GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #203 > Iz prakse
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Konfiguracija - bez misterija
Bojan Stanojević
Kada poželite da kupite ili unapredite računar, sa svih strana vas zatrpaju raznim terminima i skraćenicama - čak i ako ste nekada znali puno o tome, primećujete da se sve promenilo. Zato je ponekad dobro zastati i pogledati "odozgo" na aktuelnu tehnologiju. Analiziraćemo aktuelne standarde i termine i tako vam pomoći da izaberete ono što vam je zaista potrebno.
- PC #203 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Konfiguracija - bez misterija

Računar je skup komponenti, ali ne prost zbir, već usklađena celina: sklad treba da vlada među samim komponentama, ali pre svega među komponentama i vašim potrebama. Iskusni korisnici će umeti sami da osmisle konfiguraciju, a potpuno neiskusni će izabrati neku od konfekcijskh... ali koju? Pogled na specifikacije uglavnom donosi opis komponenti, što nije od velike pomoći ako ne znate šta koji pojam znači i kako će se te specifikacije odraziti na vaš rad. Neki unapred sklopljeni računari nose oznake koje asociraju na namenu, ali je to samo gruba klasifikacija.

Uvek možete da kažete "ako ne znaš šta je dobro, gledaj šta je skup" - neki od (naj)skupljih računara će vrlo verovatno zadovoljiti vaše potrebe, ali zašto da trošite više novca nego što je neophodno? Znanje ovde pokazuje svoju vrednost – uštedećete solidnu sumu. A kada jednom "uđete u štos", moći ćete kasnije da nadogradite računar novim komponentama i tako mu produžite radni vek – eto značajne uštede u odnosu na kupovinu novog PC-ja. A o tome kada se nadogradnja isplati – drugi put.

Pogledajmo od čega se računar sastoji i koji su osnovni kriterijumi za izbor pojedinih komponenti, uz jedan finalni savet: uvek birajte komponente koje su malo bolje od onoga što vam je potrebno. Ne želite da komponenta previše brzo zastari, ali ne želite ni da potrošite previše para za nešto što vam nikad neće ustrebati.

Procesor

CPU, procesor ili, kako često kažemo, centralna procesorska jedinica, Izbor zavisi od mnoštva parametara; neki su veoma bitni, a neki dozvoljavaju više slobode.

Podnožje (Socket) – Nalazi se na matičnoj ploči i u njega se umeće procesor – ovde morate da budete dosledni, jer svaki procesor ne pasuje u svako podnožje. Najpre se morate odlučiti za proizvođača, a u 99% slučajeva u igri su dva: Intel i AMD. Trenutno su aktuelna tri Intel-ova podnožja: LGA2011, LGA1155 i novo LGA1150. LGA1155 može da primi procesore nekoliko najnovijih generacija, izuzev čipova s jezgrom Haswell, pa su preostala dva bolji izbor – najverovatnije se neće menjati narednih nekoliko godina. AMD ređe menja podnožja – u igri je još uvek prilično staro AM3+, koje će ugostiti procesore raznih generacija, od skromnih s dva jezgra do novih moćnih Piledriver koji mogu da imaju do osam jezgara. FM1 i FM2 su novijeg datuma, ali FM1 već polako izlazi iz upotrebe.

Ako ne nameravate da u dogledno vreme menjate procesor, nebitno je koje ćete podnožje izabrati – važno je samo da matična ploča i procesor budu upareni. Ipak izbegavajte Intel-ovo LGA1155 i AMD-ovo FM1 –cene mogu da budu primamljive, ali... izbegavajte.

Broj jezgara (Core) – Predstavlja broj procesora na jednom čipu i danas se najčešće kreće od dva do osam. Više je bolje, ali ne toliko koliko broj jezgara kazuje: četvorojezgarni procesor nije dvostruko brži od dvojezgarnog s sličnim jezgrima. Mnogo je važnije kakva su jezgra: Intel Core i7 sa šest jezgara u proseku radi brže nego AMD FX sa osam jezgara. Takođe, broj jezgara ne igra ključnu ulogu u igrama, gde je grafika mnogo važnija.

Zlatna sredina su procesori s četiri jezgra; ako planirate obradu videa, 3D modeliranje ili neki drugi posao koji zahteva rad više aplikacija istovremeno, vredi imati više, a za lagane zadatke dovoljna su i dva jezgra.

Radni takt – Procesori su počeli da dobijaju dva ili više jezgara kada je radni takt stigao do oko 3 GHz – dotle je bio u ubrzanom porastu, a od tada je rast bitno usporen. Više gigaherca znači brži procesor, ali i ovde je bitna arhitektura jezgra – Intel Core i7 je brži nego Core i5 ili Core i3 na istom taktu, a isto važi i za različite AMD-ove linije. Stoga, budite oprezni: viši radni takt često donosi veliki porast cene uz mali dobitak u performansama, a uz to i veće zagrevanje, što opet povlači jače napajanje, više buke...

Keš – Procesor barata podacima brže nego što može da ih razmenjuje s memorijom, pa stoga deo podataka sam čuva u keš memoriji, koja je u savremenim procesorima najčešće između 2 MB i 8 MB. Više keša znači ređi pristup memoriji, pa samim tim i bolje performanse; u praksi, razlike zavise od vrste posla koji procesor obavlja, ali u proseku nisu velike, pošto je u igri još jedan važan parametar, a to je algoritam keširanja. Detaljima ovog algoritma se nećemo baviti, već ćemo samo zaključiti da nije loše imati više keša u procesoru, ali jeste loše potrošiti mnogo novca za to – taj novac je bolje uložiti na drugom mestu.

Grafičko jezgro (Graphic core) – O grafici ćemo detaljnije na drugom mestu, ali moramo da je pomenemo jer većina savremenih procesora, osim procesorskih, ima i grafičko jezgro koje može da služi samo za osnovne funkcije, a može da bude dovoljno i za igre. Intel-ova procesorska jezgra su u prednosti nad AMD-ovim, ali AMD vodi glavnu reč kada su grafička jezgra u pitanju. To naročito važi za novije procesore s jezgrima generacije Radeon HD 7xxx i 8xxx. Doduše, ni Intel ne zapostavlja ovu komponentu, pa su grafička jezgra novih Intel-ovih procesora Haswell prilično napredovala.

Ključno je da unapred procenite potrebe za grafikom. Ako imate velike ambicije (naročito za igre), ne obraćajte pažnju na grafičko jezgro procesora, već planirajte budžet za odgovarajuću grafičku karticu. Za poslovne primene grafička kartica nije potrebna, pa ćete njenim izostavljanjem uštedeti dosta novca; tada tražite procesor sa snažnim grafičkim jezgrom. Koliko god da je ovde teren za pravljenje grešaka veliki, ovde imate i mogućnost za popravni: ako niste zadovoljni grafikom s procesora, grafičku karticu možete da kupite i kasnije.

Kada menjati hladnjak – Uz procesor dobijete i hladnjak koji je bolji nego što većina pseudo-upućenih korisnika misli – ni Intel ni AMD ovde ne zabušavaju, tako da će "fabrički" hladnjak uglavnom biti dovoljan. Overklokeri se neće složiti, ali ovaj tekst nije njima ni namenjen - oni valjda sve ovo znaju. Ako utvrdite da vam se procesor pregreva ili da je ventilator previše bučan, vredi razmisliti o novom. U slučaju pregrevanja starog računara vredi pokušati sa čišćenjem hladnjaka: ventilator dovlači veliku količinu prašine koja se nagomilava i sprečava protok vazduha.

Matična ploča

Dok je procesor centralna logička jedinica u računaru, matična ploča je fizički i konceptualno u centru: na nju se smeštaju procesor i memorija, na nju se priključuju diskovi i sve ostalo. A kada smo u centru, moramo dobro da se orijentišemo.

Podnožje – Ponovićemo samo da je važno upariti procesor s podnožjem na matičnoj ploči. Ali, ima i ploča bez podnožja – na njima je procesor zalemljen i ne može se menjati. Ovakve ploče birajte samo ako tačno znate šta radite.

Format (Form Factor) – govori o dimenzijama ploče. Najveći broj ploča koje ćete naći u prodaji je formata ATX, koji postoji već 18 godina. Intel je pokušao da uvede novi standard BTX, ali bez većeg uspeha. Ploče formata ATX su velike, s brojnim utičnicama za proširenje, a još veće, s još većim brojem utičnica su Extended-ATX i XL-ATX, ali su one retke, jer je uobičajeni ATX dovoljan za većinu korisnika. Ako ne planirate mnogo kartica, uštedećete nešto prostora izborom formata microATX, a najmanje su ploče formata MiniITX, koje obično imaju samo jednu utičnicu za proširenje.

Čipset (Chipset) – Osnovna logička kola savremenih računara, koja kontrolišu brojne funkcije, smeštena su u jedan ili dva (relativno) velika čipa. Ovaj skup sistemskih čipova je u tesnoj vezi s podnožjem – prilagođen je određenoj seriji procesora i ne može da se koristi za druge. Novije verzije čipsetova podržavaju i nove funkcije (npr. keširanje SSD diskova), pa treba birati ploče sa čipsetovima novijih generacija. Kod Intel-a aktuelni su čipsetovi Z77, Z87 i X79, a kod AMD-a A85X, 990X i 990FX.

SLI i/ili CrossFire podrška - Ozbiljnim igračima nije dovoljna jedna grafička kartica... a nekima ni dve grafičke kartice. Ne možete na svaku ploču da stavite više od jedne grafičke kartice, niti možete da kombinujete različite. Pošto su i ovde u igri dva velika konkurenta, postoje dva standarda za kombinovanje grafičkih kartica: AMD-ov (bivši ATI) se zove CrossFire, dok NVIDIA neguje SLI; osnovne verzije podržavaju dve kartice, a proširene verzije CrossFireX, tri-SLI i four-way SLI više od dve kartice. Nećemo ići u detalje - ako tražite ovakvu ploču, dobro proučite sve specifikacije, a pomenućemo i hibridni CrossFire – AMD-ovu opciju za kombinovanje integrisane grafike s dodatom grafičkom karticom; kombinacija ima smisla ako utvrdite da vam integrisana grafika nije dovoljna, ali dobro proverite da li kartica na koju ste bacili oko može da se upari s vašom integrisanom grafikom. Pitanje i koliko se takva intervencija isplati - ako je računar relativno star, možda ćete bolje rezultate postići savremenijom karticom koja ne može da se upari sa integrisanom, nego dodavanjem neke ne baš nove koja može.

Priključci – Savremenije (i skuplje) ploče podržavaju savremene priključke visokih performansi, kao što su USB 3.0, gigabitni LAN, Thunderbolt itd., pa nije loše investirati (najčešće ne previše) u budućnost. Neke priključke, kao što su eSATA ili FireWire, nećete naći na svakoj ploči, pa ukoliko su vam potrebni, obratite pažnju na ploče koje ih imaju. Popravni je moguć: priključak koji vam nedostaje možete nadoknaditi odgovarajućom karticom, ali to nije dobra navika, jer obično ispadne skuplje i komplikovanije nego da ste razmišljali na vreme.

Proširenja – Za njih služe utičnice, koje mogu biti razne, PCI x1, PCI x16 (koje u stvari mogu da budu x4 ili x8, naročito na jeftinijim pločama, iako izgledaju isto kao x16) i stare "obične PCI". Što više utičnica za kartice to bolje, premda se veliki broj kartica može negativno odraziti na propusni opseg magistrale. Na ovoj muci se poznaju junaci: čipsetovi – Intel X79 i AMD 990FX su dobra rešenja ako planirate veći broj kartica.

Sitne poslastice – Neke ploče imaju POST LED, na kojem možete da pratite tok podizanja sistema i da u slučaju nekog problema utvrdite gde je zapelo; druge čuvaju duplikat BIOS-a, što je spas u slučaju da se njegov sadržaj poremeti (retko, ali se dešava), na nekima ćete naći WiFi čip, napredne kontrole ventilatora... Takve stvarčice mogu da budu korisne ili bacanje para – obratite pažnju.

Jeftina ili skupa? Nije retkost da vidite dve ploče istog proizvođača, sa istim čipsetom, pri čemu je druga tri ili četiri puta skuplja od prve. Da li to automatski znači da je prva loša? Ni slučajno – druga verovatno ima više integrisanih kontrolera i/ili je robusnija, dakle ima bolju jedinicu za napajanje procesora i još nekoliko "ojačanih" detalja. Ako planirate jak procesor koji ćete uz to i da overklokujete, a zatim da priključite dve-tri grafičke kartice, jeftina ploča će se teško izboriti s tim hardverom, ali će ista ta ploča u nekoj umerenoj konfiguraciji raditi sasvim lepo. Odmerite pravilno – a u velikom broju slučajeva sredina jeste zlatna –najjeftinija ploča verovatno nema sve što vam treba, a najskuplja donosi mogućnosti koje vam nikada neće ustrebati.

Za analizu tipova memorije, preporučene količine, grafičkih kartica, hard i SSD diskova, kućišta, napajanja i opšte savete za sastavljanje savršene PC konfiguracije pogledajte PC#203.



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter