|
Kolika je vrednost mobilnog broadband‑a u odnosu na fiksni u zemljama SEE? Kakva je situacija u Srbiji?
 | | Zoran Stanišić, Telekom Srbija |
I u mobilnom i u fiksnom širokopojasnom pristupu postoji prostor za dalji rast. Penetracija broadband‑a u Srbiji je i dalje na dosta nižem nivou u odnosu na CEE. Konkurencija u domenu fiksnog širokopojasnog pristupa je uglavnom između provajdera ADSL i kablovskog pristupa, dok u mobilnom broadband‑u ne zavisi toliko od pristupne tehnologije, već od market standarda u ponudi operatora. Najznačajniji su Quality of Service, tj. Shock bill prevention, Throughput trotling, zatim Customer controled data roaming. Veoma bitan faktor je i raspoloživost terminalnih uređaja (pre svega USB dongles) koji mogu da prate brzine koje su teoretski omogućene unapređenjem mreža mobilnih operatora. I tu je situacija u CEE zemljama bolja jer su one, uporedo sa investiranjem u mrežu, omogućile i implementaciju svih feature‑a koji korisniku daju osećaj kontrole nad kupljenim tarifnim paketima.
Kako Telekom Srbija vidi poziciju svog mobilnog broadband‑a u odnosu na fiksni, a kako u odnosu na konkurenciju?
Pogrešno je mišljenje da su fiksni i mobilni BB jedan drugom konkurencija. Oni se i te kako dopunjuju, kako u ponudi prema rezidencijalnim, tako i prema biznis korisnicima. Na primer, forsiranjem wireless ADSL modema se kod korisnika stvara iskustvo (customer experience) da je u pitanju isti wireless servis kako kod kuće, tako i van nje. ADSL je bitan i za offload mobilne mreže – na taj način incumbent operater kao što je Telekom Srbija bolje planira kapacitete, efikasnije dimenzioniše mrežu sa stanovišta saobraćajnih zahteva, a kombinovanom upotrebom ADSL wireless pristupa i USB dongle‑a za mobilni broadband stvara se jedinstveno korisničko iskustvo (anytime anywhere). Sve to mora da bude propraćeno odgovarajućom tarifnom ponudom, odnosno paketima usluga.
Kada su u pitanju biznis korisnici, Telekom Srbija je u poziciji da, osim tradicionalnih metoda umrežavanja korisničkih lokacija, ponudi i servise tipa L3VPN putem HSPA wireless rutera. Sve to čini ponudu raznovrsnijom a kod korisnika stvara osećaj zadovoljenja svih potreba u skladu sa preferiranim tehničkim rešenjima ili raspoloživim budžetom, bez prepreka da se željeni servis na kraju i realizuje.
S kojim izazovima na tržištu se susreću operatori, odnosno provajderi mobilnog broadband‑a? Kako na te izazove utiče regulativa?
Osnovni izazov je enorman porast mobilnog HSPA saobraćaja – brzi mobilni Internet saobraćaj se iz godine u godinu multiplikuje. To stvara ogroman pritisak na dalja tehnološka unapređenja mreža. Trenutno su brzine 21 do 42 Mbps nepisana obaveza, a operatori ozbiljno razmatraju i LTE kako bi ova količina saobraćaja efikasno bila opslužena. S druge strane, imamo price depreciation, odnosno pritisak da se za isti novac ponudi mnogo veća količina podataka, kroz tarifni paket.
Da bi se u ovim okolnostima obezbedio rast ARPU, operatori moraju da poseban akcenat stave na Quality of Service i razne inovativne servise koje bi naplaćivali ili po added value principima ili bi ih koristili za širenje pretplatničke baze i samim tim rast ukupnog prihoda. Trenutno mobilni broadband nije regulisan ni u zemljama EU, ali ono što jeste izazov s kojim se tamošnji operatori suočavaju, a pre ili kasnije će doći i kod nas, jeste to kako korisnicima obezbediti online kontrolu troškova data roaming‑a. I to iziskuje dalje investicije u infrastrukturu i softver.
Trenutno postoje oprečna iskustva u pogledu isplativosti i ROI (povraćaj investicija) mobilnog broadband-a. Kakvi su stavovi i iskustva učesnika konferencije?
Apsolutno pozitivni. Nema operatora koji dovodi u pitanje investicije u mobilni broadband. Time bi se prekršilo načelo Internet anytime anywhere. Sporenja na relacijama mobilni broadband – WiFi (WiMax) su odavno razrešena u korist mobilnog broadband‑a.
Recite nešto o modelima saradnje i mogućim partnerstvima u sferi razvoja i ponude mobilnih servisa. Gde je trenutno Srbija u odnosu na zemlje SEE?
 | | Uspesi naših sportista privlače korisnike |
Mogućnosti su velike i još nedovoljno iskorišćene. Ne treba imati iluzije da SEE mnogo prednjači u odnosu na Srbiju. Izuzetak je SAD, a kad je u pitanju Evropa, tu su Velika Britanija, Skandinavija i Beneluks. Tu je penetracija smart telefona daleko iznad bilo kog drugog regiona u svetu, a shodno tome i raspoloživost mobilnih aplikacija koje daju smisao upotrebi ovih uređaja. Treba izdvojiti aplikacije koje nisu čista zabava, već omogućavaju korisnicima niz korisnih stvari, pre svega Web kupovinu, rezervaciju letova, hotela, mesta u restoranu, naručivanje taksija, plaćanje računa... i to sve na user friendly način. Preduslov je ono što zovemo e‑payment svest i pismenost, odnosno konfigurisanje naloga da bi sve bilo obavljeno kroz nekoliko klikova u aplikacijama. Ne treba zaboraviti ni biznis aplikacije, najčešće mobile office, fleet management i tracking, HR aplikacije i slične, interesantne biznis segmentu.
Kakva su iskustva učesnika konferencije sa prenosom video‑sadržaja kroz mobilnu mrežu, a posebno sa over‑the‑top videom?
Svi su daleko odmakli sa implementacijom raznoraznih Mobile TV rešenja i u ovom segmentu imaju prednost u odnosu na OTT igrače jer prava na emitovanje sadržaja već rešavaju kroz IPTV i Web TV servise pa je Mobile TV dodatak na postojeće servise. Time sebe stavljaju u poziciju multiscreen operatora usluga jer korisnik kad jednom kupi prava na sadržaj, može da ga gleda na svim tipovima uređaja, kućnom televizoru, tablet uređaju, smart telefonu, PC‑ju itd. Ne treba zaboraviti ni lokalni sadržaj koji uglavnom kontrolišu operatori, a ne OTT igrači. Ono gde su OTT igrači u prednosti je Time to market, oni jednostavno mnogo brže od operatora realizuju svoje servise preko Interneta.
Kakva je strategija SEE u segmentu budućeg razvoja i ponude novih mobilnih servisa, a naročito mobilnog broadband‑a i prelaska na 4G/LTE tehnologiju? Kakvi su planovi Telekoma Srbija?
Telekom Srbija ima iste planove kao i SEE operatori. Planira se uvođenje 4G/LTE tehnologije i implementacija market standard karakteristika mobilnog broadband‑a. U toku je zaokruživanje kompletne ponude multimedijalnih servisa (IPTV, Web TV kako u Srbiji, tako i za dijasporu, i tu je važno rešiti pitanje prava emitovanja sadržaja, zatim posebnu produkciju TV kanala baš za ovaj servis, Mobile TV na svim uređajima, iPhone, Android, Java). Sledeći korak je multiscreen – mogućnost gledanja kupljenog sadržaja na svim uređajima kroz jedinstven tarifni odnos sa Telekomom. Uporedo s tim napreduje Social TV, second screen integracija multimedijalnih servisa sa društvenim mrežama, gde prednost u odnosu na Facebook i slične javne portale treba dati operatorskim portalima, koji će postati centralno mesto okupljanja korisnika. Time je moguće da, na primer, četvorica prijatelja koji gledaju fudbalsku utakmicu nalazeći se na četiri različite strane sveta, jedan preko IPTV u Srbiji, drugi preko Web TV Srbija, treći preko Web TV dijaspora, četvrti preko Mobile TV, na otvorenom chat kanalu sa strane ekrana razmenjuju poruke u realnom vremenu.
|
