|
Iako su inkjet štampači prisutni na tržištu već preko 20 godina, kalifornijski Hewlett-Packard i japanski Canon još uvek ne mogu da se "dogovore" oko toga ko je, zapravo, zaslužan za otkriće drop-on-demand tehnologije, koja je trenutno najzastupljenije rešenje za stvaranje kontrolisanog mlaza mastila. Sada već davnih šezdesetih godina prošlog veka postojali su industrijski uređaji koji su štampali pomoću neprekidnog mlaza mastila (continuous inkjet printing). Uvidevši ogroman potencijal inkjet tehnologije, veliki broj istraživačkih timova je u drugoj polovini sedamdesetih uložio značajne napore u cilju stvaranja uređaja primerenih upotrebi u kućnim i kancelarijskim uslovima. Da bi se inkjet tehnologija "spustila" u široke mase trebalo je prevashodno smanjiti njihove dimenzije i cenu učiniti pristupačnom. Upravo to se i dogodilo krajem devedesetih.
 |
Inkjet štampači danas bukvalno predstavljaju potrošnu robu u najdirektnijem smislu tog izraza - jeftini su, nude odličan kvalitet otiska i povrh svega mogu se kupiti "na svakom ćošku". Prodaja iz godine u godinu raste, uz sve izazove koje upućuju MF uređaji. A šta kaže domaće tržište? Isto što smo u prošlom broju rekli za multifunkcijske mašine važi i za inkjet štampače, pa se kod nas priča uglavnom svodi na četiri brenda: HP, Lexmark, Canon i Epson. Uostalom, ni na globalnom tržištu nije drugačije - tehnologija je toliko zrela da nije lako neki štampač proglasiti boljim od nekog drugog. Ipak, razlike postoje, naročito kada se uzme u obzir i faktor cene.
Kako smo testirali?|
Inkjet printere nije teško testirati, a procedura se svodi na merenja brzina štampe i posmatranja kvaliteta dobijenog otiska. Naravno, treba razmotriti i jednostavnost korišćenja uređaja, kao i cenu, kako štampača tako i potrošnog materijala. Mi smo kod ovog prikaza, pored ocenjivanja mono i kolor grafičke reprodukcije, po prvi put uključili i mikrotestove, koji nam pružaju informacije o popunjenosti karaktera mastilom. Ipak, i ovog puta presudni faktori bili su štampa fotografija visoke rezolucije i lakoća upravljanja printerom.
 |
Prvi parametar koji smo merili jeste brzina štampe. Pri tom smo na svakom modelu odabrane test dokumente i fotografije štampali po dva puta - prvi put sa default podešavanjima koja drajver aktivira kada izaberemo štampu otiska i drugi u najboljem mogućem kvalitetu. Prosečno vreme štampe je srednja vrednost postignutih vremena i na osnovu njih smo rangirali štampače po brzini - najbrži je dobio ocenu 10, najsporiji 5, a ostale ocene su proporcionalno raspoređeni u ovom opsegu.
Slična metodologija primenjena je kod testiranja kvaliteta - ocenjivali smo kvalitet boja (najviše smo posmatrali kvalitet tonskih prelaza) i nivo granularnosti (ocenama od 5 do 10), pa smo kao indeks kvaliteta uzeli srednju vrednost te dve ocene. Od ostalih osobina posmatrali smo i lakoću korišćenja štampača, koja je većini potencijalnih kupaca veoma bitna, možda i važnija od sitnih razlika u otisku.
Deklarisana trajnost fotografija je prilično slična kod svih proizvođača, pa je nismo ocenjivali (najzad, kako da potvrdimo specifikacije?) ali smo ove podatke ipak naveli u tablicama. Na kraju, indeks kvaliteta štampe mikrotestova, grafičkih dokumenata i fotografija uticao je na konačnu ocenu štampača sa 50%, a indeksi brzine i lakoće rukovanja sa po 25%. Tako smo došli do konačne ocene, koja je omogućila rangiranje pojedinih modela.
Za opis svih štampača, opširnu tabelu karakteristika, ocene i izbor najboljih pogledajte PC #148.
|
