GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #164 > Softver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
NAS na naš način
Uroš Veličković
Centralno čuvanje podatka nije novina u svetu velikih sistema, pa čak ni u SOHO-u i naprednijim kućnim korisnicima. Prepreka da se ovakvi uređaji omasove kod nas svakako je cena. Da li možemo sami da prevaziđemo ovaj problem, oslanjajući se na hardver zaostao u ormanu i FreeNAS?
- PC #164 (Mart 2010)
- U prodaji po ceni od 110 din

broj

NAS na naš način

(kliknite za veću sliku)

Network Attached Storage (NAS) je gotovo obavezan element velikih sistema: mogućnost centralnog čuvanja fajlova olakšava svakodnevne poslove. Za korisnike to znači da ne moraju da lutaju i tragaju za fajlovima, kao i da ne moraju da razmišljaju da li je pred njima poslednja verzija datoteke, dok je administratorima omogućen lakši backup i veća redundantnost sistema.

Lepota izbora

Na našem tržistu se nude NAS serveri renomiranih proizvođača koji su namenjeni SOHO tržištu. Reč je o modelima kompaktnih dimenzija, kojima upravljate iz Web browser‑a. Problem je previsoka cena koja kreće od 150 do 250 evra za najjeftinije modele. Kada se na to doda cena hard diskova, većina korisnika odustaje od kupovine.

Računari su pojeftinili, pa se i brže zamenjaju novijim modelima. Posledica toga je da većina vas već ima više od jednog računara. Jednom od takvih muzejskih primeraka možete dodeliti novu ulogu – pretvorite ga u NAS server. Na tržištu se može naći nekoliko distribucija operativnih sistema predodređenih za NAS ulogu. Neki od njih su komercijalni, poput NanoNAS‑a softverske kuće Server Element. Mi ćemo se ovoga puta baviti drugim akterima na polju NAS sistema, koji rešenja nude besplatno. Jedan od najpoznatijih kandidata je FreeNAS.

FreeNAS je ugledao svetlost dana pod okriljem BSD licence i sastoji se od FreeBSD operativnog sistema verzije 7.2, na koji je dodat Web deo koji korisnicima olakšava upravljanje resursima. Pre svega je namenjen kućnim korisnicima i SOHO segmentu, a ne očekuje skoro nikakvo predznanje Unix‑a/BSD‑a.

Instalacija...

Instalacija se može preuzeti sa Web strane www.freenas.org i dolazi u vidu ISO fajla od nekih 75 MB. Nakon rezanja na CD, FreeNAS možete koristiti na nekoliko načina: butovati ga kao Live CD distribuciju, pri čemu koristite USB disk ili disketu za snimanje konfiguracije, a možete da izaberete opciju instalacije na hard disk ili Compact Flash karticu.

Operativni sistem nakon instalacije zauzima veoma skroman prostor – manje od 64 MB‑a. Hardverska zahtevnost svedena je na minimum: očekuje se 128 MB RAM‑a, mada bi za naprednije primene optimalna veličina bila 512 MB. Podrška hardvera se svodi na ono što podržava FreeBSD, a na sajtu postoji detaljna lista testiranog hardvera sa kojim FreeNAS lepo sarađuje.

Ukoliko se opredelite da svoj novi NAS server butujete sa CD‑a u Live modu, potrebna vam je disketa formatirana u MS‑DOS režimu ili odgovarajući USB flash. Prilikom prvog startovanja, FreeNAS će kreirati odgovarajuću konfiguraciju, a onda će je koristiti prilikom svakog restartovanja računara. Ovaj način je odličan za upoznavanje sa opcijama koje nudi, a za pohvalu je i opcija nadogradnje sistema na novu verziju – samo narežite novi CD.

Ukoliko se opredelite za trajniju varijantu instalacije, budite obazrivi jer će biti formatirana particija na disku koji ste izabrali. Prvo pokretanje sa CD‑a će vam ponuditi konzolu sa opcijama koja nudi par različitih varijanti za trajnu instalaciju, ali su grubo podeljene u dve grupe: embedded i full. Kompletna verzija OS‑a je namenjena naprednim korisnicima, koji bi hteli (i znali) da postojeću distribuciju dopune paketima koji nisu došli uz osnovnu instalaciju. Zato počnite od embedded varijante, pošto postoji elegantna opcija prebacivanja instalacije u full režim.

...i konfigurisanje

(kliknite za veću sliku)

Nakon izabranog moda instalacije i resetovanja, CD će vam trebati još i za podešavanje IP adrese servera. Ovo se radi iz dva koraka: u prvom birate podrazumevani mrežni adapter, a nakon restarta odlučujete da li će server koristiti DHCP adresu ili ćete adresu ručno zadati. Na disku postoji i opcija pingovanja – zgodno za proveru da li je mreža valjano konfigurisana. Nakon ovog poslednjeg podešavanja CD vam više nije potreban, ostatak konfigurisanja ćete odraditi iz Web browser‑a. Dovoljno je ukucati podešenu IP adresu i ukoliko ste sve obavili kako valja, odazvaće se NAS server. Po prvi put se logujete imenom admin i lozinkom freenas, pa krećete dalje.

Operacije su podeljne u logične jedinice: system, network, disk, services, access, status, diagnostic, advanced i help. Opcije diagnostic i help ne traže neko dodatno pojašnjenje – prostim prolaskom kroz njih ćete steći uvid u to šta je sve dostupno od informacija koje će vam pomoći ukoliko negde „zaglavite“ sa konfiguracijom ili upravljanjem servera.

Sekcija system omogućava izbor imena servera, setovanje jezika, vremena, podešavanje protokola za komunikaciju (HTTP ili HTTPS), kao i mogućnost podešavanja korisničkog imena za pristup Web delu. Odavde se vrši i nadogradnja na novu verziju, prave rezervne kopije podešavanja servera ili zahteva restart, odnosno gašenje sistema, ako za tim uopšte ima potrebe. U sekciji Network možete promeniti statičku IP adresu u dinamičku, a interesantna je i mogućnost link agregation – uz pomoć više mrežnih kartica uvećavate protok između NAS servera i ostatka mreže, što je zgodna varijanta za veće mreže. FreeBSD ima podršku i za niz broj WiFi mrežnih adaptera, pa do NAS servera možete i bežično.

Najzanimljivije opcije se nalaze na linku Disks – tu podešavate opcije diskova koje ste postavili u serveru. Kliknite na ključ pored imena diska koji želite da podesite – disk može da radi sam za sebe, a tu su i opcije softverskog RAID‑a (verzije 0, 1 i 5, te međurežimi 1+0 i 1+1), JBOD‑a, pa čak iSCSI‑a. Za svaki disk se može ponaosob podesiti file system (podržani su UFS, Ext2/3, FAT i NTFS), vreme posle koga će hard disk ući u standby režim, pa čak i kontrola nivoa buke. Link Smart koristite da, ako disk to podržava, proverite ispravnost – možete izabrati ovu opciju na nivou celog servera tako što ćete u System/Advanced overiti opciju Enable the S.M.A.R.T. deamon. Možete pogledati i status RAID sistema, ukoliko ste se odlučili za tu konfiguraciju.

Da li je bezbedan?

(kliknite za veću sliku)

Nakon toga je red za konfiguraciju servisa – većina korisnika koristi Sambu, a tu su i (podrazumevani) FTP i njegova naprednija varijanta SSH, NFS za korisnike Linux‑a, UPnP, skroman Web server, kao i podrška za BitTorrent protokol. Konfiguracija je jednostavna, a unpred definisane vrednosti će obično odraditi posao. Zanimljiva je i opcija podešavanja Recycle Bin‑a preko Sambe, što je nesvakidašnje za jeftinije NAS servere – obično su obrisani fajlovi zauvek izgubljeni. FreNAS ima i mogućnost komunikacije sa UPS‑om.

Opcija Status daje grafički uvid u stanje sistema, od startovanih procesa, preko grafikona zauzetosti procesora, do grafika koji u realnom vremenu prikazuje komunikaciju servera sa mrežom. Postoji i mogućnost da server pošalje email sa upozorenjem ukoliko dođe do problema u radu.

FreeNAS ima ugrađen i solidan sistem zaštite pristupa serveru i podacima na njemu. Ovo se ogleda u postojanju laganog, ali sasvim solidnog firewall‑a, kao i u mogućnosti podešavanju prava pristupa, bez obzira na to da li NAS server ima svoje mesto u domenu kontrolisanog preko aktivnog direktorijuma, ili je reč o kućnim uslovima gde podešavate ponaosob prava pristupa za svakog korisnika. Treba pomenuti i mogućnost kreiranja enkriptovanih RAID sistema. Ukoliko se rešite da ovako zaštitite podatke, FreeNAS će vas sprovesti kroz jednostavnu proceduru kreiranja šifre i izbora algoritma za enkripciju. Nakon uspešno kreirane šifre, server neće automatski mount‑ovati enkriptovani RAID, već ćete morati da unesete šifru preko Web dela aplikacije. U ovom slučaju savet je da se obavezno protokol za komunikaciju prebaci na HTTPS, jer u suprotnom rizikujete laku mogućnost pronalazenja šifre ako neko „sluša“ komunikaciju između vaše radne stanice i servera.

Kuda dalje

Mali, kompaktan, sa obiljem opcija i velikom zajednicom, jeftin u primeni, FreeNAS ima dosta potencijala za budućnost. Već je u najavi nova verzija servera koja ce biti bazirana na FreeBSD verziji 8 – na Web strani imate i link kojim možete da predložite funkcije koje biste rado koristili u narednoj verziji. Postoji i zaseban projekat OpenMediaVault, koji je zadužen za razvoj sličnog sistema koji bi za osnovu imao Debian Linux. To bi olakšalo razvoj paketa koji bi mogli da se uključe uz server i proširilo hardversku podršku. Više informacija o ovom projektu potražite na www.openmediavault.org , a u međuvremenu svratite do www.freenas.org i preuzmite najnoviju verziju FreeNAS‑a – najbolje je da se iz prve ruke upoznate sa opcijama koje ovaj paket pruža.

SLEDEĆI TEKST U PC #164
preview
Više podataka, manje prostora
Marko Herman



BIZIT 2021

YuNet

Checkpoint

Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

Unicef


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter