 | | (kliknite za veću sliku) |
Sve je počelo u januaru, diskusijom sa više od 1.000 IT stručnjaka iz brojnih preduzeća u Srbiji koja se, na ovaj ili onaj način, bave programiranjem. Postavljena je i elektronska anketa na koju je odgovorilo preko 200 stručnjaka iz vodećih programerskih firmi i koja je bila polazna tačka za kreiranje sadržaja Programa podrške IT sektoru. Analizu rezultata te ankete možete da pogledate na našem sajtu, pcpress.rs/drzavni‑program‑podrske‑za‑it‑industriju. U februaru je otpočela javna debata o predloženom Programu, pa su održana tri okrugla stola, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, gde su predstavnici IT struke ministru Mlađanu Dinkiću upućivali primedbe i predloge za poboljšanje inicijalnog predloga. Istovremeno je na sajtu Ministarstva otvorena mogućnost slanja komentara i sugestija šire javnosti.
Rasprava je zaključena 20. februara, a kako saznajemo od Jasne Matić, specijalne savetnice za konkurentnost i ekonomiju znanja u okviru Ministarstva, stigao je veliki broj komentara. U narednim danima biće formulisana finalna verzija dokumenta koja, prema njenim rečima, neće dramatično promeniti prvobitni tekst Programa. Razlog za to leži u činjenici da je sam predlog napravljen uz konsultaciju sa predstavnicima IT sektora, a među izmenama koje će biti usvojene je podrška projektu tehnoloških parkova.
Program podrške IT sektoru će se pred Vladom naći 7. marta, iza čega na red dolazi usvajanje podzakonskih akata, a početak primene Programa očekuje se od juna ove godine.
Šta program obuhvata?
Država želi da podstakne razvoj IT sektora u Srbiji u četiri segmenta: startup kompanije, outslourcing, razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda te podrška razvojim centrima multinacionalnih kompanija. Podsticajne mere, po predlogu Vlade, su poreske olakšice za softverske kompanije, podrška izvoznicima softvera, unapređenje zakonskih okvira i obrazovanja kao i promocija domaće IT industrije u svetu.
Bespovratna sredstva za startup projekte malim preduzećima dodeljivaće se putem javnog konkursa, a jedini uslov za njihovo dobijanje biće kvalitetan biznis plan. U okviru ovog segmenta planirana je i podrška poslovnim inkubatorima, kako bi se povećala njihova sposobnost da podrže osnivanje većeg broja IT preduzeća.
Poreske olakšice predviđaju smanjenje fiskalnog opterećenja na neto zaradu za jednu trećinu (sa 67% na 43%), a uslov za njihovo dobijanje je da firma 70% svojih prihoda ostvaruje prodajom softvera. Poreska ušteda će se ostvariti tako što će na plate programera biti ukinuta obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja i doprinosa za slučaj nezaposlenosti. To, naravno, ne znači da će programeri biti van sistema zdravstvene zaštite, pošto će troškove njihovog lečenja u potpunosti preuzeti država.
Podrška izvoznicima softvera podrazumeva bespovratna sredstva za pokrivanje dela troškova nastupa na inostranim tržištima. Ova sredstva će se dodeljivati putem javnog konkursa koji će raspisivati SIEPA.
U delu unapređenja zakonskih okvira ubrzano se radi na donošenju niza zakona koji treba da regulišu e‑novac kao sredstvo plaćanja, elektronske računovodstvene isprave i razmenu elektronskih dokumenata (poreske prijave i slično), a uvešće se i obaveza da se završni računi dostavljaju isključivo u elektronskom obliku. Ministarstvo će pokrenuti pregovore sa nizom država o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U delu unapređenja obrazovanja, Ministarstvo će pokrenuti inicijative za upis većeg broja studenata na IT fakultete.
Kompletan tekst Programa podrške IT sektoru Srbije se nalazi na adresi http://mfp.gov.rs/pages/article.php?id=9024  – verujemo da će i naši čitaoci moći da učestvuju u njegovom poboljšanju.
Program podrške informatičkom sektoru nailazi na veliko interesovanje domaćih softverskih firmi. Evo nekoliko komentara:
Ana Brkić, AB Soft: U poslednjih 20 godina svedoci smo velikog odliva visokošlolskog kadra iz Srbije, posebno u oblasti IT industrije. Naši stručnjaci, u koje je u periodu školovanja država uložila značajna sredstva, veoma su uspešni u stranim IT kompanijama.
Program državne podrške IT sektoru je znak da je država odlučila da se posveti ovom izuzetno važnom resursu. Prema svemu do sada pokazanom, mislimo da se u ovoj oblasti može mnogo postići i da se ovakvim akcijama države može znatno smanjiti odliv naših najboljih IT stručnjaka.
Kao kompanija koja je 23 godine na IT tržištu u Srbiji smatramo da ovu inicijativu treba podržati, a da će jačanje IT tržišta doprineti jačanju cele privrede.
Bratislav Đurić, Comtrade Group: Pozdravljamo predložene mere Vlade Srbije i smatramo ih odlično osmišljenim, jer u sebi sadrže sva najbolja iskustva zemalja koje danas predstavljaju IT gigante na svetskoj sceni.
Mere su pre svega usmerene na proizvođače i izvoznike softvera, jer je ministar Dinkić sa pravom primetio ogroman potencijal koji leži u ovom sektoru zbog vrhunskog kvaliteta naših programera, što je posledica odličnih fakulteta u ovom domenu i prirodno kreativnog mentaliteta naših ljudi.
Nama će ove mere pomoći da budemo još konkurentniji na internacionalnom tržištu, kao i da privučemo i zadržimo mlade programerske talente koji su pravo blago ove zemlje i koji su nažalost često svoju karijeru videli van naših granica.
Branka Radovanović, PSTech: Veoma nas je obradovalo što je država konačno prepoznala ICT oblast kao sektor koji treba podržati. Svesni smo ekonomske situacije u zemlji i velike nezaposlenosti, ali tim pre smatramo da treba da se podrži oblast koja je proizvodna i izvozna šansa Srbije. Informacione tehnologije imaju najveću stopu rasta u svetskoj ekonomiji. Na svetskom tržištu radne snage primetan je nedostatak ICT stručnjaka, a u našoj zemlji nema nezaposlenih ICT stručnjaka. Predložene su mere podrške od unapređenja obrazovanja, preko pomoći za startup projekte do poreskih olakšica za kompanije koje već rade.
Za Srbiju one znače podršku povećanju kvalifikovane i tražene radne snage, da obrazovani ICT ljudi, koji mogu da se zaposle bilo gde u svetu, ostaju u zemlji da unapređuju rad naših kompanija ali i izvoze rezultate svoga znanja i tako donose devize Srbiji, da ICT stručnjaci dobro zarađuju, ali i da ovde plaćaju poreze i doprinose, da svoje zarade troše ovde i doprinose razvoju ostalih delatnosti u zemlji. Konačno je država počela da se bavi „dobrim đacima“, nadamo se da ce se program podrške i realizovati.
| 
