 | Informacije koje će se unositi u poresku prijavu – PPP-PD
(kliknite za veću sliku) |
Zakoni po kojima živimo i poslujemo su složeni i iz godine u godinu postaju sve složeniji. Kada god je propisivana neka nova obaveza, uvođeni su računi na koji su uplaćivane dažbine, ali i novi formulari koje je firma popunjavala da bi dokazala da je obavezu izvršila. Pogledajmo samo proceduru obračuna plata: za svakog zaposlenog treba znati na kojoj opštini živi, pa na račun koji odgovara toj opštini uplatiti porez - u većim firmama pripremiju uplate za preko 170 opština. Doprinos za zdravstvo se isplaćuje po filijali - u Beogradu je to jedan račun, ali ako neki radnik dolazi iz Pančeva, za njega treba spremati poseban virman. Kada su virmani napisani, podnosite (post festum) Poreskoj upravi OPJ-1, OPJ-2... OPJ-8 i druge obrasce. Vi ih pišete ili ih vaš informacioni sistem proizvodi, a u Poreskoj upravi nemaju izbora - podaci se prekucaju, uz obostranu nadu da tom prilikom neće biti napravljene greške. Zamislite koliko se papira generiše i šalje, a koliko se podataka koji su već postojali u elektronskoj formi ručno unosi, pa će vam postati jasno koliko je čitav posao, u ovo informatičko doba, besmislen.
Obrazac, ali ne papirni
Kako radikalno uprostiti stvari a da se pri tom zakoni i tokovi novca ne menjaju - svako treba da dobija prihode kao i ranije? Rešenje je logično - firma uplati ukupan iznos dažbina na zajednički račun, pa se ta uplata u okviru Uprave za trezor rasporedi na sve primaoce. Zato Poreska uprava mora da zna ko su vaši radnici, na kojim opštinama žive, da li se radi o platama, honorarima ili drugim primanjima... Potreban je, dakle, obrazac kojim ćete poresku upravu izvestiti o tim detaljima, ali će taj obrazac biti jedinstven i neće postojati na papiru - čitava komunikacija će od 1. januara 2014. teći elektronski.
 | Novo štivo za knjigovođe: Šifarnici za popunjavanje obrasca
(kliknite za veću sliku) |
Kada bi nova poreska prijava postojala na papiru, izgledala bi kao na prvoj slici. Tu su pre svega podaci o firmi koja prijavu podnosi, a onda za svaku isplatu po jedan red. U njemu piše kome se novac uplaćuje, sledi oznaka vrste prihoda po šifarniku koji će knjigovođe morati pažljivo da prouče, i najzad iznosi bruto prihoda, poreza i doprinosa. Ista osoba može u listi da se pojavi samo jednom za svaku od vrsta prihoda koji se isplaćuju.
Pošto je formular popunjen i poslat, portal Poreske uprave proverava njegovu sintaksnu ispravnost, proračunava sve sume i proverava da li su one tačno unete. Ukoliko ima grešaka, korisniku će biti signalizirano koja su polja neispravno popunjena kako bi ih ispravio. Kada je formular sintaksno i matematički proveren, on ulazi u bazu podataka Poreske uprave, a korisnik dobija jedinstveni identifikator koji će koristiti kao "poziv na broj" pri uplati svih doprinosa na jedan račun, jednim (verovatno elektronskim) virmanom. Sistem Poreske uprave će na osnovu tog broja "znati" koliko novca treba da rasporedi kom primaocu, transparentno za onoga ko uplaćuje porez.
Pošto je porez uplaćen, ostaje još faza za koju su zaposleni najviše zainteresovani: prenos novca na njihove tekuće račune. Sve teče kao i do sada, ali uz jednu novinu - kod svake uplate se, kao poziv na broj, navodi pomenuti identifikator koji jedinstveno opisuje podnetu poresku prijavu. Banka će preko Web servisa Poreske uprave proveriti postojanje prijave i, tek ako je porez prijavljen, proslediti uplatu na račun klijenta.
Šta se dobija?
Uvođenje novog sistema evidencije poreskih obaveza je jedna od retkih win-win situacija - svi dobijaju, osim možda onih koji se trude da utaje porez. Pre svega, posao se obavlja brže, bez popunjavanja brojnih formulara i njihovog fizičkog nošenja do filijale Poreske uprave. Drugo, mogućnost greške je manja, pošto portal proverava ispravnost formulara i prima ga tek kada su svi podaci usklađeni. U Poreskoj upravi prestaje potreba za unosom podataka sa ogromnih gomila papirnih formulara, čime se pre svega štedi vreme, ali i eliminiše mogućnost greške - svi su podaci spremni za dalju obradu u trenutku kada stignu, a lako se i proverava ko je i kada izmirio svoje obaveze.
Procedura se bavi i raznim specifičnim scenarijima koje bismo mogli da podvedemo pod frazu "naša posla". Neki poslodavci nisu uplaćivali poreze i doprinose ili su ih, budući da se razni iznosi uplaćuju na razne račune, uplaćivali selektivno: uplate doprinos za zdravstveno osiguranje, pošto će svaki zaposleni primetiti problem kod overavanja knjižice, a "zaborave" da uplate penziono osiguranje, pošto je većina udaljena mnogo godina od penzije. Sada će eventualna nepotpuna uplata na zajednički račun javnih prihoda biti proporcionalno raspoređena svim fondovima; svako će dobiti deo novca, ali niko neće dobiti sve. Naravno, firma može naknadno uplatiti preostali iznos, i on će se ponovo rasporediti na odgovarajuće račune koji će time biti potpuno namireni.
Sledeći korak: novi fiskalni računi
Fiskalne kase i GPRS terminali, po svemu sudeći, broje svoje poslednje dane - Poreska uprava je predložila promenu zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa mnogo fleksibilniji sistem izdavanja fiskalnih računa prilagođen novom vremenu i kvalitetnim Internet vezama. Umesto "zatvorenog" sistema kao što je fiskalna kasa sa fiskalnom memorijom, računi će moći da se izdaju na bilo kom računaru, korišćenjem softvera koji može da napiše i sam korisnik. Prodavac će od Poreske uprave uzimati sertifikat koji ugrađuje u svoj softver, i onda će svaki izdati račun, kroz propisanu proceduru, praktično trenutno biti poslat informacionom sistemu Poreske uprave, koji će odmah vratiti kod koji se štampa na računu. Kupac na osnovu tog broja kasnije može da proveri da li je račun koji mu je izdat zaista registrovan u Poreskoj upravi, a ovlašćeno lice može, pomoću odgovarajućeg mobilnog terminala, pratiti kako se izdaju fiskalni računari i taj izveštaj uporediti, recimo, sa frekvencijom izlazaka ljudi iz prodavnice. O ovom informatički veoma zanimljivom projektu pisaćemo narednih meseci.
|
Tehnički bi se moglo realizovati da banka ne prosleđuje plate službenicima dok, preko odgovarajućih Web servisa, ne dobije informaciju da je kompletan iznos poreza i doprinosa uplaćen, ali takvo rešenje u ovom trenutku neće biti primenjeno. I mnoge druge provere će sada biti lakše, pa se očekuje i efikasnije punjenje budžeta... Naravno, pod uslovom da čitav sistem zaživi.
 | Tokovi informacija tokom obrade poreske prijave
(kliknite za veću sliku) |
A koje su opasnosti? Sa jedne strane, da li će IT sistem Poreske uprave moći da efikasno obradi toliki broj transakcija? Iz Poreske uprave nas uveravaju da su spremni za "Dan D". Ostaje pitanje spremnosti druge strane, dakle desetina hiljada privrednih subjekata. A tu su stvari daleko neizvesnije: koliko su firme, naročito one manje, spremne za elektronsko poslovanje, imaju li odgovorna lica kvalifikovane elektronske sertifikate kojima mogu da potpisuju poreske prijave i da li su informacioni sistemi domaćih kompanija spremni za ovu veliku promenu?
Za opis načina korišćenja novog sistema, pripreme XML fajlova, definisanja ovlašćenih lica u firmi, kao i pribavljanje sertifikata za elektronski potpis koji predstavlja uslov za prijavu na sistem Poreske uprave pogledajte PC#205.
Zahvaljujemo se gospodinu Saši Duliću, pomoćniku direktora Poreske uprave RS zaduženom za IT sistem, na pomoći pri pripremi ovog teksta
|
