GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #173 > Komunikacije
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Periferija kroz decenije
Vesna Milošević
Za kupovinu nove tastature, štampača, USB stick-a ili blanko DVD-ova dovoljno je da svratite do prvog većeg supermarketa. Nije uvek bilo tako - računari i prateća oprema prešli su dug put, a mi ćemo se prošetati svetskom Mrežom da bismo se podsetili starih, dobrih vremena...
- PC #173 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Periferija kroz decenije

Kada je napravljen prvi kompjuter? Možda najprecizniji odgovor našli smo na adresi www.computerhope.com/issues/ch000984.htm – kao prvi programabilni kompjuter naveden je Z1, koji je stvorio Konrad Zuse 1936. godine. Da bi ga programirao, korisnik je morao da unese program preko trake, a i izlaz je bio generisan na traci. Prvim funkcionalnim digitalnim kompjuterom smatra se ENIAC, koji su izumeli Eckert i Mauchly na Univerzitetu u Pensilvaniji. Njegova konstrukcija započeta je 1943, a završena tri godine kasnije. Zauzimao je prostor od 200 m2, težio skoro 50 tona i koristio 18.000 vakuumskih cevi. Na ovoj Web stranici se nalazi i računarski rečnik, puno definicija, ali i korisnih saveta.

Pionirska vremena

Na adresi www.pc-history.org nalazi se prezentacija posvećena Stan-u Veit-u, pioniru u oblasti personalnih računara. Sajt dokumentuje personalne računare pre dolaska IBM‑a na ovo tržište. Početkom industrije mikrokompjutera smatra se projekat MITS Altair, prvi mikrokompjuter baziran na 8080 čipu, predstavljen januara 1975. godine u časopisu Popular Electronics.

Isti procesor koristio je i kompjuter Mark 8 napravljen godinu dana ranije, ali slava pripada Altair‑u zato što je predstavljen kao kompletan uređaj, a ne kao lista delova koje treba da sklopite. U to vreme procesore je bilo nemoguće kupiti ukoliko niste radili u Silicijumskoj dolini, a njihova cena nije bila zanemarljiva. Mikroprocesor 8008 koštao je 150 dolara, dok je za jači model 8080 trebalo izdvojiti duplo veću sumu.

Potrebno vam je više memorije? Niste ni svesni koji put su naučnici prešli pre nego što je RAM postao ovakav kakav je danas. Na sajtu časopisa PC Plus, pcplus.techradar.com/node/3063 , našli smo lep opis rađanja memorije. Prvi računar koji je koristio neku vrstu RAM‑a zvao se Manchester Baby, a pokrenut je 1948. godine. Ovo je bilo omogućeno korišćenjem Vilijamsovih cevi, čiji su moderni pandani DRAM čipovi. Da bi stvorili memorije većeg kapaciteta po prihvatljivim cenama, naučnici su radili na više ideja, a jedna od najčudnijih je izum jednog od pionira računarstva. J. Presper Eckert je pokušao da konvertuje bitove u mehaničke vibracije koje bi dalje slao kroz medijum velike gustine poput žive. Kada bi svaka od vibracija došla do destinacije, pijezoelektrični kristal bi je preuzeo, konvertovao u električni impuls i poslao nazad.

Diskete i posle njih

(kliknite za veću sliku)

Kada smo već kod memorije, teško je ne pomenuti diskete, koje su nam donosile dosta radosti, ali i nervoze. Za mlađe čitaoce, flopi disk (ili disketa) bio je sredstvo za pohranjivanje podataka, koje se sastojalo od tankog, fleksibilnog magnetnog diska u četvrtastom okviru od zaštitne plastike. Na tim diskovima bilo je moguće pisati i čitati podatke. Pre hard diskova na disketama su počivali operativni sistem, aplikativni softver i svi podaci. Priča o flopi diskovima počela je 1967, kada je IBM svom centru za razvoj tehnologija za skladištenje podataka dao zadatak da razvije jednostavan i jeftin sistem za učitavanje mikrokoda u main frame računare iz serije 370. Još jedno ograničenje koje su imali u odeljenju za razvoj bilo je da cena slanja update‑a korisnicima ne bi smela da bude veća od pet dolara. Kako su se snašli i došli do flopi diskova, pročitajte na adresi www.computernostalgia.net/articles/HistoryoftheFloppyDisk.htm .

Pošto su bili dostupni i jeftini, flopi diskovi su se dugo održali. Pošto su, ipak, bili spori i nepouzdani, ali i ograničeni na prostor od 1,4 MB, pojava Zip drajva promenila je način čuvanja podataka preko noći. Podsećanje na njih potražite na ezinearticles.com/ ?The-Iomega-Zip‑Drive---A-Quick-History&id=527975 .

Početkom osamdesetih kompakt diskovi (CD) su zavladali ne samo kompjuterskom, nego i muzičkom scenom. Uspeh se može pripisati činjenici da su određene specifikacije za ovaj medijum definisane u takozvanim Knjigama boja koje su razvijale dve velike kompanije Sony i Philips. Postoji pet knjiga koje opisuju specifikacije i standarde CD tehnologije, a ukoliko želite da se upoznate sa njihovim sadržem posetite www.cdfs.com/cdfs-color-books.html .

S ekrana na papir

Rad za računarom danas je teško zamisliti bez štampača, ali bilo je potrebno skoro pedeset godina da bi inženjeri i dizajneri učinili ove uređaje pristupačnim. Prvi printer koji je išao uz računar razvijen je u kompaniji Remington‑Rand, za potrebe UNIVAC kompjutera, dok je prvi matrični štampač tržištu predstavio IBM samo četiri godine kasnije. Iako prave informacije o datumima i razvoju nekih vrsta printera nisu usaglašene, na gadgets.softpedia.com/news/History-of-Computer-Printers-032-01.html možete da se upoznate s nekim od najznačajnijih trenutaka u njihovoj istoriji.

Osnova za tehnologiju koju koriste laserski štampači predstavlja proces suvog štampanja nazvan elektrofotografija koju je 1938. izmislio Charles Carlson. Koristeći ovu tehnologiju, američki inženjer i naučnik Gary Starkweather je izumeo laserske štampače, a na www.computerhistory.org/events/lectures/starkweather_03251997/starkweather_xscript.shtml možete da pročitate jedno od njegovih predavanja u kome objašnjava kako je došlo do toga da baš on napravi prvi laserski printer. Kao mlad inženjer, Starkweather je prešao u Xerox. Susret s kopir‑mašinama, koje su predstavljale toliku revoluciju, da se jedan primerak čuva u muzeju Smitsonijan, bio je presudan za rađanje laserskih štampača. Prvi laserski printer bio je brz gotovo kao i današnji, ali je koštao više desetina hiljada dolara. U svom predavanju, Starkweather kaže da je imao sreće da se različite tehnologije spoje u pravom trenutku, jer da se ideja o ovoj vrsti štampača rodila deset godina ranije, čitav projekat bi verovatno ostao zaboravljen u nečijoj fioci.

Pored laserskih, danas se dosta koriste i inkjet štampači. Prvi takav model pojavio se 1967, ali široj javnosti je predstavljen tek 1988. Izazov je bio napraviti dostupan printer koji pouzdano i kvalitetno štampa. Naučnici su proveli dosta vremena kako bi kreirali kontrolisan protok mastila na papir i sprečavajući da se glave printera zaglave od osušenog mastila. Jedan od prvih modela izašao je iz fabrike Hewlett‑Packard a detaljan opis rada inkjet printera možete naći na computer.howstuffworks.com/inkjet-printer.htm .

Taster po taster...

(kliknite za veću sliku)

Među osnovne delove svakog računara svakako spada i tastatura. Možda će vas razočarati saznanje da je redosled slova rezultat optimizacije, one koja teži da smanji brzinu kucanja! Prva komercijalna pisaća mašina predstavljena je 1873, sa slovima koja su bila poređana po abecednom redu. Međutim, korisnici su počeli brzo da kucaju, te su se čekići kojima slova udaraju u papir zaplitali. Pronalazač je rešio problem tako što je često korišćena slova stavio što dalje na tastaturi kako bi kucanje učinio težim, a samim tim i sporijim. Na www.essortment.com/all/keyboardhisto_rdqo.htm pronašli smo istoriju nastanka takozvanih QWERTY tastatura, ali i opis drugih, boljih rasporeda slova, poput DVORAK sistema koji ne zahteva posebne promene na vašem hardveru, kao i MALT sistema koji je izmislila Lillian Malt.

Modem je uređaj bez koga Interneta ne bi ni bilo. Ime je skraćenica od modulator‑demodulator, a u upotrebi je još od dvadesetih godina prošlog veka. Kako bi bilo omogućeno slanje telegrama, razvijen je serijski RS‑232 standard, koji je korišćen kako bi teleprinteri mogli da komuniciraju preko telefonskih linija. Ideja daljinskog pristupa kompjuteru realizovana je 1940, kada je George Stibitz povezao teleprinter iz Nju Hempšira s kompjuterom u Njujorku koristeći telefonske linije. Početkom šezdesetih AT&T proizvodio je 300 bps modeme, za korišćenje na njihovom telefonskom sistemu, ali ti modemi su bili spori i veoma skupi, te su uglavnom bili korišćeni za prenos podataka između mainframe kompjutera ili za povezivanje terminala na mainframe. Priča o modemima nalazi se na www.history-computer.com/ModernComputer/Basis/modem.html .

Tokom godina razvoja kompjutera i njihove prateće opreme nije bilo lako inženjerima i kompanijama u kojima su radili, a ni prodavcima koji su korisnike trebali da ubede da su te nove spravice „prava stvar“. Na www.computerhistory.org je pregled brošura i marketinških strategija proizvođača hardvera. U određenom periodu, IBM je kontrolisao čak 70% tržišta sa svojim sistemom 360, a bilo je i dugih lista čekanja.

Laserski štampači u boji, mediji za backup velikih kapaciteta i brzi procesori po pristupačnim cenama sredinom prošlog veka delovali bi kao naučna fantastika, dok bi današnje veličine memorija delovale kao štamparske greške u tekstu. Na svu sreću, tehnologija brzo napreduje, a Internet je tu da nas upozna sa stvarima koje dolaze, ali i da sačuva sećanje na prve dane informatičke industrije...

SLEDEĆI TEKST U PC #173
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter