
Driver Alert Control prati ponašanje vozača u toku vožnje i reaguje upozorenjem ako se dobije utisak da je vozač izgubio koncentraciju u upravljanju vozilom (zadremao na dugom putu, predugo razgovara mobilnim telefonom ili se angažuje oko dece na zadnjim sedištima), dok druga aplikacija (Lane Departure Warning) ima zadatak da prati kretanje vozila na putu i reaguje u slučaju skretanja ili prelaska iz jedne kolovozne trake u drugu.
Driver Alert System (DAS) kompanije Volvo košta oko 500 funti, što nije mnogo u odnosu na ukupnu cenu vozila u koje će se ugrađivati. On se sastoji od video kamere, mnogobrojnih senzora postavljenih u automobil i kontrolne jedinice (računara). Na prve znake opasnosti sistem uključuje alarm, a na ekranu se pojavljuje tekstualna poruka sa nacrtanom šoljicom kafe, kao asocijacijom na potrebnu pauzu u vožnji.
Do ideje da naprave ovakav sistem stručnjaci iz Volvo‑a došli su ispitujući uzroke nastanka saobraćajnih udesa – pokazalo se da 90 odsto udesa nastaje zbog nepažnje vozača. Ispitivanja DAS sistema kompanije Volvo pokazala su da se njegovim korišćenjem može sprečiti 30 do 40 odsto sudara pri brzini do 70 km/h. DAS sistem se aktivira pri brzini vozila od 65 km/h i ostaje aktivan sve dok brzina ne padne ispod 60 km/h.
Tumač saobraćajne signalizacije
Zanimljiva rešenja DAS sistema za prepoznavanje saobraćajnih znakova publikovali su australijski naučnici iz Kanbere (Nacionalna laboratorija za informacione i komunikacione tehnologije) i stručnjaci kompanije Siemens VDO koja se bavi razvojem opreme za automobile. Sistem se sastoji od kamere postavljene iznad retrovizora i kompjutera na komandnoj tabli. Dodate su i pomoćne kamere za posmatranje ponašanja vozača.
Glavna kamera obezbeđuje neprekidni prikaz puta kojim se vozilo kreće. Softver prati i upoređuje slike leve i desne strane puta i tako identifikuje saobraćajne znake prema oznakama na njima. Ukoliko se dogodi da vozač ignoriše znake, DAS sistem preuzima komandu. Na primer, ako vozilo naiđe na znak za ograničenje brzine, sistem automatski signalizira automobilu da uspori.
Siemens‑ova tehnologija naziva se Siemens VDO Sign Recognition i predstavlja deo strategije razvoja (pilot projekta) za elektronsko prepoznavanje i procenu okruženja automobila. Osim znaka za ograničenje brzine, sistem prepoznaje i znake o dozvoljenom smeru kretanja i druge znake upozorenja. Sve informacije odvode se do kompjutera i analiziraju. Podatke o vrsti puta i pravcima kretanja računar dobija od ugrađenog navigacionog sistema.
Malo zabave...
U savremenim automobilima radio‑kasetofone su zamenili sistemi sa elementima multimedije i komunikacija, satelitskom navigacijom, kao i sa elementima telematike. Pristup Internetu i komunikacione mogućnosti koje on pruža stvorili su kategoriju tzv. Internet automobila. Oni omogućavaju čoveku sve pogodnosti kakve ima u kućnom i kancelarijskom okruženju. Da bi se to ostvarilo, podrazumeva se da u automobilu postoje ručni (handheld) računari, mobilni telefoni ili neki drugi digitalni komunikacioni uređaji. Na taj način se pristupa sadržajima na sopstvenom PC‑ju, pretražuje Internet, šalje i prima elektronska pošta.
Automobili budućnosti imaće i mogućnost prijema TV programa. Dosad su napravljeni mnogi eksperimenti te vrste, ali su se ti pokušaji završavali na prikazivanju sajamskih prototipova. Međutim, jedan od vodećih satelitskih provajdera radio i TV programa – Sirius Satellite Radio – najavio je uvođenje te usluge u automobilima visoke klase koji će se pojaviti u 2008. godini. Usluga koju pruža ovaj operater naziva se LiveTV i putnicima nudi mnoge informacione i zabavne audio‑video sadržaje (radio i TV kanale). Biće im dostupna opcija video na zahtev (VOD – Video‑On‑Demand), tako da će tokom duge vožnje moći lako da prekrate vreme i izbore se sa dosadom.
Ekrani za gledanje video sadržaja biće postavljeni iza vozačevog i suvozačevog sedišta, da vozaču ne bi skretala pažnja sa volana i puta. On će moći da prati zvuk koji se emituje i da komunicira sa putnicima, što je dobar način da ostane budan. Osim provajdera satelitskog programa, za pružanje ove usluge moraju se angažovati i proizvođači audio i video sadržaja i opreme, kao i proizvođači automobila. Usluga će se provajderu plaćati u vidu mesečne pretplate.
ICT mreža na putevima
Ideja o formiranju jedinstvene informaciono‑komunikacione mreže na putevima koja će omogućiti razmenu informacija između automobila, kao i komunikaciju sa servisnim centrom koji pruža te usluge, potekla je od najvećih evropskih proizvođača automobila – u grupi su se našli BMW, Daimler Chrysler, VolksWagen, Audi, Renault i Fiat. Na njihovu inicijativu osnovan je konzorcijum C2C CC (Car‑2‑Car Communication Consortium). Proizvođačima automobila priključili su se i proizvođači elektronske i komunikacione opreme (Siemens, NEC i drugi) i Institut za otvorene komunikacije Fraunhofer.
Komunikacija između vozila zasniva se na bežičnoj WLAN mreži (pri čemu su ispitivane komunikacije zasnovane na različitim WLAN standardima – 802.11a/b/g) i komunikacionom protokolu IPv6 (Internet protokol verzije 6). U toj komunikacionoj mreži svakom vozilu se dodeljuju četiri funkcije. On će imati funkciju predajnika i prijemnika radi razmene informacija sa drugim vozilima i servisnim centrom, zatim funkciju rutera za prenos informacija sa jednog vozila na drugo i funkciju lokatora, kako bi pružila mogućnost informacionom centru da u svakom trenutku zna poziciju svakog učesnika u mreži.
WLAN mreža omogućava komuniciranje na udaljenosti do nekoliko stotina metara, ali će ruter podatke prenositi dalje, što će omogućiti savlađivanje vrlo velikih rastojanja. Veza između automobila automatski će se uspostavljati (ad hoc) čim se vozila nađu na dovoljnoj udaljenosti, određenoj primenjenim WLAN standardom. Na taj način će se omogućiti razmena informacija koje su od značaja za odvijanje saobraćaja – vremenski i drugi uslovi kretanja na putu, zagušenje i zastoj saobraćaja, potencijalne opasnosti... Biće, naravno, i mnogo zabave. 
| 
