GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #181 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Poslednji izgovor
Sava Zdravković
Elektronske knjige su već godinama oko nas, i izazivaju podeljene reakcije - jeste, zgodno je to ali... uvek 101 izgovor u prilog papiru. Valjda je tako bilo i kad su se pojavile pisaće mašine, tekst procesori. Kako dani prolaze, tako je izgovora sve manje.
- PC #181 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Poslednji izgovor

Na sve strane čujem priču da ljudi sve manje čitaju, a opet ih sve češće vidim kako gledaju u ekran sa tekstom. Kompjuter, mobilni telefon, tablet... samo je televizor ostao nedirnuta oaza pokretne slike, dok se na svim ostalim uređajima pokretna slika kombinuje sa tekstom, i dalje uz više teksta nego slike. Dakle, mnogo čitamo, doduše sve kraće forme, ali i knjiga nije baš sasvim retro – Njujork Tajmsova lista bestselera i dalje beleži prilično velike tiraže. Doduše, deo tih tiraža se više ne otiskuje na papiru.

Simulacija papira

Knjige na papiru će opstati samo dok budu nudile neku objektivnu prednost nad elektronskim knjigama – sve romantične priče o mirisu sveže odštampane hartije će nestati kada elektronski papir bude praktičniji, a papirne knjige će ostati u nekoj romantičnoj niši zajedno sa telefonskim brojčanikom, vinilskim pločama, audio-kasetama i ORWO filmovima. Kako dani prolaze, tako je aduta u prilog papiru sve manje.

Elektronske knjige, pre svega, ne zauzimaju sav onaj silan prostor koji se troši na knjige i ne sakupljaju svu onu prašinu – u Kindle stane skoro 4.000 knjiga, što je biblioteka za koju bi trebalo imati ne stan, nego srednjovekovni dvorac. Osim toga, sve knjige su vam uvek pri ruci – više u kufer ne pakujem gomilu stručnih knjiga koje će mi biti potrebne na konsultantskom zadatku (i posle se pitam zašto sam, umesto one koja mi je potrebna, poneo onu nebitnu) plus još neko džepno izdanje za čitanje na aerodromu.

Važnije od svega toga jeste činjenica da klasična knjiga više nije prijatnija za čitanje. Uz E ink tehnologiju slova na ekranu izgledaju bolje od slova na papiru, a Kindle je lakši za držanje u ruci od knjige. Ljubitelji tableta kažu da je osvetljeni kolor ekran bolji, ali za mene je E ink pravo rešenje, naročito kada se dopuni činjenicom da baterije na Kindle‑u punim jednom mesečno, dok iPad treba gotovo svakodnevno „hraniti“. Priznajem, lepo bi bilo imati E ink u boji – biće i to – ali knjige su vekovima štampane crno‑belo (bez hiperlinkova u tekstu, zamislite) pa to nikome nije smetalo.

Priznajem da je klasična knjiga i dalje u prednosti kada treba brzo prelistavati stranice, preskočiti neki veći segment ili pronaći traženu sliku, ali je sve to stvar navike – papirnu knjigu listamo zato što ne možemo efikasnije da je pretražujemo. Elektronska knjiga se pretražuje Find funkcijama, a od izdavača očekujem da se potrude i ugrade hiperlinkove, bolje uvezani sadržaj i indeks pojmova.

Ekonomski argumenti

Sve knjige se izdaju na papiru, a u elektronskoj formi samo neke od njih. Tako je bilo, ali se od Kindle‑a logika menja, pa se i beletristika seli u elektronski format; stručne publikacije su odavno prešle u PDF. Čudi me inertnost nekih izdavača koji kao da se boje elektronskih izdanja, valjda misleći da se ona masovno piratuju. Greše: nepostojanje elektronskog izdanja je motiv da neko skenira knjigu, propusti je kroz OCR i pusti u svet kroz eMule, News grupe, torrent mrežu... Svaka iole tiražna knjiga je skenirana i nalazi se po opskurnim sajtovima, pa ne vidim zašto izdavač ne bi pokupio barem deo elektronskog kolača.

I najtvrdokorniji protivnici elektronskih izdanja polako menjaju stav – u oktobru će se pojaviti sve Harry Potter knjige u Google Books obliku (bez DRM zaštite). Najtiražniji serijal savremenog doba (preko 450 miliona prodatih knjiga) će tako početi novi život, a mnogi će radije dati neku paru za profesionalno prelomljenu knjigu nego da se bave divljim izdanjem sa gomilom OCR grešaka. Šteta je jedino što oni koji su već kupili papirne knjige nemaju načina da dobiju značajan popust na elektronsko izdanje.

Pitanje cena eKnjiga je uvek zanimljivo za analizu. Naivno je verovati da papirna knjiga košta toliko koliko košta zato što su papir i štampa skupi. Štampa je danas toliko jeftina da, pogotovu ako se radi o crno‑belim knjigama u broširanom povezu, čini tek manji deo prodajne cene. Ipak, čudno je što elektronske knjige koštaju koliko i papirne, pa ponekad i više od toga. Šteta – prelazak u elektronski format je dobra prilika da knjiga pojeftini i da se time poveća tržište, a izdavači će svakako zaraditi i kroz produženu prodaju. Klasična izdanja, naime, pre ili posle budu rasprodata, a onda je teško odlučiti se na novi tiraž, koji će onda godinama ležati u magacinu i čekati da ga neko kupi. A elektronsko izdanje zauzima tek malo prostora na nekom disku, i u prodaji je „zauvek“. Ta produžena prodaja konkretnog izdanja možda ne donosi mnogo para, ali za velikog izdavača koji ima mnogo knjiga na tržištu prihod može biti veoma značajan.

Profitiraju i mali izdavači, pa i sami autori – ako niko neće da izda vašu knjigu, izdajte je sami! Neprijatno ćete se iznenaditi kada vam Amazon.com zatraži 35% novca koji korisnici uplaćuju za vašu knjigu (nimalo slučajno, isti procenat „otima“ i Apple), ali finansijska bezbednost, obrada transakcija i marketing kroz Amazon‑ov sajt imaju svoju vrednost; ako mislite da možete sami, ponudite knjigu na svom sajtu i naplaćujte PayPal‑om.

I tako će, možda već tokom naredne godine, jedini preostali argument u prilog klasičnim knjigama biti to što ih je bezbednije čitati u kupatilu. A onda će neko napraviti waterproof Kindle...

SLEDEĆI TEKST U PC #181
preview
Između tableta i smartfona
Voja Gašić



NIS

Epson

YuNet


BIZIT 2020

Excel kuhinjica

Jooble

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter