Vodeći IT časopis u Srbiji

Neka bude slika

Voja Gašić, Aleksandar Veljković

Ako želite da uložite najmanje novca, a da razliku u radu vašeg računara odmah osetite, menjajte grafičku karticu! Šta se trenutno nudi i koliko vredi, pokušali su da otkriju Voja Gašić i Aleksandar Veljković.

- PC #24 (Maj 1997)
- U prodaji po ceni od 200 din

Neka bude slika

PC #24 | Voja Gašić, Aleksandar Veljković

Dinamično tržište grafičkih čipova i kartica učinilo je ovaj deo računara najčešće menjanom komponentom - ništa se tako često ne unapređuje kao "grafički podsistem". Možda je to zato što većina korisnika spada u "vizuelne tipove", kojima je veoma bitno šta se dešava na ekranu... i koliko brzo. Zar bi bez toga bio toliko popularan Windows koji, samo na osnovu vizuelne dopadljivosti, uspešno "obara upotrebljivost vašeg Pentium-a na nivo XT-a", da citiramo jednog redakcijskog Bilijevog obožavaoca. U objektivne uzroke treba ubrojati nove aplikacije, bez kojih je sve teže živeti - one, doduše, zahtevaju sve veći protok podataka između procesora i grafičkog adaptera, ali i zadaju sve više posla upravo grafičkoj kartici.

Teško je ne primetiti i tihi rat koji se vodi između proizvođača procesora, koji najavljuju nove modele, optimizovane za izvršavanje multimedijalnih zadataka, i proizvođača grafičkih procesora, koji se trude da proizvedu čipove koji će procesore "rasteretiti" baš tih funkcija, ugrađujući im brze blitter-e, 3D funkcije i streaming procesore koji prihvataju multimedijalne podatke mimo procesora u najrazličitijim i sve sirovijim oblicima. Proizvođači softvera insistiraju na standardizaciji funkcija koja im olakšava programiranje, povećava portabilnost i oslobađa ih gomile drajvera za različite kartice... novosti je lakše (i jeftinije) strpati u novi grafički čip, nego u novu generaciju procesora. S te strane su "grafičari" u prednosti.

Danas je teško zamisliti računar bez grafičke kartice koja brzo prebacuje podatke kroz magistralu, ne podržava VESA 2.0 specifikaciju, DirectX, overlay prikaz multimedije, a kupiti novu karticu bez čipa koji nema barem elementarne 3D funkcije već postaje rizik. Ipak, ova poslednja karakteristika je najsumnjivije ulaganje, pošto je rano za potpunu standardizaciju, pa vam se može desiti da kupite karticu čije će 3D funkcije biti "ćorsokak".

Za šta se, u tom veličanstvenom haosu, odlučiti? Pokušaćemo da vam pomognemo na sledećim stranama, oslanjajući se pre svega na stanje domaćeg računarskog tržišta...

S3 Trio 64 V+ klasa

Ovo je vrlo široka kategorija grafičkih kartica kojoj treba pristupiti s oprezom. Pošto je profil našeg tržišta takav da prihvata pojedine proizvode kampanjski, u poslednjih par godina su prodate hiljade ovih kartica: bilo je dovoljno što se u nekom trenutku pročulo da je to najbolje što se za mali novac može dobiti. Trio 64 čip ugrađuje širok krug proizvođača: od najvećih imena svetske industrije multimedije, kao što je Diamond, do potpuno anonimnih "zanatskih radionica" jugoistočne Azije, koje su pokušale da ostvare brz proboj koristeći poznati čip. Zato je raspon performansi i kvaliteta izrade ogroman, Trio 64 V+ može biti bilo šta, od bofl robe na jednom kraju lestvice, do kartica vrhunskih performansi na drugom. Zabeleženi su i slučajevi da su čitave serije (jedna se, koliko se sećam, zvala Eagle) bile poluispravne, zbog defektnog BIOS-a.

Ovaj čip polako ali sigurno odlazi u istoriju - potiskuju ga noviji proizvodi, pa čak i nove revizije istog proizvođača (S3). Međutim, i dan danas neki od najboljih modela V+ kartica mogu da se nose sa konkurencijom. To su Diamond kartice iz Stealth serije, bazirane na V+ (mada ih nasleđuju 3D modeli bazirani na S3 ViRGE čipu), a od ostalih proizvođača možemo vam toplo preporučiti Expert Color DSV 3365, o kojoj je bilo reči u prošlom broju. Uz hardver kojim je Expert opremio ovu karticu, dobra strana je i to što sa postojećim BIOS-om kartica radi sa Diamond-ovim drajverima.Postoji još mnogo kartica sa čipom V+ koje predstavljaju dobru kupovinu, ali ima i mnogo onih koje zaista ne zaslužuju da se nađu u računaru. Sigurno će se kartice ove klase još dugo prodavati u "standardnim" konfiguracijama, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što velika količina "cirkuliše" našim prostorom. Iako su naši kupci nenaviknuti na razlike u ceni, barem kada je istoimeni hardver u pitanju, vrlo rado bismo široko rangirali ove kartice i po ceni, jer je i raspon kvaliteta takav. Jedina prepreka je što iz samog imena kartice, koje se menja svakog meseca, zaista ne možete da zaključite da li će vaš računar da živne ili se utopi u prosek standardne beogradske ponude.

Cirrus Logic 5446

Ovo je već duže vreme jedna od najbržih jeftinih kartica opšte namene. Odlikuje je ujednačenost performansi u svim domenima kućne i kancelarijske primene: Windows poslovne i grafičke aplikacije, DirectX igre i multimedija, DOS 2D i 3D igre, kao i MPEG reprodukcija. Sa prosečnim zaostatkom od 20-30% u odnosu na kartice koje su po 2-3 puta skuplje, predstavlja odličnu vrednost za uloženi novac. Sliku odlikuje jak kontrast i realistične boje. I oštrina i svežina se, međutim, prilično gube ako insistirate na visokim rezolucijama i frekvencijama osvežavanja. Ovo nije kartica sa kojom ćete ugodno raditi na 75 Hz u 1024*768 modu, ali je sigurno dobra kupovina za kućnu i kancelarijsku konfiguraciju koja radi mahom u 800*600, a ponekad i u 1024*768 režimu.

Dobra strana CL 5446 kartica je što koriste isključivo originalni BIOS, tako da se (za razliku od S3 Trio 64 klase) kod njih ne sreću bitnija odstupanja u performansama. Zato mnogo ne vredi razdvajati različite modele sa ovim čipom. Iako najnovija verzija Windows-a 95 (tzv. "Windows 97") poseduje sistemski drajver za njih, preporučujemo korišćenje drajvera koji se dobija na disketama uz karticu, pošto je razlika u performansama značajna.

Cirrus kartica se odlično snalaze sa jeftinim monitorima, kakvi se kod nas najčešće i kupuju. Ako vam nisu potrebne 3D akceleracije, a volite brze igre, filmove, pomalo crtate i prelamate, Cirrus 5446 je sigurnija kupovina od 64V+ kartica, pošto nema improvizacija sa BIOS-om i drajverima. Posebno je povoljna ponuda ove kartice sa integrisanim TV tjunerom, jer ćete za 270 maraka imati zaokruženi centar kućne zabave.

Trio 64V2/DX

ASUS je najveće svetsko ime u domenu matičnih ploča, pa nas je susret sa najnovijim modelom njihove grafičke kartice ispunio strahopoštovanjem. Zapravo, radi se o najnovijoj reviziji Trio 64 čipa, koja nosi oznaku V2/DX. Po onome što je prikazala, ova će kartica postati novi standard za jeftinije "igračke" i multimedijalne konfiguracije. Učinjeni zahvati na čipu su značajniji nego u dosadašnjim revizijama, što se vidi kako po enormnom skoku performansi, tako i po novom DAC-u, koji omogućava vertikalnu frekvenciju osvežavanja do 160 Hz. Sa svim ovim osobinama, kartica je zaslužila posebno mesto u pregledu.

Stiče se utisak da je za fantastične rezultate ove kartice ASUS barem zaslužan koliko i S3. Opremljena je sa 2 MB veoma brze EDO memorije (40 ns!), originalnim ASUS-ovim BIOS-om i ASUS-ovim vanserijskim drajverima koji, sami po sebi, podižu performanse za 20%. Drajveri donose višesegmentne specijalne kontrolne panele, sa bogatstvom opcija koje smo do sada viđali isključivo kod kartica čije se cene mere stotinama maraka. Sem uobičajenog pomeranja i dimenzioniranja slike i virtuelnog desktop-a, tu su i takve ezoterične opcije kakva je fina regulacija frekvencije osvežavanja u stupnjevima od jednog herca!

Brzinskim rezultatima kartice konkuriše za vrh u apsolutnoj kategoriji, dok u svojoj klasi nema premca: zaostatak za Matrox i Diamond 3D karticama u Graphics Winmark-u 97 ne prelazi 5%. Istinski slabih tačaka kartica nema - pokazala je da je savršeno prilagođena aktuelnom softveru. Poseduje i izuzetno kvalitetan MPEG overlay, koji daje brzinu reprodukcije od preko 50 fps u 800*600, a interpolacija tačaka pri razvlačenju slike u pun ekran je besprekorna: gotovo nećete uočiti uvećanje zrna.

Siti smo se naigrali igara koje od grafičke kartice zahtevaju izuzetnu brzinu, a nismo primetili gotovo nikakav zaostatak u odnosu na Matrox. Doduše, vreme kada će igre početi da koriste specijalne 3D funkcije tek dolazi, te ne treba zaboraviti da Trio 64 V2/DX nije 3D čip. Možda da razmislite o "ubojitoj" kombinaciji ove kartice i Diamond-ovog 3D Monster-a? Kartica zaslužuje sve preporuke u svim konfiguracijama koje počinju brojem 5 (Intel, Cyrix, AMD), ako nemate neke specijalne zahteve.

S3 Virge

ViRGE bi mogao da bude čip koji će po popularnosti (i svemu što iz nje proističe) naslediti 64V+. Osnovna varijanta čipa već je razvijena, pri čemu postoje modeli sa sufiksima VX, DX i GX. Nesumnjivu popularnost donela mu je implementacija u Diamond-ov Stealth 3D, takođe u osnovnoj varijanti (model 2000). Sudeći po prijatnom iznenađenju koje nam je priredio V2/DX, najveće poboljšanje možemo da očekujemo tek od DX verzije ovog čipa.

Već smo dosta reči potrošili da nahvalimo hardver i softver kartice Diamond Stealth 3D. Iako se radi o "običnom" ViRGE čipu, kartica pokazuje odlične rezultate, pre svega kao 2D akcelerator. Po pitanju 3D funkcija to je prilično nerazvijen čip: nedostaje mu bilo kakav hardverski Z-buffering, pa je teško verovati da će se za njega pojaviti komplikovaniji API-ji poput OpenGL-a ili Renderware-a, koji bi znatnije ubrzali aplikacije. Uprkos tome, u aplikacijama koje koriste Direct3D primetno je ubrzanje, jer se intenzivno koristi filtriranje tekstura, što najviše doprinosi vizuelnom utisku. Čip lepo obavlja osnovne 3D funkcije na ekranu 640*480.

U međuvremenu, Diamond je izbacio PRO verziju svog modela 3D 2000, koja ViRGE čip definitivno spušta u rang kućnih i kancelarijskih primena, dodajući karticama aktuelne modove za gledanje slike na TV-u koje smo već viđali kod ProVidia ili (odavno) Miro modela.

Dobar predstavnik veoma dorađenih kartica ovog tipa je Miro Media 3D, koji je opisan u posebnom članku. Recimo samo da se radi o kartici čiji drajveri nisu najbrži, ali sigurno podržavaju sve dobre karakteristike čipa. Lepa osobina je modularnost kartice - jednostavno dodavanje hardverskog MPEG modula sa Scenic MX2 čipom znatno joj povećava upotrebljivost. Tako za male pare možete i sami da eksperimentišete sa kućnim video snimcima, da snimate sa kasete i na kasetu ili gledate CD filmove tamo gde ih i treba gledati - na ekranu televizora.

Od VX kartica najpre nam je pod ruke došla ExpertColor VX koja, nažalost, nije dala očekivane rezultate. Na merenjima je gotovo u svakom pogledu podbacila i pokazala slabije rezultate od Diamond-a, koji ima "običan" ViRGE čip. Nismo stigli da probamo karticu sa drugim drajverima, ali kad se radi o "normalnim" Windows primenama, rezultati nisu spektakularni. Ne treba, ipak, suditi prestrogo o njoj, jer prvi drajveri za mnoge kartice daju slabe rezultate, da bi tek revizije koje se pojave posle par meseci podigle rejting čak i za 40%. Hardver kartice je, u svakom slučaju, veoma dobar - memorija je 40 ns EDO. Još ako, kao ostali EpertColor proizvodi, bude radila sa Diamond-ovim odgovarajućim drajverima (za novi model 3000), kartica bi mogla da predstavlja solidnu kupovinu.

Ako spadate među one koji redovno "obnavljaju" svoju grafičku karticu, sigurno vas interesuje kakva iznenađenja sprema S3. Poput V2/DX-a, na tržište su, gotovo istovremeno, iznesene i DX i GX revizije čipa ViRGE. Razlika je samo u tome što GX varijanta podržava i SDRAM/SGRAM memoriju, a DX samo EDO. Oba čipa podržavaju kvalitetnije mapiranje sa bi-linearnim i tri-linearnim filtriranjem, pravim (hardverskim) Z-buffer-om uz čiju pomoć mogu da se realizuju OpenGL, RenderWare i Brender API za brži rad sa 3D aplikacijama. Dobra strana svih VX/DX/GX modela je hardverska kolor korekcija.

Video texture mapping (mapiranje 3D objekata video ili MPEG strujom), moguć je već kod prve revizije čipa, ali je sada podržan hardverskom akceleracijom Indeo, Cinepak i MPEG signala - omogućeno je hardversko razvlačenje kako primarne RGB struje, tako i sekundarnih RGB i YUV struja bez prethodne konverzije u kolor mod u kome se kartica trenutno nalazi. Svaka video struja (stream) može da ima različitu kolor "dubinu" iako se prikazuju istovremeno (pritom nije bitna trenutna kolor dubina ekranskog prikaza), a poboljšan je i kvalitet reskaliranja. Ako je prihvaćeno ono što smo videli kod V2/DX varijante, onda je teško uočiti bilo kakvu razliku između kvaliteta video snimka koji daje Matrox i onog koji proizvode novi S3 čipovi. Uz ogradu da Matrox to radi trošeći poveći deo resursa sopstvenog procesora, a DX čipovi rade uz pomoć overlay-a, dakle gotovo bez ikakvog napora, izuzimajući zastoj na sabirnici (video signal, ipak, nosi dosta podataka).

Dani koji dolaze verovatno će uneti mnogo bure na tržište ViRGE kartica - biće to, verovatno, sledeći najkorišćeniji čip na grafičkim karticama, pa će se sigurno pojavljivati i mnogo bofl kartica sa najjeftinijim BIOS-ima i drajverima koji se mogu pronaći na tržištu. Za sada možemo da preporučimo sjajnog Diamond-a, odličnu kućnu zabavu u Miro pakovanju i vrlo solidan ExpertColor. Nekoliko bezimenih kartica sa ovim čipom već smo morali da "operišemo" od neefikasnog BIOS-a, jer su bili na granici upotrebljivosti. Sve je to, međutim, skopčano sa beskrajnom gnjavažom, EPROM programatorima i nabavkom dobrog BIOS-a.

Matrox Mystique

Matrox je proizvođač poznat po skupim karticama za profesionalnu primenu; Mystique je njihov prvi pokušaj da se uključe u trku za mesto među karticama opšte namene i niže cene. Za nešto više od pola godine, koliko se kartica prodaje, u svetskim razmerama je postala apsolutni hit, a i na domaćem tržištu sve je više firmi koje je nude, uz sve povoljniju cenu.

Posle onoga što smo izmerili i iskusili radeći sa ovom karticom, uopšte nas ne čudi što je u više desetina svetskih kompjuterskih časopisa proglašena za najbolju u svojoj klasi. Napravljena je tako da jednostavno nema slabu tačku: jedina je uspela da izvrši apsolutno sve test operacije i da ni na jednom polju nema primetan pad performansi. Plasirala se na više prvih mesta od bilo koje druge kartice, kako u DirectX testovima, tako i u testovima poslovne primene pod Windows-om.

Kada je 3D akceleracija u pitanju, Mystique pobeđuje u kategoriji kombinovanih 2D/3D kartica, snalazeći se od igre do igre daleko ujednačenije od bilo kog konkurenta. Jedine kartice za kojima zaostaje su specijalizovani 3D akceleratori (koji se dodaju na vašu postojeću grafičku kartu) bazirani na Voodoo 3D čipu, kao što su Orchid Righteous 3D ili Diamond 3D Monster. Razlike između varijante opremljene sa 2 i 4 MB su male (na nekim testovima čak i u korist 2 MB modela), a najznačajniji dobitak sa 4 MB (ne računajući više boja u višim rezolucijama) je broj grafičkih modova u kojima su podržane 3D funkcije. Sa 2 MB imate 3D samo u 640*480 sa 16-bitnom paletom, dok vam 4 MB daje 3D i u 800*600*16, kao i 32-bitni 3D u 640*480.

Mystique je pravljen pre svega imajući na umu svestranu funkcionalnost. U reprodukciji MPEG-a, naprimer, zbog nedostatka odgovarajućeg overlay-a (sve radi off-screen) ne postiže uobičajene cifre od preko 50 fps, ali isteruje preko 30, što je standard da bi reprodukcija filma bila glatka. Sve izvlači snagom grafičkog procesora, savršeno interpolirajući razvučenu sliku. U DirectDraw testovima postiže impresivne rezultate - svaka druga grafička karta barem neki od testova ne uspe da završi, a u nekim testovima pokaže drastičan podbačaj. Kod Mystique-a toga jednostavno nema.

Ako uzmemo u obzir da neke od Direct Draw funkcija još nisu ušle u širu upotrebu, ali u budućnosti verovatno hoće, Matrox Mystique možemo smatrati sigurnom investicijom, za razliku od nekih drugih vrhunskih kartica. Neke danas popularne, a vrlo zahtevne igre, poput Formula 1 GP 2, MS Flight Simulator-a 6 ili Quake-a, rade izuzetno brzo, bez neprijatnih iznenađenja kakva priređuje Laguna. Mystique je jedna od još uvek malobrojnih kartica koje su VESA 2.0 kompatibilne, tako da joj nije potrebno posredovanje UNIVbe drajvera da bi iskoristila pun grafički potencijal novijih igara. I u Windows grafičkim i DTP aplikacijama Mystique je izbio na čelo testiranih kartica, dokazavši da je reč o pametno projektovanom čipu, čije je iskorišćenje gotovo stoprocentno.

Kratko rečeno, ako možete da odvojite nešto više novca, ovu grafičku kartu vam najtoplije preporučujemo. To je sigurna kupovina, bez obzira čime se primarno bavite.

Cirrus Logic Laguna 3D

Laguna čip (CL 5464) je Cirrus Logic-ov adut za 3D trku. Proizvođač je, kao što je to već običaj, spevao pravi ep o njenim karakteristikama, koje su se na testovima manje-više potvrdile. Uz 4 MB memorije i veoma povoljnu cenu, Laguna kartice liče na dobru ponuda. Ali, da li to zbilja jesu?

Laguna kao da je projektovana tako da odlično prolazi na testovima (što Cirrus ne radi prvi put). Pravljena je prvenstveno sa ciljem da se umeša u trku za tržište igara, a pokazala se daleko bolje u Windows grafičkim aplikacijama. Njenim 3D funkcijama ne može se ništa prigovoriti, ali tek kada (i ako) do njih dođete. Na uzorku 3D igara koje ne koriste specijalizovane funkcije pokazala je zabrinjavajuće varijacije. Na ponašanje u Quake-u nemamo nikakvih primedbi, pokazala se sjajnom (možda bi se mogla prodavati kao "kartica optimizovana za Quake"?), ali Flight Simulator 6, koji je odličan primer kako se neka karta snalazi sa DirectX-om, dao je frame rate u rangu najjeftinijih konfekcijskih kartica. Ako biste ga, daleko bilo, startovali sa 16-bitnom ili 32-bitnom paletom, frame rate bi bio oboren do nivoa neigrivosti. Poređenja radi, taj pad kod Matrox-a nije veći od 20% u odnosu na 8-bitnu paletu - u true color-u Matrox još uvek daje frame rate koji je nekih 80% jači nego što postiže Laguna u 256 boja. Za ovakvo ponašanje očigledno nisu krivi samo Windows drajveri: Formula 1 GP 2 je čista DOS igra, u kojoj nas je Laguna ostavila potpuno ravnodušnim, sa brzinom animacije koja je na nivou prosečne Trio 64 V+ kartice.

Laguna kartice postižu veoma dobre rezultate u primenama koje obično nazivamo profesionalnim. Kada je u pitanju DTP, poslovna grafika i slične stvari, Laguna je gotovo bez premca, pa joj se mogu oprostiti mali kiksevi u multimedijalnim primenama. Ubedljivi je pobednik u MicroStation testovima, što govori da se radi o dobrom 3D procesoru. Nije nam baš jasno zaostajanje Lagune u bit-blit funkcijama, obzirom da čip podržava (i zahteva) RAMBUS memoriju sa poboljšanim protokom podataka. Verovatno se ne radi o lošoj tehnologiji, jer je Intel otkupio licencu i namerava da je koristi kao standardnu memoriju u svojim budućim projektima; pre će biti da je u pitanju neki ozbiljniji propust Cirrus-a. Najneprijatnija posledica svega je da u Photoshop testovima, karitice pokazuju trećinu rezultata rekordera zvanog STB Lightspeed 128.

I među Lagunama postoje razlike: Expert Color Laguna 5000 pokazuje značajno bolji skor na testovima od prve anonimne Lagune koju smo nedavno imali, što potvrđuje da kvalitetni Windows drajveri dosta znače. Imajući u vidu da je područje primene jedne grafičke kartice mnogo šire od igranja igara nastalih u pre-3D eri, da Laguna u Photoshop-u, Corel-u, CAD i DTP programima radi dobro, a da 3D optimizovane igre ubrzano nadiru, možda je veoma povoljna cena ovih kartica argument zbog koga ih treba imati u vidu. Ipak, reč je o još jednom od VESA 2.0 kompatibilnih čipova (praktično sve nove igre će iskorišćavati prednosti novog standarda) i obilju memorije koja vam daje true color čak i u 1280*1024. Pogledajte tabele, pa procenite sami. Trenutni izbor kartica sa ovim čipom nije veliki, a nešto bolju kupovinu predstavlja ExpertColor, iako njena brzinska prednost nad bezimenim karticama nije bila impresivna.

Tseng Labs ET6000

Kao i kod Cirrus-ove Lagune, kod čipa ET6000 primenjuje se posebna memorija: MoSys-ov Multibank DRAM. RAMBUS, po navodima proizvođača, postiže brzine do 500 MB/s što mi baš i nismo primetili. MDRAM je čak i brži, transfer se penje do "đavolskih" 666 MB/s, što se itekako oseti. Na našem tržištu, pored "bezimenog" modela, možete da nabavite Hercules Dynamite 128 i pomenuti STB LigtSpeed 128. Začas se oseti prisustvo brze memorije i 128-bitnog procesora: bit-blit operacije su veoma brze, pa su ovo najbrže kartice u igrama i Photoshop-u. Ipak, postoji nekoliko "staromodnih" detalja na koje moramo da ukažemo.

Najpre, kartica ne podržava 3D funkcije, čak ni elementarno. To se u prvi mah veoma malo oseti, jer su i aplikacije i igre bazirane mahom na 2D funkcijama, gde kartice pokazuju izuzetne rezultate. Iako su 3D API-ji podaleko od standardizacije, pitanje je šta će se desiti sa ovakvim karticama kada do toga dođe, jer se ostali proizvođači trude da održe korak sa Microsoft-om koji uvodi Direct3D kao core za sve ostale 3D primene. Primena 3D funkcija je veoma bitna za rad 3D aplikacija, ne toliko za krajnji rezultat, koliko za što približniju predstavu budućeg 3D objekta u editorima. Brz i kvalitetan prikaz, sa mogućnošću da se vidi tekstura, svetlo, pa čak i atmosferske pojave (depth cueing, fogging) veoma je bitan, pošto lišava korisnika potrebe da svaki čas proverava svoj rad u "pravom" renderu. Iako ET6000 za sada stiže konkurente, pitanje je trenutka kada će početi da gubi korak.

Nisu implementirane funkcije na kojima, u poslednje vreme, insistira kućno i zabavno tržište, hardverski podržano višeslojno prikazivanje sadržaja koji pristižu direktno u grafičku karticu. Pitanje je, naravno, koliko je to stvarno potrebno: čak i ako neko želi da gleda film sa CD-a, malo je verovatno da će poželeti da gleda šest filmova nalepljenih na strane kockice koja mu se ponosno vrti na ekranu, što je argument većine proizvođača čipova koji hardverski podržavaju 3D i video. Kada su u pitanju 3D igre, situacija je još nejasnija: većina 3D igara se ne oslanja na Direct3D pa, ako baš želite da ih vidite u punom svetlu, moraćete da ih potražite u verziji koja je prilagođena baš vašem čipu. U svim ostalim slučajevima, kada se radi o standardnim verzijama igara, ET6000 obično daje bolje rezultate.

Ako ovaj čip zbog nečega zaslužuje preporuku, onda je to zbog Photoshop-a. Izuzetno brz rad, dobra i oštra slika i fini kontrast su karakteristike koje će vam pomoći da do rezultata dođete u rekordnom roku. Sreću može da vam pomuti samo činjenica da je True Color dostupan samo do rezolucije 800*600, ali ako se zadovoljite 16-bitnom paletom, lako i lepo ćete raditi u 1024*768. Pored tog nedostatka, moramo da primetimo i nedostatak kolor korekcije, koji uz tako brzu karticu zaista "ne ide". Ako treba da preporučimo model, onda je trenutno napovoljnija kupovina STB LightSpeed-a 128.

Ostatak ponude

TwinTurbo 128 je kartica koja se retko nudi, ali ipak egzistira na našem tržištu. Ono što smo videli na ekranu nije nas impresioniralo. Kartica nije spora, ali su drajveri sumnjivog kvaliteta. To se vidi prvenstveno po izrazito brzim funkcijama koje obavlja procesor na kartici, a nesrazmerno sporim funkcijama za koje se drajveri ne obraćaju procesoru. To je rezultiralo desetostrukim ubrzanjem funkcija koje se, nažalost, srazmerno retko primenjuju i opštim rezultatima u domenu nekakvog proseka. Ne sumnjamo u potencijale ovog čipa, ali konkretna kartica nije mnogo pokazala za šta je, uostalom, svedok i Umax (PowerMac klon) koji smo nedavno imali na testu.

ATI Mach 64 je kartica koja se još uvek sporadično nudi, mada smo još na prošlom uporednom pregledu naglasili da 5-6 godina stari set čipova ne može baš da se nosi sa zahtevima novijih programa. Još uvek nemamo ponudu ATI-jevih modela baziranih na Rage I i II čipovima, koja bi se mogla okarakterisati kao iole stalna. Kartice se i dalje nabavljaju na poseban zahtev kupaca koji znaju o čemu se radi. Obzirom na činjenicu da je ATI veoma restriktivan po pitanju licenciranja čipova, pitanje je koliko bi naše tržište uopšte bilo zainteresovano za ove, često skupe, kartice.

Sve u svemu, ne možemo da se otmemo utisku da je ponuda prilično ograničena. Ne mali krivac za to je Trio 64V+, od koga nikako da se odlepimo. Povoljna cena ovog čipa i pristojne karakteristike su učinile svoje, a tržište nije lako "prevaspitati". Bez obzira na sve, nećete se (mnogo) prevariti ako kupite neku od ovih kartica.

Ako želite dobro da se igrate, razmotrite Cirrus 5446 ili neki ViRGE, za dobar DTP i obradu slike (a, za sada, i za igranje) slobodno uzmite ET6000, ako želite da eksperimentišete i budete potpuno u toku, sačekajte neku dobru DX ili GX ViRGE karticu, ili kupite neku od preporučenih kartica sa "običnim" ViGRE čipom, a ako zaista volite da radite sve i da vam sve radi... doplatite za Matrox-a! Za predstojeće "majske dane tehnike" mnogi domaći zastupnici najavili su iznenađenja, pa možda na sledeći pregled grafičkih kartica nećete morati da čekate uobičajenih šest meseci...