| Pentax K‑r. Senzor slike: APS-C, 23.6×15.8 mm CMOS, 12.4 Mpx. Objektivi: Pentax KAF2 bajonet, Pentax KAF3, KAF2, KAF i KA standardi, Pentax K. Fokusiranje: 11 tačaka Auto, Select, Center. Dimenzije i masa: 125×97×68 mm, 598 g (sa baterijom). LCD displej: TFT color 3.0” 920k. Detekcija lica: Da (kontrast detekcija). Format fotografija: 12 Mp (4288×2848), PEF (komprimovani RAW), DNG (nekomprimovani). Live View: Contrast+Face detekcija, povećanje 2x, 4x, 6x. Video: AVI, 1280×720, 24 fps. Baterija: 470 snimaka sa D-LI109; 1000 snimaka sa AA. Cena: 650 $ (sa 16-55 mm objektivom). |
Iako je veoma sličan prethodnom K‑x modelu, Pentax K‑r se i dovoljno razlikuje – proširen ISO raspon, veća brzina kontinualnog snimanja, nova verzija autofokusnog sistema, veći LCD, HDR podrška kod noćnih snimaka i dvostruki sistem napajanja (akumulator ili 4 AA baterije). Sasvim dovoljno za početak.
Pregledom slika snimljenih u oskudnim svetlosnim uslovima i sa većim ISO vrednostima primećujemo viši kvalitet, što je posledica dobrog balansa između redukcije šuma i zadržavanja finijih detalja. Poredeći sa primerima iz nekih ranijih testova, naišao sam na upotrebljive snimke i sa ISO800. Pretpostavljam da je razlog u većem naginjanju ka kolor a ne luminance šumu, što navodi i sam proizvođač.
Iako je osnovni princip u digitalnoj fotografiji eksponiranje prema belom i eventualna kasnija dorada senki, kod ovog modela se to mora baš bukvalno shvatiti. Ukoliko ne koristite negativnu ekspozicionu kompenzaciju. možete se veoma iznenaditi što vam ni RAW format neće pomoći da izvučete detalje sa svetlih površina. Na ovu pripremu lako ćete se navići, pa vas ni to, kao ni malo lošiji balans belog (posebno pri veštačkom svetlu) neće mnogo zabrinjavati. Dakle, malo pažljivije pratite histogram kod snimanja kontrastnijih scena i biće ok.
Zahvaljujući maloj težini, kvalitetnoj završnoj obradi i ograničenim brojem eksternih kontrola, aparat dobro leži u ruci. Na gornjem panelu nema dodatnog LCD ekrana, a na raspolaganju je samo jedan kružni taster, što mi nije smetalo. Primedbe po forumima da nedostaje dugme za automatsko startovanje Movie režima me je podsetilo na naprijatna iskustva sa starijim delom rodbine kojima sam sugerisao nabavku digitalnog fotoaparata. Veliki procenat njihove zbunjenosti dolazio je upravo od činjenice da su snimali a ne slikali, pa je i njihov prigovor da na memorijsku karticu „staje neuobičajeno malo slika“ kasnije pomagao da otkrijem „mane“ modela. Zato mislim da je aktiviranje video-režima promenom moda preko točkića dobar i pouzdan sistem.
|
Na raspolaganju su standardni režimi 720p HD sa 25 fps i VGA sa 640×480 piksela. Format je MJPEG i maksimalna veličina fajla je 4 GB ili 25 minuta. Kod video-snimanja sve su funkcije automatizovane pa se može menjati samo otvor blende i ISO osetljivost, mada ne preporučujem veće vrednosti od ISO800. Kao i ostale DSLR kamere, Pentax K‑r u video režimu pati od distorzija. Očitavanje senzora liniju po liniju prouzrokuje da gornji deo slike biva snimljen pre donjeg, pa se kod brzog pomeranja aparata u toku snimanja vertikalne linije renderuju kao dijagonalne. Audio je podržan internim (mono) mikrofonom.
Sve u svemu, dobar foto-aparat za ulaz u DSLR svet bez prevelikih ulaganja. Snimanje kvalitetnih fotografija u lošijim svetlosnim uslovima ide u prilog prethodnom zaključku, jer se u praksi često slika bez blica. Video-standard je prevazišao rešenje ponuđeno kod ovog modela, ali će HD mod zadovoljiti umerenije zahtevne korisnike, kojima neće smetati malo veći video fajlovi i nedostatak HDMI konektora.
Korisne adrese:
PENTAX
http://www.pentax.com
|