|
Primarni razlog za žurbu su problemi sa P67 čipsetom koji su usporili prelaz na Sandy Bridge procesore i adekvatne ploče. Problem se odnosio se SerialATA II kontroler, gde je nakon određenog perioda korišćenja uočen drastičan pad performansi i na kraju prestanak komunikacije sa svim SerialATA II portovima. Pošto je problem hardverske prirode, jedino rešenje je bila nova verzija čipseta koja je dobila oznaku B3. Iako je time stavljena zvanična tačka na priču, većini i dalje u glavi ostaje veza između P67/H67 oznake i problema, pa je Intel požurio sa predstavljanjem novog Z68 čipseta.
Ima li šta novo?
Iako Z68 ne donosi neke epohalne harvderske novitete, novi čipset na interesantan način spaja funkcije P67 i H67 čipseta. P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU‑a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking K serije procesora kod kojih je otključan množilac. Z68 predstavlja rešenje ovog problema, jer nudi obe stvari.
Z68 uvodi još dve veoma interesantne funkcije. Prva je tehnologija Virtu koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU i posebne grafičke karte. Grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video-enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Z68 donosi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte. Ovaj rad se ostvaruje preko Lucid Virtu drajvera koji je posebno razvijen za Z68 čipset i predstavlja varijantu Hydra sistema koji je još prošle godine omogućio zajednički rad ATI i NVIDIA grafičkih kartica. To je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji presreće zahteve API‑ja i usmerava ih na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao.
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je SSD Caching (Smart Response Technology). SRT tako treba da doprinese performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD‑a, gde mali SSD uređaj radi kao keš za hard disk.
ASUS P8Z68‑V PRO
 | ASUS P8Z68-V PRO
(kliknite za veću sliku) |
Intel je proizvođačima matičnih ploča ostavio mogućnost da sami odluče da li da implementiraju Virtu, Smart Response Technology i ostale novitete Z68 čipseta. ASUS je primenio sve, pa P8Z68‑V PRO podržava sve ono što nudi Z68 čipset. Ploča izgleda gotovo kao P8P67 Pro, pa treba baš zagledati u detalje kako bi se primetile razlike.
Najveća razlika je u boljoj naponskoj jedinici (Digi+). Dva ASMEDIA 1042 kontrolera obezbeđuju USB 3.0 podršku. P8Z68‑V PRO ima čak tri grafička PCI Express slota, ali usled klasičnih ograničenja čipseta, jasno je koji su multi GPU modovi mogući. P8Z68‑V PRO ima isti EFI BIOS koji smo prvi put videli na P67 ASUS modelima, pa su opcije i mogućnosti za podešavanje parametara sistema sasvim slične.
Što se tiče overkloking potencijala, sam Z68 čipset bi trebalo da obezbedi nešto veću marginu. P8Z68‑V PRO bez problema dostiže radni takt od 4,5 GHz, što je ujedno i vrednost na koju auto overkloking mod postavlja čitav sistem. Čak i 4,8 GHz se lako ostvaruje, uz lagano podizanje radnog napona procesora.
Gigabyte Z68X‑UD3H‑B3
Onima koji već duže vreme prate Gigabyte i njihove oznake matičnih ploča, po UD3 delu oznake jasno je da se radi o ekonomski orijentisanom modelu. Kad se analiziraju detalji Z68X‑UD3H‑B3, može se videti da Gigabyte nije mnogo zakinuo na bitnim stvarima – samo je naponska jedinica nešto skromnija.
Na raspolaganju su dva grafička PCI Express slota, sa opcijom 2×8 režima rada i podrške SLI i Crossfire multiGPU modovima. Tu su još i tri PCI Express x1 i dva klasična PCI slota. I/O panel je opet standardno opremljen sa audio sekcijom (ALC 889 kodek), jednim LAN kontrolerom (Realtek RTL8111E) i četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta. Na PCB‑u su dodatni konektori za USB bracket‑e, pa je tako broj USB 2.0 portova moguće povećati na deset, dok je broj USB 3.0 portova moguće povećati na četiri, a na raspolaganju je čak i jedan firewire bracket. Na I/O panelu su i DSUB, DVI i HDMI video izlazi za integrisani GPU u procesoru.
Sve u svemu, Z68X‑UD3H‑B3 je ploča iz ekonomske klase, ali ipak podržava i Virtu i SRT mogućnosti, što ovaj model čini kompletnim Z68 rešenjem.
Gigabyte Z68X‑UD4‑B3
 | Gigabyte Z68X-UD4-B3
(kliknite za veću sliku) |
Sa jednim brojem više u oznaci, pred nama se našao i jači model. Čim se pogleda velika 16‑phase naponska jedinica sa ogromnim hladnjakom preko MOSFET‑a, jasno je o kojoj se kategoriji radi. Primećujemo i nešto veći hladnjak preko Z68 čipa, te drugačiji raspored konektora. Raspored PCI Express i PCI slotova je isti, ali Z68X‑UD4‑B3 ima jedan PCI Express x1 manje. Podržani su 2×8 SLI i Crossfire multiGPU modovi. Preko Marvell čipa su obezbeđena dodatna dva SerialATA 6 Gb/s priključka, pored dva postojeća.
Na ploči je osam USB 2.0 i četiri USB 3.0 porta (dva su deljena i mogu biti korišćeni kao eSATA). Tu je i audio sekcija, LAN kontroler i jedan firewire priključak. Na I/O panelu nedostaju video-izlazi za integrisani GPU u Sandy Bridge procesorima, što znači da Z68X‑UD4‑B3 ne podržava Virtu rad, pa čak ne nudi korisniku ni opciju upotrebe integrisane grafike.
Obrazloženje iz Gigabyte‑a je da kupcima boljih ploča jednostavno ne treba integrisana grafika. Tačno, ali onda se može reći da nam i nije potrebna Z68 serija ploča. Koliko god moćnu grafičku karticu posedovali, QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nikako ne treba zanemariti. Druga Z68 karakteristika, odnosno SSD Caching (Smart Response Technology) je regularno podržana na obe ploče. BIOS je tradicionalni Award, dopunjen Touch BIOS opcijom, dakle novim Windows softverom za kontorlu BIOS perametara.
Maksimalni overklok u auto modu je 4.2 GHz sa našim test Core i7 2600K procesorom, što je za 300 MHz manje od onog što ostvaruje prva Z68 ploča koju smo testirali. Ovaj rezultat važi za oba GA modela, a ista situacija je i kada se krene u ručno podešavanje. Frekvencija od 4,5 GHz se lako dostiže, dok je za taktove preko toga neophodno nekoliko korekcija. Tako smo na obe ploče uspeli da ostvarimo stabilan rad na 4,8 GHz, što je dobar rezultat.
Ovo je samo početak...
Sistem po kome radi Virtu je jednostavan – treba samo uključiti integrisanu grafiku u BIOS‑u i instalirati Virtu drajver. Nakon toga, Virtu ikona će se pojaviti u systray‑u, gde se nakon toga može pozvati glavni prozor u kome se vrše podešavanja. Virtu ima dva osnovna moda, i‑mod i d‑mod. Prvi se koristi u slučaju kada je integrisani GPU primarna grafika, dok d‑mod znači da je standardna grafička kartica primarni adapter.
Glavna razlika između dva moda je ušteda energije. U i‑mod‑u se integrisana grafika koristi na desktop‑u, a tek kada se pokrene neka igra, startuje se i grafička karta. Sa druge strane, d‑mod omogućava maksimalne performanse, uz eventualno dodavanje nekog frejma integrisane grafike, ali se zato može bez problema koristiti Quick Sync za video-enkoding. Zanimljivo je da ova funkcija radi bolje u i‑mod‑u. Virtu za sada ne pokazuje poboljšanje kada su performanse u igrama u pitanju.
SRT funkcioniše bez problema. Neophodno je u BIOS‑u izabrati XRD mod za hard disk kontroler, instalirati operativni sistem, nakon čega sledi instalacija odgovarajućeg Intel Rapid Storage Technology softvera, kroz koji se vrši dalje podešavanje. Nakon toga treba aktivirati SRT akceleraciju, odabrati SSD disk koji će se koristi kao keš, kao i hard disk čiji će to keš biti, i na kraju odabrati maximized ili enhanced mod. Razlika je u brzini – ali u maximaze režimu nema dodatnih sigurnosnih sistema.
Šta reći na kraju... P8Z68‑V PRO je najjači model na testu. Dobar set dodatnih mogućnosti, nepogrešiva stabilnost, odlični i lako dostupni overkloking te kompletne Z68 funkcije dovoljno govore u prilog ovog modela. Z68X‑UD4 koji je po ceni blizu, ima svoje dobre karakteristike, ali je osnovni problem izostanak podrške za integrisanu grafiku. S druge strane, Z68X‑UD3H‑B3 nudi kompletnu Z68 funkcionalnost, uz solidan set mogućnosti i overkloking potencijala, što uz povoljnu cenu čini ovaj model veoma primamljivim.
Korisne adrese:
Gigabyte
http://www.gigabyte.rs
ASUS
http://www.asus.rs
| 
