 | | Detaljna ortofoto mapa Srbije već postoji i u gradskim sredinama nudi podatke u rezoluciji od 10 cm, što jasno prikazuje sve što imate u svom dvorištu ili na terasi |
Na ovom svetu se sve može zloupotrebiti. Odnedavno smo postali svesni činjenice da velike firme mogu da prate naše kretanje upotrebom informacija sa naših telefona. To je prouzrokovalo šok i ogorčenje krajnjih korisnika ove tehnologije. Zato nas sada bombarduju upozorenjima čim pomislimo na korišćenje nekog lokacijskog servisa...
Prazne pretnje?
Da li smo tek od revolucije koju su doneli pametni telefoni izloženi ovim opasnostima? Sva je prilika da nismo. U Srbiji je upotreba platnih kartica još u začetku, ali u razvijenijim krajevima planete platne kartice su dominantan oblik plaćanja. Običan čovek može u toku dana karticu da upotrebi i nekoliko desetina puta – naročito vikendom. Šta se događa s tim podacima? Banke uredno beleže ne samo koliko je novca otišlo sa vašeg računa u svakoj toj transakciji, već i šta ste kupili, tačno vreme kada je transakcija obavljena i serijski broj uređaja koji je pročitao vašu karticu. Ovaj poslednji podatak je u suštini vaša lokacija, pa svaka banka može veoma lako da rekonstruiše ne samo vaše kretanje, već i potrošačke navike, hobije kojima se bavite, koliko ste često bolesni, koliko često koristite alkohol, duvan, naručujete picu, idete u pozorište i koje dnevne novine čitate.
U ekstremnim varijantama banka može da zna čak i to koliko ste brzo vozili od tačke A do tačke B i ko je bio s vama na bankomatu kada ste podizali keš pošto se lica koja iniciraju transakcije na bankomatima redovno fotografišu. Pošto ste kredit za automobil dobili od iste banke, sasvim je realno pretpostaviti da banka može lako da izračuna koliko kilometara prelazite godišnje, a ako je banka delom vlasnik i osiguravajuće kuće kod koje ste osigurani (što je relativno česta pojava), da li ste baš sigurni da podatke koje ima o vama banka neće zloupotrebiti?
Banke vam obećavaju da će čuvati samo podatke o vašem identitetu i stanju na vašim računima, međutim da li ste u paragrafu o zaštiti privatnosti pročitali da će banka čuvati sve ostale informacije o vama? Nemojte zaboraviti da sve što važi za vaše kretanje i navike iz fizičkog sveta važi i za vaše on‑line bitisanje. U stvari, ono je pod još većim pritiskom jer vaš ISP ima priliku da beleži baš sve vaše aktivnosti na Mreži. A vrlo dobro znamo kakav zakon nam je nedavno RATEL ponudio za regulaciju ove oblasti.
Londonske i druge kamere
Prosečnog Britanca razne kamere snime više od 3.000 puta u toku jedne nedelje, što je solidna rezolucija za rekonstrukciju nečijeg kretanja. Ne zaboravite da vizuelna informacija nosi daleko više informacija od proste lokacije. Osim toga, u ovom delu vaše egzistencije prosto nemate izbor, jer ćete biti snimljeni hteli vi to ili ne. Vlasti vam prosto nikad neće ni ponuditi bilo kakvo objašnjenje ili upozorenje da ćete biti snimljeni. Britanija je možda ekstremni primer narušavanja privatnosti pojedinca, ali koliko je broj kamera manji u drugim zemljama? Osim toga, uz današnju cenu memorijskog prostora ove informacije mogu vrlo dugo da se čuvaju i da predstavljaju stalnu pretnju vašoj privatnosti.
Još jedan ekstremni primer zloupotrebe prostornih informacija je tretman automobila s tablicama iz „pogrešnih“ republika za vreme raspada SFRJ. Iako je ovaj period praskozorje mobilne telefonije i daleko od pametnih telefona, to nije sprečilo šokantnu zloupotrebu. Tada se veoma dobro znalo da je upotreba šifara koje daju informaciju o mestu u kome vlasnik automobila živi loša za bilo kakav informacionih sistem, pa i za sistem registracije vozila. Uprkos tim lošim iskustvima i prilici da se takva praksa promeni s poslednjom promenom automobilskih tablica, to se nije dogodilo, a neko će i dalje moći da zloupotrebljava geoinformacije koje smo primorani da „nosimo na čelu“.
Izvesna kompanija koja se bavi proizvodnjom softverskih rešenja za pravljenje fotografskih mapa iz vazduha tvrdi da je u stanju da proizvodi foto‑mape za 117 najvećih svetskih gradova svakog meseca. Detaljna orto‑foto mapa Srbije već postoji i u gradskim sredinama nudi podatke u rezoluciji od 10 cm, što je rezolucija koja jasno prikazuje sve što imate u svom dvorištu ili na terasi. Korist od ovakvih mapa je očigledna, ali da li i u kom stepenu one narušavaju privatnost svih nas? Google je već imao svoj deo neprijatnih iskustava – barem jedan brak je bio ugrožen zbog toga što je nečiji automobil snimljen u street view‑u na mestu na kome se nije očekivalo da bude...
Popisi i ratovi
Informacije koje se skupe na popisu stanovništva lako se mogu zloupotrebiti. Štaviše, zbog obaveze da se te informacije publikuju teško je kontrolisati ko ih i na koji način koristi. Oblasti (opštine, mesne zajednice...) u kojima ljudi žive, prosečna starost, broj članova domaćinstva, verska i nacionalna pripadnost pravi su rudnik informacija za marketinška odeljenja ne samo kompanija koje posluju u datom okruženju, već i za verske i političke organizacije čije delovanje ne mora uvek da ima vaš interes u vidu.
U dalekoj Australiji je 2009. godine primećeno da su neki šoping‑centri opskrbljeni značajno kvalitetnijom robom nego neki drugi, kao i da cena namirnica u prodavnicama istih prehrambenih lanaca znatno oscilira. Pronicljivi novinari su takođe otkrili da su cene, opskrbljenost i kvalitet robe u direktnoj korelaciji s prosečnom visinom primanja u oblastima u kojima se šoping‑centri nalaze, pa su ljudi iz bogatijih oblasti znatno skuplje plaćali osnovne životne namirnice, a oni iz siromašnijih su bili lišeni skupljih namirnica, ili su kupovali namirnice znatno lošijeg kvaliteta. Situacija je rešena redovnim praćenjem cena i njihovim uporednim objavljivanjem u dnevnoj štampi i na Mreži.
Najflagrantnija zloupotreba prostornih informacija događa se u modernom ratovanju, zbog praktično neograničenih računarskih resursa i vrlo detaljnih podataka o prostoru koje napadačke vojske imaju. Ovaj problem već duže vreme muči GIS i remote sensing profesionalce čiji se rad često koristi za efikasnije ubijanje ljudi. Michael Blakemore i Roger Longhorn su obradili ovu i mnoge druge teme u odličnom dokumentu pripremljenom za AGI 2004 konferenciju. Rad je dostupan na Mreži i može da posluži kao praktičan vodič kroz GIS etiku, pa ga treba pogledati ako se bavite prostornim informacijama u bilo kom vidu.
Osiguranje i zaštita
Osiguravajuća društva se suočavaju s delikatnim problemom procene rizika za svoje klijente. Iako na prvi pogled može delovati da je specifična usluga koju pružaju ova društva dovoljno opravdanje za prikupljanje i korišćenje prostornih i drugih ličnih podataka o klijentima, veoma je tanka granica između upotrebe i zloupotrebe ovih informacija. Njihova procena rizika i to sa kim se te informacije dele može da utiče, recimo, na cenu nekretnina u nekoj oblasti, a time i na životni standard i imovinu pojedinca, što daleko prevazilazi prvobitnu nameru za upotrebu prostornih informacija.
Dakle, zloupotreba prostornih i mnogih drugih informacija ima mnogo i dešavale su se daleko pre pametnih mobilnih telefona. Štaviše, nedavne indiskretnosti Apple‑a i Google‑a na ovom polju deluju benigno u poređenju s nekim drugim zloupotrebama. Jedan od razloga zbog čega se to događa jeste i to što se tehnologija razvija mnogo brže nego društvo, pa je ono nespremno na izazove novog doba. Živimo u vremenu kada smo sumnjivi ako se ne pojavljujemo dovoljno često u bazama podataka Velikog Brata. Šanse da se zaštitimo od svakodnevnih upada u našu privatnost su, mora se priznati, trenutno minimalne, pod uslovom da ne želimo potpuno da parališemo sopstvene živote.
Da li onda treba brinuti o ovim stvarima? Svakako da treba. Civilno društvo kasni za razvojem tehnologije, što otvara mogućnost za razne zloupotrebe i svakakve vidove (pre svega) tehnokratije. Ipak, ukoliko civilno društvo potpuno izgubi priključak s tehnologijom, nestaće i poslednji tragovi civilne kontrole društvenih tokova, a to se nikako ne sme dogoditi. Dodatna opasnost vreba od potencijalnih zloupotreba koje bi nastale kombinovanjem različitih tehnologija: GPS, RFID, biometrija itd. Zbog toga je neophodno da se u stručnoj javnosti ovakve teme neprestano drže u fokusu i da se o njima raspravlja otvoreno kako zloupotreba tehnologije ne bi zadirala dublje u osnovna ljudska prava.
Ne treba se lišavati korisnih servisa poput Latitude‑a ili Google Maps‑a. Dovoljno je da razumemo rizike i primenimo zdravorazumske mere opreza. Tehnologija je odgovor na mnoge probleme u kojima se kao civilizacija nalazimo, ali da li će tehnologija uspeti da nas spase od nje same, ostaje da se vidi.
| 
