GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #142 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Pohod Azije na Ameriku
Zoran Kehler
Američko tržište mobilne telefonije je najveće na svetu ali, paradoksalno, ne i najmodernije - usluge koje se u Aziji i Evropi podrazumevaju u Americi jedva da iko nudi... ili koristi. Azijski operatori to vide kao šansu za ulazak u SAD.
- PC #142 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Pohod Azije na Ameriku

U srcu Njujorka radi američka kancelarija japanskog operatera NTT DoCoMo, koji je već devet godina prisutan u SAD. Veliki broj američkih korisnika mobilnih telefona imao je prilike da putuje u Evropu ili Aziju i vidi naprednije usluge u odnosu na ono što pretplatnicima nude američki operatori. Brz razvoj velikih azijskih operatora i apetiti za novim tržištima kombinovani sa padom vrednosti dolara doveli su do toga da merkaju SAD kao svoje potencijalno tržište. Njihov uspeh i iskustvo sa digitalnim servisima može se vrlo brzo isplatiti u SAD.

NTT ima više od 52 miliona pretplatnika u Japanu i bio je prvi operator u svetu koji je u rad pustio WCDMA 3G mrežu, još 2001. godine. Predstavništvo NTT DoCoMo-a na Park aveniji u centru Menhetna zapošljava 80 ljudi pod vođstvom Masakija Yoshikawe. Oni se u bilo kom momentu staraju o ne više od hiljadu korisnika, najčešće putnicima iz japana koji inistiraju da u SAD koriste svoje telefone. Iako DoCoMo USA mora da čuva imidž velike firme i brine se o svakom svom pretplatniku u SAD, prava misija firme u Njujorku je da stalno traži nove poslovne prilike. Kada je u novembru prošle godine objavljeno da će Google učestvovati na aukciji za licence za korišćenje radio-opsega na učestanosti od 700 MHz, Yoshikawa je pomislio da bi Google bio vrlo dobar partner za DoCoMo: „Google je ozbiljan u nameri da dobije mobilnu licencu. Možda će tražiti iskusnog partnera. DoCoMo bi mogao da bude deo tog procesa“. Yoshikawa je tada brzo dodao da dve firme nisu otpočele nikakve formalne pregovore.

DoCoMo je bio vlasnik 19% akcija mobilnog operatera AT&T Wireless, kojeg je 2004. godine kupio Cingular Wireless, a vest o namerama je objavljena upravo na današnji dan pre četiri godine. DoCoMo je već 2001. godine prodao svoje deonice u AT&T Wireless-u, ali je zadržao prisustvo u SAD iz strateških razloga: iako tehnološki zaostalo, američko tržište mobilne telefonije ipak je najveće u razvijenom svetu. Činjenica da su na ulaganju u AT&T Wireless izgubili 3,3 miljarde dolara nije ih odvratila da i dalje budu zainteresovani za američko tržište.

Azijski mobilni operateri u SAD

DoCoMo nije jedina azijska komunikaciona firma zainteresovana za prodor na američko mobilno tržište. Korejski SK Telecom je pre nekoliko godina postao suvlasnik virtuelnog operatera Helio, čija su meta mladi pretplatnici. Helio nudi telefone vrlo primamljivih kakteristika, svakako interesantnije od modela koje nudi Sprint Nextel, čiju mrežu Helio koristi. SK Telecom je nedavno u Helio uložio dodatnih 270 miliona dolara, a takođe je zajedno sa jednom američkom investicijskom firmom ponudio 5 miljardi dolara za udeo u Sprint Nextel-u, ali je ponuda odbijena.

Logično je očekivati i talas interesovanja kineskih firmi i potencijalnih investitora, iako je sasvim sigurno da politička atmosfera neće dozvoliti da jedan kineski operater postane većinski vlanik nekog američkog nacionalnog mobilnog operatora. Barem ne direktno; kineske firme i investitori su već toliko profitirali na sopstvenom tržištu da je američko tržište prirodna meta. Kineska državna investiciona agencija je tako prošlog maja kupila za 3 milijarde dolara udeo u američkoj firmi Blackstone Group čiji portfolio obuhvata i ulaganja u Deutsche Telecom, vlasnika američkog mobilnog operatera T-Mobile, kao i u Global Tower Partners, firmu za upravljanje i gradnju komunikacijskih stubova čiji su klijenti najveći američki mobilni operatori.

Očekivanje je na Volstritu i u telekomunikacionoj industriji da će priliv gotovine iz Azije biti prvi veliki talas ulaganja u američke mobile telekomunikacije nakon perioda od 1999. do 2001, u kojem je nemački T-Mobile kupio tadašnji VoiceStream (kasnije T-Mobile USA), Vodafone kupio AirTouch (današnji Verizon Wireless), a NTT DoCoMo investirao u tadašnji AT&T Wireless.

Interes azijskih i evropskih firmi za ulaganja u SAD dobrim je delom zasnovan na njihovom iskustvu sa prenosom podataka, digitalnim uslugama koje su apsolvirali tokom poslednjih godina. Ipak, neće im biti lako sa američkim pretplatnicima, čiji računi već godinama ne rastu, kojima je i slanje tekstualnih poruka još uvek komplikovano i gde već oko 250 miliona ljudi ima jedan ili više mobilnih uređaja.

Zbog ovoga neće biti lako pronaći potpuno nove pretplatnike, ali se nade polažu u ponudu mobilnog pristupa Internetu i razne usluge zasnovane na digitalnom prenosu podataka. „Sve u svemu, u SAD ipak postoji veći potencijal za rast mobilnog tržišta nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji“, izjavio je nedavno Gene Frantz iz firme Texas Pacific Group koja je prošle godine kupila operatora Alltel Wireless, petog po veličini u SAD.

Više za manje

Paradoksalan je podatak da i pored toga što imaju pristup manjem skupu naprednih servisa, američki korisnici za ono što koriste plaćaju više nego pretplatnici u Aziji i Evropi. S druge strane, oni za istu cenu pretplate svake godine dobijaju sve više minuta razgovora. Ovo pokazuje da se prihod po pretplatniku može povećati samo ako im se ponudi više kvalitetnih usluga: mape, plaćanje računa, izveštaji o saobraćaju, kupovina muzike...

Američkim operatorima je već neko vreme jasno da ne mogu sami da razviju sve usluge koje žele da naplate korisnicima, niti mogu da nastave da subvencionišu cene telefona. Od samog početka razvoja industrije mobilnih telekomunikacija u SAD korisnici su istrenirani da očekuju mobilne telefone po niskim cenama. Svaki novi pretplatnik košta operatere po 300 ili 400 dolara. Te pare treba vratiti u naredne dve godine, pa američki pretplatnici plaćaju više a dobijaju manje. Takođe, operatori im najčešće ne dozvoljavaju da koriste uređaje koje sami kupe, naročito u slučaju Verizon Wireless-a i Sprint Nextel-a koji koriste CDMA mobilnu tehnologiju.

Kada je novembra prošle godine Verizon Wireless objavio da planira da otvori svoju mrežu i dozvoli klijentima da koriste uređaje koje sami nabave, to nije bilo iznenađenje, već i reakcija na nameru Google-a da u slučaju da dobije licencu za mobilnu mrežu ona bude potpuno otvorena. Očekuje se da u 2012. godini ovo povisi prosečan iznos koji američki korisnici mesečno plaćaju za digitalne servise od današnjih 10 do 38 dolara.

Azijski i evropski operatori svakako imaju više iskustva sa mobilnim servisima za prenos podataka. U velikom broju azijskih zemalja 90% pretplatnika ima nekakav ugovor za prenos podataka i napredne usluge, dok je u SAD to slučaj sa 54% pretplatnika. Dok Amerikanci većinom koriste primitivnije servise, kao što je slanje tekstualnih poruka, azijski i evropski korisnici već dosta dugo imaju mogućnost da koriste bogat skup naprednih usluga, od mobilne televizije ili filmova, preko kupovine hrane i pića iz automata, do korišćenja telefona umesto karata za javni prevoz. Da i ne pominjem plaćanje parkinga preko mobilnih telefona, što je usluga na koju su se korisnici u Beogradu odavno navikli, a koja je mojim američkim prijateljima zvučala kao naučna fantastika.

Vratimo se početku priče: NTT DoCoMo je firma koja je pionir u oblasti naprednih digitalnih usluga i sasvim je prirodno da investicije u svoju tehnologiju hoće da vrati i sa tržišta van matičnog. U martu 2007. DoCoMo je po prvi put izlagao na godišnjem sajmu američke telekomunikacione industrije CTIA u Orlandu. Firma je kreirala i poseban savetodavni odbor za svoje aktivnosti u SAD, kojem predsedava Michell Powell, nekadašnji predsedavajući FCC-a, savezne agencije za komunikacije, a danas savetnik u jednoj od većih firmi koje ulažu u mobilne telekomunikacije u SAD. DoCoMo je pristupio i udruženju Open Handset Alliance, koje je osnovao Google. Drugi japanski operator, KDDI, bio je brži, pa sa Google-om već neko vreme ulaže u nove poslovne inicijative u Japanu i Aziji, i za očekivati je da će probati nešto i u SAD.

Ka novom interfejsu

Ako ste navikli da koristite napredne digitalne usluge preko mobilnog telefona, da li vam se nekada učinilo da su vam prsti suviše debeli, da imate deset palaca ili da je tastatura premala? Nekomforne komande i komplikovane i nelogične sekvence opcija, ekrana i mesta na kojima treba kliknuti ili pritisnuti taster mučili su mobilne korisnike praktično od prvih dana mobilnih mreža. Taman ste naučili da pošaljete SMS poruku ili fotografiju, a sada treba ponovo učiti kako promeniti kanal mobilne TV ili izabrati pesmu iz multimedijske biblioteke. Da stvari budu još gore, američki operatori na telefone instaliraju sopstveni UI, sa ciljem kreiranja istog korisničkog iskustva bez obzira na tip telefona. Krajnji efekat je još težeg korišćenja a često i usporavanje rada telefona.

Dobre vesti su da i operatori i proizvođači telefona i kreatori operativnih sistema ulažu značajne napore u brzi razvoj novih okruženja. U SAD su operateri iz takozvane druge linije, second tier, često bili napredniji od Verizon-a ili AT&T-a. „Čitava industrija nije na pravi način promovisala niti reklamirala digitalne sadržaje i usluge koje jednostavno moramo da prodajemo“, kaže Scott Moody, direktor digitalnih usluga u Alttel Wireless-u. „No, ako pogledamo par godina unazad, tada nije bilo ni potražnje za digitalnim sadržajima. Mi smo bolji u više oblasti, mnogo više ljudi u industriji razmišlja o pravom načinu marketinga i načinu da se korisnicima omogući da dođu do digitalnih sadržaja.“

Ova izjava je tipična za američke operatore: nismo nudili digitalne sadržaje jer ih pretplatnici nisu tražili, a pretplatnici ih nisu tražili jer nisu znali da postoje. Menadžeri starog kova kao što je Alltel-ov Moody koriste interesantan eufemizam: content discovery, odnosno „otkrivanje sadržaja“. Sadržaja možda ima u nekom budžaku operatorovog mobilnog portala, ali neka je kosmos u pomoći pretplatnicima.

U januaru prošle godine Alltel je predstavio Celltop, korisničko okruženje koje je firma sama razvila i zaštitila patentom. Interfejs prikazuje skup ćelija koje su grafičke i tekstualne prečice za pristup aplikacijama kao što su vremenska prognoza, vesti, ringtones ili SMS poruke. Novost je da okruženje ne koristi WAP browser, pa je rad brži i pistup željenom sadržaju jednostavniji. Okruženje omogućava Alltel-u da ne zavisi od proizvođača telefona, ali i korisnik ne može da računa na odlično okruženje nekog naprednog telefona.

Widgets pristup izabrala je i softverska firma Zumobi za svoje okruženje, koje se sastoji od matrice od 36 pločica u kojoj svaka odgovara nekoj usluzi ili Web sajtu, sa prikazom optimizovanim za mali ekran. Zumobi nudi da korisnici sami instaliraju okruženje i isprobaju ga.

I Celltop i Zunobi imaju svoju upotrebnu vrednost, ali im je rok ograničen jer ne rešavaju fundamentalni problem: tip i osobine okruženja ugrađenog u telefon. Symbian, Windows Mobile i Google Open Desktop Platform bave se ovim problemom u samom korenu, ali rezultati još nisu zadovoljavajući.

Julie Ask, potpredsednica i direktorka istraživanja u firmi Jupiter Research, kaže da je šteta od inferiornih korisničkih okruženja ipak mala: „Radi se više o tome da obični pretplatnici nisu zainteresovani za digitalne usluge ili im one nisu potrebne – problem nije u tome da je UI loš“. Ostavljeno da se samo „sredi“ tržište sada generiše dovoljno potražnje za naprednim servisima i očekuje da i najprosečniji mobilni telefon pruža isto korisničko iskustvo kao jedna Nokia N95. Koliko god mi se lično sviđa widget pristup, mislim da je običnim korisnicima mnogo prihvatljiviji tip okruženja koje koristi japanski DoCoMo, gde svaki telefon ima poseban taster kojim se otvara meni svih digitalnih usluga.

Najveća prepreka za opšte poboljšanje korisničkog iskustva je ogroman broj različitih modela telefona i operativnih platformi. Tehnologija napreduje kroz agresivan razvoj novih okruženja od strane malih firmi koje nemaju dovoljno novca i resursa da svoja okruženja razviju za različite tipove telefonskih platformi. Ne pomažu ni operatori, koji – sa izuzetkom Vodafone-a, – ne žele da redukuju broj svojih snabdevača telefona jer se to smatra izlaganjem riziku.

SLEDEĆI TEKST U PC #142
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović



Zebra

Dell Webinar

BIZIT 2020

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2020 prijava

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter