GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #145 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Vreme širokih kadrova
Aleksandar Veljković
Svaka sezona na tržište digitalnih fotoaparata donese neki novi "mamac", a ove godine je stiglo nešto zbilja korisno - čak i najjeftiniji modeli nude širokougaono polje - ekvivalent 28 milimetara, ili nešto još bolje. Isprobali smo 52 modela iz kompaktne, stilizovane i prosumer kategorije...
- PC #145 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Vreme širokih kadrova

Canon A650 IS

Trka u broju megapiksela kao centralni marketinški lajtmotiv u segmentu digitalnih fotoaparata ne prestaje, mada se u poslednje vreme diskretno usporila. Pre par godina rezolucija amaterskih modela se udvostručila, da bi u poslednjih godinu dana stidljivo bio "osvojen" još pokoji megapiksel, a najveći svetski proizvođači u tom licitiranju rezolucijom idu veoma oprezno, ne bi li imali dovoljnu zalihu piksela da dva do tri puta godišnje dodaju po milion, tek da bi se stvorio privid promocije "novih" modela.

Očito su dostignuta fizička ograničenja CCD senzora, koji sve teže i teže na istu površinu mogu da prime sve veći broj fotoosetljivih ćelija bez ozbiljnih kompromisa i drastičnijeg narušavanja kvaliteta snimaka, odnosno porasta količine šuma i pada dinamičkog opsega. U međuvremenu smo spoznali i pojam realne rezolucije, koja se meri time koliko tankih, međusobno zbijenih horizontalnih linija zaista možete prebrojati na napravljenim snimcima, Rezultati ovih merenja su neretko poražavajući upravo za aparate deklarisane na puno megapiksela - mogućnost razlučivanja detalja biva bolja kod modela koji na istoj površini imaju manji broj tačaka, odnosno kod onih koji za istu rezoluciju raspolažu većom površinom CCD senzora.

Bitniji porast površine senzora podrazumeva porast dimenzija fotoaparata, čime neumitno klizimo ka DSLR klasi, što je još jedan aktuelni trend. Mi ćemo se u ovom uporednom pregledu tržišta i ove godine zadržati na kompaktnim aparatima, u pokušaju da vam predstavimo šta je novo i vredno, tj. čime proizvođači ove godine pokušavaju da vas ubede da je pravi trenutak da svoj "zastareli" (prošlogodišnji) aparat zamenite novim.

FD svako ima|

BENQ E-1000

Ako je prošle sezone face detection autofokus bio pravi hit i način da se privuku kupci koji ne žele da misle da li su fokusirali lice onoga koga fotografišu ili pozadinu, ove godine je to već postalo podrazumevano, čak i kod najjeftinijih modela. Algoritmi su usavršeni, odziv je brži, grešaka je manje, a moguće je fokusirati čak i više lica u kadru. Zato FD mogućnosti neće biti nešto na šta ćemo obraćati veliku pažnju u ovom tekstu.

IS odnosno optička stabilizacija (bilo senzora ili objektiva) je prodavala aparate pre dve godine, da bi danas postala podrazumevana funkcionalnost praktično bilo čega skupljeg od 200 evra. Neki proizvođači, poput Panasonic-a koji je i prvi razvio IS tehnologiju, danas "stabilizuju" celokupnu paletu svojih modela, IS je svakako poželjno imati (posebno ukoliko ne podrazumeva značajniju razliku u ceni), pa smo tu tehnologiju vrednovali u tabelama.

Fuji S1000 fd

Bežična komunikacija sa PC-jem i štampačima je mogućnost sa kojom su Nikon i Canon (u manjoj meri) neko vreme eksperimentisali, ali se pokazalo da kupci na nju ne reaguju u dovoljnoj meri da bi se opravdala razlika u ceni, pa je bežična komunikacija kod jeftinijih aparata uglavnom napuštena. Što se video-zapisa tiče, prilično je postao odomaćen snimak u VGA rezoluciji punom brzinom (30 fps), a neki proizvođači pokušavaju da privuku kupce nudeći MP4 kompresiju i višu rezoluciju, odnosno HD podršku. Ipak, fotoaparat nije kamera, tako da se nećemo ozbiljnije baviti ni "multifunkcionalnim" aspektima modela na testu. Koncentrisaćemo se na ono što zaista čini kvalitetan i upotrebljiv digitalni fotoaparat, a to su kvalitet fotografija, a zatim i brzinski, ergonomski i funkcionalni aspekti uređaja.

Tri su trenda dominiraju u ponudi novih modela ove sezone: porast LCD displeja na 2,7" ili 3" i njegove rezolucije na 230.000 tačaka, pojava ekrana osetljivih na dodir kao upravljačkih interfejsa, kao i aparati sa optikom šireg vidnog polja, ekvivalentnom 28 mm ili boljom. Dok je prvi od ovih trendova logičan evolutivni korak (nuspojave su skraćenje autonomije baterije i izumiranje sekundarnog optičkog tražila), a drugi je možda, poput bežičnog transfera, prolazna moda, treći predstavlja funkcionalni boljitak i jednu od najkorisnijih inovacija od početka ere digitalnih kompaktnih aparata. Zato su i ovaj naš test obeležili modeli sa optikom koja kreće od 28 mm na širem kraju.

Presek tržišta|

Nikon S600

Na domaćem tržištu digitalnih fotoaparata primetna je sve veća polarizacija. Dok je na jednoj strani prosto "eksplodirala" ponuda jeftinih modela (ubedljiva većina aparata na testu spada u cenovnu kategoriju do 200 evra), kupaca za skuplje modele slabo ima, odnosno oni se sve češće opredeljuju da dodaju još malo novca i da uđu u DSLR vode, gde je ponuda takođe sve povoljnija. Ipak, u ponudi velikih brendova primećujemo pomalo stidljiv oporavak prosumer segmenta kompaktnih digitalaca (na primer, Nikon, koji je bio gotovo napustio ovu kategoriju, sa nekoliko zanimljivih modela se prilično snažno u nju vraća), ali informacija o tome kao da malo usporeno stiže do naših prodavaca i kupaca.

Rezultat toga je činjenica da je ovaj test, koliko god veliki broj modela njime bio obuhvaćen i koliko god on realno odražavao domaću ponudu, pomalo nekompletan. Za test smo uspeli da sakupimo tek manji broj aktuelnih prosumer i ultrazum modela, a neki od najatraktivnijih, koji bi možda odneli nagrade u svojoj kategoriji, ili još uvek nisu stigli na domaće tržište, čak ni u formi uzoraka za novinare (na primer, Fujifilm S100 fs ili Nikon P80), ili distributeri nisu našli interesa da ih pošalju na test (kao što je, recimo, Panasonic FZ-18, bez sumnje jedan od najboljih ultrazum modela danas, koji smo već imali na testu u okviru PC Pix rubrike).

Panasonic LS 65

Svakako najveću senku na ovaj test baca primetno odsustvo Panasonic-ovih modela (samo dva su dostavljena od strane Kimtec-a i prosto su "rasturili" celokupnu konkurenciju u klasi najjeftinijih aparata), proizvođača koji već godinama predstavlja jednog od lidera na tržištu kompaktnih digitalaca, firme koja je bila pionir optičke stabilizacije i koja je praktično diktirala svaki istinski koristan trend (tako su sada, recimo, prvi krenuli sa ponudom ultrakompaktnih aparata izuzetno velike širine vidnog polja, čak do 25 mm!). Razloge za nezainteresovanost dva veća domaća distributera za promociju Panasonic proizvoda ne znamo, ali smo sigurni da bi distribucija nagrada u sve tri kategorije izgledala drugačije da smo na testu imali adekvatan broj reprezentativnih modela ovog proizvođača.

Sa izuzetkom Panasonic-a, na testu smo uspeli da okupimo najznačajnije svetske brendove i (barem u jeftinijim kategorijama) njihove ključne modele, tako da razloga za zadovoljstvo ipak ima. Verovatno ćete primetiti i odsustvo HP-a sa testa, brenda koji je prethodnih nekoliko godina bio redovno prisutan (pa čak i zapažen), a to nije samo "greh" domaćih distributera - HP je praktično digao ruke od tržišta digitalnih fotoaparata, što se može zaključiti iz činjenice da već godinu dana nije promovisan nijedan novi model. Možda još veće iznenađenje predstavlja odsustvo Samsung-a, čiji glavni distributer Tehnomarket nije našao interesa da Samsung aparate ponudi na test.

Podela i test procedura|

Kodak M 1033

Aparati na testu podeljeni su u tri kategorije: jeftini, stilizovani i prosumer. Dok pripadnost prvoj kategoriji determiniše isključivo cena do 200 evra (bez obzira na spisak karakteristika), razliku između stilizovnih i prosumer aparata smo napravili pre svega na osnovu korisničke grupe kojoj su aparati namenjeni. Dok je za stilizovane (skuplje od 200 evra) modele uslov da budu jednostavni za korišćenje i kompaktni po dimenzijama, u prosumer aparate spadaju svi oni koji nude punu kontrolu nad radnim parametrima, elemente dodatne funkcionalnosti kao što je hotshoe ležište za eksterni blic, rotirajući displej ili navoj za konvertore i filtere. Svi modeli koji pripadaju ultrazum klasi (raspon zuma 10x ili veći) ovoga puta su svrstani u prosumer klasu.

Da biste iz tabelarnih podataka o 52 testirana aparata mogli da izvučete maksimum korisnih informacija, pre nego što kažemo koju reč o pobednicima našeg testa po klasama, detaljno ćemo opisati korišćenu test proceduru, kriterijume i formule za izračunavanje indeksa kvaliteta. Cilj je bio da formulišemo izbalansiranu metodologiju ocenjivanja, koja bi u obzir uzela što je moguće širi spektar osobina modela, ne favorizujući samo neke njihovih aspekata. Nadamo se da smo na taj način istovremeno uspeli da stvorimo sliku o tome koji su aparati na testu najbolji, ali i da vam omogućimo da steknete uvid u one pojedinačne kvalitete aparata koje vi smatrate značajnim i tako možda prepoznate svog favorita i među onima koji sa naše strane nisu nagrađeni.

Olympus FE 350

Ocenjivali smo ukupno 26 parametara ocenama od 1 do 10, odnosno ocenama od 1 do 5 za one parametre koji su nešto manje značajni u okviru svoje podgrupe. Tih 26 parametara grupisano je u pet podgrupa, od kojih je u svakoj generisan indeks, a zatim je sabiranjem tih pet indeksa dobijena ukupna ocena aparata; teoretski maksimalna ocena koju bi dobio savršen aparat je 10. Indeks isplativosti dobijen je tako što je ukupna ocena koju je aparat zaslužio deljena cenom i množena faktorom određenim tako da neki aparat prosečne isplativosti osvoji indeks 1. Od prvobitne namere da indekse isplativosti različito ponderišemo u svakoj od tri kategorije na testu smo odustali, sa željom da vam ponudimo i neki zajednički imenitelj koji povezuje ove kategorije kako biste mogli i međusobno da poredite isplativost modela u različitim kategorijama.

Indeks kvaliteta snimaka generisan je iz četiri pojedinačne ocene: kolorit i dinamika, oštrina i (realna) rezolucija, šum i geometrija. Ocena kolorita i dinamike u sebi obuhvata ne samo realističnost i intenzitet boja i stepen hromatskih aberacija, već i kvalitet određivanja balansa belog u različitim okruženjima, kao i sposobnost aparata da izbegne "pregorevanje" neba u izrazito kontrastnim scenama, ili da prikaže zadovoljavajuć stepen detalja u tamnim delovima slike. Ocena za oštrinu i realnu rezoluciju uglavnom govori o tome koliko je proizvođač dobro uspeo da uskladi nominalnu rezoluciju aparata sa mogućnostima korišćenog CCD senzora, kao i koliko dobro ugrađeni grafički procesor u sadejstvu sa mehanizmom optičke stabilizacije (ukoliko on postoji) uspeva da obezbedi optimalnu oštrinu snimaka. Ocena za šum u slici govori o tome koliko se dobro CCD senzor i elektronika snalaze pri podizanju ISO osetljivosti, odnosno koliko dobro rade NR filteri na "peglanju" šuma. Ocena za geometriju govori koliko su konstruktori uspeli u nameri da izbegnu izobličenja do kojih neminovno dovodi potreba za povećanjem raspona zuma (ili selidbom njegovog početka ka širem polju) kod minijaturnih aparata.

Pentax E50

Indeks brzine rada dobijen je iz dva segmenta. Prvu polovinu čini merenje vremena za snimanje baterije od osam snimaka u nizu, koja obuhvata sve operacije sa kojima se susrećete u realnom radu: vreme uključivanja i isključivanja aparata, vreme zumiranja i fokusiranja, uključivanja blica (i vreme potrebno za njegovo punjenje), uključivanja i isključivanja makro moda, po redosledu koji će maksimalno dovesti do izražaja praktičnost komandi i lakoću njihove manipulacije. Dakle, ovo vreme ne mora nužno da odslikava samo brzinu mehanike i elektronike aparata, već se u njemu reflektuju i vremenski rezultati praktičnosti korisničkog interfejsa. Drugi deo brzinskog indeksa dobija se kao zbir ocena dodeljenih vremenima izmerenim za obavljanje pojedinačnih operacija kao što su fokusiranje, zumiranje (pun raspon zuma), vremena potrebnog za smeštanje fotografije na memorijsku karticu, kao i vremena potrebnog za punjenje blica. Ta dva međuindeksa su sabrani i podeljeni sa dva, čime je dobijen indeks brzine.

Indeks lakoće rukovanja sačinjava pet pojedinačnih ocena. Prva od njih je ocena za ergonomiju aparata, koja se dodeljuje na osnovu procene kvaliteta rukohvata i čvrstoće njegovog ležanja u ruci, položaja objektiva, blica i eventualnog rizika od njihovog prekrivanja prstima, ukoliko su nezgodno postavljeni. Sledeća ocena u segmentu lakoće rukovanja dobija se za eventualno posedovanje jog dial točkića, čije postojanje drastično olakšava i ubrzava manipulaciju naprednijim parametrima (ovaj koristan dodatak već počinje da se pojavljuje ne samo kod prosumer već i nekih stilizovanih aparata). Naredna ocena odnosi se na način zumiranja. Kriterijum koji smo prihvatili, a oko koga nam se čini da među korisnicima i kolegama koji testiraju aparate vlada popriličan konsenzus, jeste da je zumiranje "klackalicom" na poleđini aparata najnepovoljnije rešenje, da je prsten oko okidača mnogo praktičniji, a da je ponajbolje rešenje ukoliko se zumira okretanjem objektiva levom rukom (bilo da se radi o mehaničkoj kontroli ili elektromotoru). Sledeća ocena koja ulazi u procenu lakoće rukovanja odnosi se na broj, raspored i funkcionalnost komandnih tastera, a poslednjom ocenom u ovoj kategoriji evaluira se funkcionalnost korisničkog menija.

Sony W120

Ocenom za bogatstvo mogućnosti pokušali smo da obuhvatimo sve ono što, posredno ili neposredno, širi vaše kreativne mogućnosti u radu sa aparatom. To može biti prisustvo sekundarnog tražila (optičkog ili elektronskog), deklarisana vodootpornost, kao i otopornost na padove i udarce, raspon radnih parametara koje možete manuelno podešavati, posedovanje optičke stabilizacije, kao i ocena za posedovanje neki specifičnih parametara kao što su mogućnost korekcije delova slike u senci u realnom vremenu, mogućnosti za postprocesiranje snimaka u softveru samog aparata, ekran osetljiv na dodir, rotirajući displej, inteligentni mehanizmi za automatsku kontrolu ISO osetljivosti i slično. Značajan segment ovog indeksa čini i ocena za širinu ugla koju objektiv može da obuhvati na širokom kraju zuma, kao i ocena za raspon zuma (ovo su dve nezavisne ocene).

Indeks kvaliteta odnosi se na fizičke karakteristike aparata i sastoji se iz četiri pojedinačne ocene. Prva evaluira kvalitet (odnosno rezoluciju) i veličinu LCD displeja, intenzitet njegove vidljivosti, kako po jakom svetlu tako i u mraku, kao i vidljivost pod različitim uglovima. Naredna ocena opisuje kvalitet materijala od kojih je aparat napravljen, pri čemu je poželjno da on bude izrađen od solidnijih, metalnih materijala, mada je i čvrsta plastika koja ne krcka pod prstima plus. I detalji kao metalni navoj za stativ doprinose višoj oceni kvaliteta. U oceni završne obrade bavimo se time koliko je proizvođač pažnje posvetio detaljima kao što su tasteri, vratanca i njihova sigurnost, uglovi i ivice, njihova otpornost na habanje i slično. Poslednja od ocena koje sačinjavaju indeks kvaliteta odnosi se na dizajn - to jeste subjektivna kategorija, ali sumnjamo da su ozbiljnije greške moguće - devojku koja pobedi na izboru za mis teško da će neko baš proglasiti ružnom, zar ne?

Stigli smo i do završnog dela teksta, u kome ćemo proglasiti pobednike u svakoj od tri kategorije i te odluke temeljno obrazložiti. Nagrade su dodeljene kako na osnovu ocena, tako i na osnovu ukupnog utiska naših urednika, koji su naravno i definisali čitavu proceduru testiranja.

Za detaljnu tabelu karakteristika i ocena, opis fotoaparata i listu pobednika u svakoj od kategorija pogledajte PC #145.

SLEDEĆI TEKST U PC #145
preview
Štedljivi bizhub C10
Nebojša Rašković


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter