|
Jedna od definicija kaže da je inteligencija sposobnost da se brzo i svrsishodno odgovori na događaje u spoljnom svetu. Kada tu definiciju projektujemo u smart home svet, vidimo da su nam potrebni senzori koji će „osetiti“ ono što se dešava u kući i oko nje, centralna jedinica za obradu tih informacija i efektori koji će izvesti ono što „inteligencija“ osmisli. Procesiranje je lako razumljivo – najzad, ljudi stalno pišu programe koji, na osnovu ulaza, formiraju nekakve izlaze. Mnogo veće pitanje je kakvi se efektori mogu ugraditi u kuću tako da od njih ima neke praktične koristi, a da implementacija ne bude preskupa.
Osnovne funkcije
 | Preko Internet kontrolera uspostavljate sigurnu veza sa svojom kućom i, kroz Web interfejs, upravljate uređajima
(kliknite za veću sliku) |
Funkcija pametne kuće koja se obično najpre pomene jeste kontrola svetla u sobama – dobro je otarasiti se potrebe da svaka sijalica ima tačno jedan prekidač. Recimo, kada odlazite od kuće, želite da isključite sva svetla, bez potrebe da idete od sobe do sobe. Kada dođete kući, želite da se upale svetla u hodniku bez prozora, ali (ako je dan) ne i u sobama. Uz nekoliko senzora, možete svetlo paliti automatski, samo u prostorijama gde se nalazite, a zgodno zvuči i mogućnost da se, dok ste na putu, svetla u pojedinim sobama (naoko) smisleno pale i gase, kako bi se stvorio utisak da kuća nije prazna.
Sledeća važna funkcija jeste kontrola klimatizacije. Ako račune plaćate na osnovu utroška energenta (struja, gas...), ne želite da nepotrebno trošite novac za grejanje prostorija u kojima se ne nalazite, ali još manje želite da ulazite u hladnu sobu i smrzavate se dok je radijator ne ugreje. Ukoliko je raspored vaših dnevnih (pa i nedeljnih) aktivnosti relativno fiksan, grejanje se može programirati tako da svaka prostorija bude topla onda kada vam je potrebna, a da se u ostalim periodima štedi energija; ukoliko nekada treba odstupiti od uobičajene satnice, dovoljno je nekoliko pritisaka na tastere ili na touch sensitive displej, da biste promenili temperaturu u nekoj prostoriji. Još je privlačnija mogućnost da sa mobilnog telefona aktivirate klima-uređaj, pa da u vašem stanu bude sveže već u momentu kada uđete u njega.
Možete ići i dalje: opremite prozore roletnama čijim se spuštanjem računarski upravlja, a van kuće postavite senzore osvetljenosti, vetra i kiše. Zatim programirate kuću tako da pred nailazak oluje spusti roletne ili da, dok sedite i gledate televiziju, održava fiksno osvetljenje, podižući i spuštajući roletne i pojačavajući svetla. U luksuznijoj varijanti, može se upravljati otvaranjem i zatvaranjem prozora.
Sve to je uvod u svet pametnih kuća, a svi znamo da, naročito u kompjuterskom svetu, jedući dolazi apetit. Poželećete da kontrolišete razne uređaje, pre svega one koji se bave bezbednošću (interfon, zaključavanje vrata ili kapije, alarm, kamere...) a zatim i kućnu elektroniku – ako vam, dok ste na putu, padne na pamet da snimite neku emisiju, mogli biste da komunicirate sa set‑top box‑om i kućnim računarom ili DVD rikorderom. Sve to je komplikovano zato što svaki uređaj predstavlja svet za sebe, a većina njih se ne može kontrolisati spolja – nije predviđen ni port ni protokol. Kako vreme ide, tako će uređaja kojima se može kompjuterski upravljati biti sve više, pa je dobro zasnovati smart home sistem na standardnoj platformi koja će postojati i u narednim decenijama, koja će se širiti i napredovati. Dobar kandidat je KNX.
KNX (www.knx.org  ) je otvoreni standard za upravljanje stambenim ili poslovnim objektima. Nastao je 1990. godine ujedinjavanjem tri standarda: EHS (European Home Systems Protocol), EIB (European Installation Bus) i BatiBUS. O njegovom definisanju brine KNX asocijacija, koju čine preko 100 kompanija, a sam protokol je prošao i kroz proceduru ISO standardizacije. U Zapadnoj Evropi KNX se primenjuje u brojnim hotelima, aerodromima, poslovnim prostorima, školama, medicinskim ustanovama – samo na Heatrow‑u u Londonu radi 7.000 KNX uređaja.
Snaga KNX‑a je u tome što niste vezani za jednog proizvođača ili instalatera – mnoge velike firme proizvode KNX kompatibilnu opremu, pa ako nema u jednoj radnji, potražićete u drugoj. Ako se saradnja sa jednim instalaterom iz bilo kog razloga okonča, možete angažovati drugog (na spisku ovlašćenih partnera u Srbiji je 36 firmi i pojedinaca) koji će nastaviti tačno od mesta na kome je prethodnik prekinuo rad.
Na početku – instalacija
 | KNX kompatibilna Smart Home oprema firme Merten upravlja svetlima u kući – tasteri su tu za svaki slučaj
(kliknite za veću sliku) |
Planiranje pametne kuće je najjednostavnije kod gradnje novog objekta – tada možete projektovati instalaciju tako da kasnija automatizacija teče prirodno. Ta instalacija će se razlikovati od klasične. Recimo, prekidači se ne postavljaju između table sa osiguračima i sijalice – napajanje dolazi iz ormana do sijalice, a prekidači su povezani u KNX mrežu. Struktura te mreže je hibridna – deo je realizovan kao zvezda, a zatim se tamo gde je zgodnije KNX uređaji mogu nizati jedan iza drugog. Kasnije možete dodavati nove prekidače i senzore na svakom mestu do kog ste doveli KNX kabl – da biste olakšali ekspanziju, razapnite ga po svim prostorijama, pa možda i po svim uglovima.
Kontrolna oprema se instalira u tabli sa osiguračima – ona ima svoje napajanje (poželjno je instalirati i interni UPS) pa prekidačima i senzorima nisu potrebne baterije – dovoljno struje stiže do njih kroz KNX kabl. Sistem je modularan a svaki modul autonoman – ako bi neki od njih otkazao, ostali bi radili. Pošto je mreža uspostavljena, pritisak nekog od tastera registruje kontrolna jedinica, koja propušta napon na vod koji stiže do željene sijalice. Sledeći pritisak na isti taster (ili možda neki drugi, ako ste odlučili da se svetla pale i gase različitim tasterima) će ukinuti napajanje sijalice i ona će se ugasiti.
Mogućnost kontrole je onolika koliko je mreža fleksibilno projektovana. Najbolje je da vučete poseban kabl od svake sijalice i svakog utikača do table sa osiguračima – biće malo više žica, bušenje zidova će više koštati, ali ćete posle svaki utikač i svako sijalično mesto nezavisno kontrolisati. Druga stvar kod koje ne treba štedeti jesu prekidači – stavljaćete ih pored vrata, ali je dobro da oni postoje i tamo gde sedite, radite, odmarate se – tako je kontrolni taster uvek nadohvat ruke. Prekidača ima raznih – odaberite one koji imaju 4 ili 6 tastera, a broj funkcija će se po potrebi duplirati tako što taster možete pritisnuti kraće ili duže; zgodno je da na njima postoji folija sa natpisima, kako ne biste morali da pamtite gde je šta. Tasteri mogu biti obogaćeni i LCD displejom na kome, recimo, podešavate željenu temperaturu u sobi.
Konfigurisanje i kontrola
 | Dva prekidača, sa po šest tastera i displejom za kontrolu temperature u sobi – funkciju svakog tastera birate sami
(kliknite za veću sliku) |
Čak i ako sebe smatrate iskusnim korisnikom računara, za projektovanje i inicijalno programiranje KNX opreme biće vam potrebna pomoć ovlašćenog instalatera. Negde na KNX mreži se postavi USB priključak na koji se povezuje računar sa (ne baš jeftinim) softverom za konfigurisanje sistema. Kroz njega se podešavaju parametri uređaja, uspostavljaju njihove veze i programira ponašanje. Kao i kod svakog programa, sledi faza testiranja i izmena, gde vam je saradnja instalatera jednako značajna. Posle toga sledi najprijatniji period upotrebe, kada je upravljanje u potpunosti u vašim rukama.
Kontrola funkcija pametnog doma preko Interneta ili mobilnog telefona zasniva se na serveru, dodatnom uređaju koji montirate u tablu sa osiguričama. On se povezuje na Internet klasičnim UTP kablom (dakle, treba isplanirati vezu između table sa osiguračima i kućnog switch‑a ili rutera); na ruteru treba podesiti preusmeravanje nekih portova, a dobro je da imate fiksnu IP adresu. Pristup iz sveta počinje otvaranjem sajta proizvođača, unosom korisničkog imena i lozinke. Uspostavlja se sigurna veza sa vašom kućom kroz koju, koristeći Web interfejs, možete proveravati stanje senzora, gledati izveštaje o događajima, povezati se na kameru za nadzor ili paliti i gasiti svetla i druge uređaje – sve je jednostavno i očigledno, a rad je dovoljno efikasan da se za komandovanje može koristiti mobilni telefon sa WAP browser‑om.
U zavisnosti od vaših interesovanja, projekat pametne kuće možete smatrati jednokratnim ili kontinualnim – svakodnevno će vam padati na pamet razne funkcije i automatika koja bi se mogla dodati ili poboljšati, tako da put do finalne konfiguracije može biti dug. U svakom slučaju je izazovan, a korisnici zainteresovani za eksperimentisanje mogu krenuti i korak dalje, pa pisati Visual Basic ili C# programe koji obezbeđuju moćne i zabavne efekte u kojima ćete uživati. To je svakako tema kojoj ćemo se vraćati na stranicama našeg časopisa.
Korisne adrese:
Vatech
http://www.vatech.rs
|
