GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #177 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
HDD i SSD: Sukob dva sveta
Guido Lohmann
Hard diskovi su konačno dobili ozbiljnu konkurenciju - SSD uređaji su po performansama neuporedivo bolji, dok se cene polako približavaju. Odluku nije lako doneti, pa smo laboratorijski testirali 30 aktuelnih modela...
- PC #177 u prodaji po ceni od 110 din
broj

HDD i SSD: Sukob dva sveta

Ako uporedimo cene i kapacitete, SSD diskovi su i dalje skuplji od klasičnih hard diskova. Sa cenom od četiri centa za gigabajt, diskovi koji podatke čuvaju na magnetnim pločama su bitno jeftiniji. SSD je manji i lakše ga je upakovati u ograničen prostor, što svako možda i ne smatra prednošću. Veća brzina pristupa, sa druge strane, ima mnogo fanova, naročito među profesionalcima.

Kandidati na testu

Isprobali smo HDD i SSD u kućištima od 2,5 i 3,5 inča tipa sa SATA (Serial Advanced Technology Attachment) interfejsom. Primećujemo da i hard diskovi napreduju, kako po kapacitetu, tako i po kompaktnosti: 3,5“ diskovi kapaciteta 2 TB nisu više izuzetak, a već postoje i 2,5“ diskovi kapaciteta 1 TB. Sve veća količina podataka koja se obrađuje i čuva traži proširivanje kapaciteta. Zbog velike gustine podataka, ukazuje se potreba za dodavanjem još jedne ploče na disk: svi aktuelni modeli rade na pomenutom principu, a zbog te dodate ploče, debljina 2,5“ diska je povećana na 12,5 mm, što je 3 mm deblje od doskorašnjih hard diskova u 2.5“ kućištu. Kod kupovine treba, dakle, obratiti pažnju na dimenzije, da se posle ne bi pokazalo da novi disk ne staje u stari slot.

Drugi način štednje prostora jeste da se podaci grupišu u klastere od po 4 KB umesto da se standardno pakuju po 512 bajtova. Takav način pakovanja donosi uštedu od 10 do 15 procenata, a pristup podacima je brži i efikasniji. Ali, pitanje je kako će stariji programi i operativni sistemi funkcionisati sa novim klasterima, pošto programi često pristupaju direktno disku. Za sve starije verzije programa i operativnih sistema postoji mogućnost da se formatiranje ponovi sa manjim klasterom.

Najbolji primer je funkcionisanje operativnog sistema Windows XP. Podaci se zapisuju u blokovima od po 512 bajtova, što je s vremenom postalo neoptimalno, pa su uvedeni blokovi od 4.096 bajtova. Međutim, Windows XP nema mogućnost direktnog korišćenja podataka koji su upakovani u blokove od po 4.096 bajtova, pa se blokovi od 512 bajtova pakuju u veće blokove od 4.096 bajtova, što za posledicu ima duži period upisa podataka, jer veći deo bloka od 4.096 bajtova ostaje prazan i čeka se dok se novi blok podataka ne upiše. Takvim pristupom se usporava rad sistema. Znajući da se stari operativni sistemi i dalje prodaju, i to uz popust, potrebna je neka od Alignment alatki da bi se otklonili problemi. Windows 7 i novije verzije Linux‑a nemaju ovakav problem.

SSD kao dodatna opcija

Isplati li se ugraditi SSD u računar? U notebook svetu stvari su prilično jasne – računar će biti brži, otporniji na truckanje a baterija će duže trajati, ali je kapacitet bitno manji. Zato bi zgodno bilo koristiti jedan SSD umerenog kapaciteta za povećanje sigurnosti i brzine obrade informacija, a za skladištenje korisničkih podataka osloniti se na klasični hard disk.

U radu se pokazalo da su SSD diskovi preležali većinu „dečjih bolesti“. Ipak, firmver nije uvek ispeglan: zahtevi za automatskim ažuriranjem se ne pojavljuju toliko često kao na prethodnim modelima, dok je proces čuvanja podataka nakon ažuriranja potpuno drugačiji nego kod klasičnih hard diskova. Pravljenje backup‑a važnij podataka je uvek poželjno, a SSD disk je baš pogodan za to.

Za kraj, recimo da će se pored klasičnog hard diska koji se koristi za skladištenje multimedije i ostalih kabastih fajlova može naći mesta za jedan mali SSD, koji donosi veći brzinu a i garanciju sigurnosti, ako glavni disk otkaže.

Za detaljan pregled 30 uređaja i tabele karakteristika pogledajte PC #177.



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter