Slika iz budućnosti

La Ville Lumiere nije slučajno izabran za evropskog domaćina izložbe jer Canon je tradicionalno naklonjen umetnicima, a novinari su smešteni u hotel Scribe, tik do Opere i Grand Cafe-a u čijem su Indijskom salonu braća Lumiere prvi put javno prikazali svoj kinematograf. Pariz bez kiše i krstarenje Senom uz večeru definitivno su ulepšali dan i potvrdili da u Canon-u rade ljudi od stila i ukusa. Ozbiljno razmišljam da moja sledeća video-kamera bude Canon. No pređimo na veliko otvaranje…

Na otvaranju

Fujio Mitarai, predsedavajući i generalni direktor Canon INC, najpre je naglasio da je Canon izuzetno ponosan na svoju inovativnu ulogu, ali i naglasio da je Canon u stalnoj potrazi za akvizicijama, jer da se ideje rađaju na mnogim mestima. Za to je možda najbolja potvrda preuzimanje kompanije Océ 2009. godine kojom je Canon upotpunio portfelj profesionalnih uređaja za štampu. A taj porfelj je trenutno najraznovrsniji na tržištu i, zašto ne dodati, predstavlja najbolje rešenje, ne samo za male i personalizovane tiraže u kompanijama, već i za projektante, umetnike i marketinšku industriju koja je u stalnoj potrazi za kvalitetnim otiscima velikih formata i neverovatne otpornosti na atmosferske uticaje.

U osvrtu na opštu povezanost, gospodin Mitarai se osvrnuo na činjenicu da Internet of Things umnogome znači Imaging of Things, jer će preciznost snimaka koje pravimo inicirati mnoge nove primene. Kad već pominjemo akvizicije, Canon je odnedavno vlasnik kompanija Axis i Milestone, a primena novih senzora, poput onog od 250 miliona piksela ili onog koji snima u skoro potpunom mraku. Sve to je sjajno prikazano u Society zoni izložbe, u kojoj Canon pokazuje kako imaging tehnologije pomažu u nadzoru i regulisanju svakodnevnog gradskog života.

Značajan deo Society zone posvećen je i novim medicinskim uređajima koji se snažno oslanjaju na Canon-ova iskustva u beleženju i obradi slike. Tako smo videli niz medicinskih dijagnostičkih uređaja, poput mamografa, stomatoloških i oftalmoloških snimača koji koriste Canon-ovu imaging tehnologiju i uz malu (ili nikakvu) pomoć rendgenskih zraka daju veoma detaljne 3D slike za dalju medicinsku analizu.

Zanimljivo je da pomenuti stomatološki i oftalmološki snimači već postoje u tržišnom obliku kao dodatni kit za EOS seriju fotoaparata, pa nemojte da se začudite ako vas oftalmolog fotografiše i odmah zna sve o vašoj dioptriji, ali i stanju retine ili očnog dna. Society zona pokazala je i nove mogućnosti kolaboracije gde se, uz obilato učešće virtuelne realnosti, odvijao razgovor između Londona i Pariza, pri čemu su se sagovornici videli u prirodnoj veličini i zajedno „tumbali“ dokumente o kojima su diskutovali.

U Life zoni

Posetiocima je tradicionalno najzanimljivija Life zona u kojoj je Canon, pored pomenutih low-light i multimilionskih-megagapiksel senzora, pokazao i niz novih profesionalnih objektiva, kompaktnih kamera, mrežnu video-kameru, nove 8K ekrane i projektore i niz drugih zanimljivih i već dostupnih uređaja. Ono što pleni pažnju je ipak Canon-ov trud da kroz instalacije prikaže nove uređaje i njihovu integraciju u svakodnevni život. Home of the Future je tako pokazivala povezanost fotoaparata, kamera i lokalnih i udaljenih displeja, a priloženi scenarij omogućavao je snimanje, spremanje, editovanje fotografija i, na kraju, slanje kompletnog novog foto-albuma koji su za deku spremili unuci. Skriveni, a uzbudljiviji deo priče je da se sve to odvija bez učešća računara, smartfona, pa i bez društvenih mreža koje bi deki iskomplikovale život.

Bilo da je u pitanju umetnost, posao, zdravlje, život u kući ili metropoli, Canon je na Expo-u 2015 pokazao da perspektive budućnosti koja nas očekuje nisu tako sive. Naprotiv, mogu da budu obojene milijardama novih boja i mogućnosti, a naše je samo da izaberemo za koju ćemo se budućnost boriti.

Novi procesi zahtevaju nove načine razmišljanja

Canon Expo 2015 nije zaobišao ni gospodin Hermann Anderl, generalni direktor Canon-a za Centralnu i Istočnu evropu (Canon CEE). Pokušali smo da saznamo gde je Canon sada i šta možemo da očekujemo do slećeće Canon Expo priredbe.

Vaša karijera usko je vezana za servise štampe i upravljanja dokumentima. Možete li nam objasniti zašto je štampa još uvek toliko značajna za vas, za Canon, pa i za korisnike?

O: Istina je da sam još kao student, početkom osamdesetih, bio fasciniran člankom u kome je opisivana kancelarija bez papira. I dok još uvek čekamo kancelariju bez papira, moramo se podsetiti da se životni ciklus dokumenata značajno promenio od šezdesetih godina kada su njime upravljale dame koje su brzo kucale na pisaćoj mašini. Nekada je neko smišljao i davao upute nekome šta treba da se napiše, zatim proveravao, davao nalog da se to pošalje poštom, da bi na kraju neko za dve-tri nedelje otvorio tu pošiljku i pogledao šta piše.

Digitalizacija svih ovih koraka je sve drastično ubrzala, ali su ljudi zadržali lični odnos prema dokumentu, bila to poslovna poruka ili porodična fotografija, često žele fizički dokaz da to postoji.

Možda je zanimljivo da pomenem da obim štampe na globalnom nivou još uvek raste. Ne eksponencijalno kao pre par decenija, ali taj rast nam još uvek govori da je to profitabilna oblast u kojoj Canon ima zavidne pozicije. Možda će deca naše dece raditi u kancelariji bez papira, ali danas još uvek oko 80% ljudi odštampa avionsku kartu kada krene na aerodrom, iako već sada nema potrebe za tim.

Canon se sve više okreće servisima za upravljanje dokumentima i nudi već dosta toga u popularnom cloud-u za poslovne korisnike. Kakva su iskustva s korisnicima, posebno kada je u pitanju naš region?

O: Kad pogledamo šta sve treba uraditi da bismo se oslobodili papira, jasno je da ćete uvek imati dosta protivnika među konzervativnim korisnicima, među onima koji ne žele da nauče kako se upravljavlja digitalnim dokumentima, unutar regulative koja mora da odredi nove procedure kojima se daje validnost i značaj elektronskim dokumentima – na primer ne možete da ga „pečatirate“ i zavedete na dosadašnji način. Sve to iziskuje mnogo rada, pre svega da se odrede novi standardi za dokumenta i novi tokovi kojima će se ti dokumenti proizvoditi, zavoditi, skladištiti ili će im se davati neki status. Zatim, sve to moraju da prihvate i nauče ljudi koji će na novi način raditi s novim dokumentima. I na kraju, ostaje niz zadataka da se postojeći dokumenti prenesu u novi sistem ili da se bar povežu i usklade s njim.

Moram da vam kažem da nisam primetio neku naročitu razliku u prihvatanju ovih novih stvari širom sveta, sem što postoji izvestan vremenski pomak. Naravno, u Japanu ili u Americi, stvari će se dešavati pre, ali u suštini, na kraju svi usvojimo bolje i efikasnije sisteme za rešavanje problema.

Ne možemo da preskočimo strast koju primetimo u Canon-ovom istraživanju sveta fotografije i videa. Expo je pokazao nove prodore na polju medicine i video-nadzora. Može li se uopšte predvideti šta dalje?

O: Videli ste da smo napravili senzore koji snimaju gotovo u mraku, senzore s 250 miliona piksela i dodatke za EOS seriju koji u medicini otvaraju sasvim nove perspektive. Želja Canon-a jeste da u ovom segmentu snimi više, bolje i preciznije, a kada vam to uspe, nove perspektive se same otvaraju. Možda obični korisnici nisu uvek zadovoljni tempom kojim se profesionalni segment oslikava na potrošački segment, ali sigurno je da će sve te tehnologije sledećih godina biti sve dostupnije i širokom tržištu.

Pomenimo i problem previše podataka s kojim se suočavamo s napretkom tehnologije. Na primer, sada snimite stotine slika da biste izabrali jednu pravu i podelili je na društvenim mrežama. Često to i ne uradite, a problem će biti veći što fotografije budu veće i preciznije. Mislim da je zanimljivo što Canon radi na tom problemu, koji je u suštini big data problem, da iz velikog broja vaših fotografija izvuče kadar koji će sadržati sve što želite. Trenutno ne mogu da vam kažem ništa više o tome, ali nadam se da ću to moći da vam pokažem na sledećoj Canon Expo izložbi.