BIZIT Seminar: Iskrene priče o (ne)uspehu

Kako održati kontinuitet poslovanja porodičnih firmi, posebno prilikom smene generacija vlasnika? Koliko firmi uspešno prebrodi ovu problematičnu tranziciju i s kakvim rezultatima? Koje su pravne prepreke koje stoje pred malim kompanijama? Sa čime se suočavaju naslednici i kako je moguća profesionalizacija porodičnih firmi, u slučaju da naslednici ne mogu ili ne žele da se bave poslom svojih roditelja? Da li je bolje prodati firmu, i kako to uraditi? Bile su to teme kojima se bavio ovogodišnji BIZIT seminar, za koji je vladalo veliko interesovanje, posebno za online stream sadržaja.

„Dan D“ za privatnu kompaniju

Prvo predavanje je održao Marko Radojičić, suosnivač i izvršni partner kompanije Cube Team. Predavanje „Ključni trendovi u privredi i biznis transfer“ se zasnivalo na iskustvima Cube Team-a: objasnio je kako firma funkcioniše, koliki je značaj informacija, te kako unutar kompanije organizuju i dele informacije u svrhu kvalitetnog odlučivanja. Kompanije u Srbiji čiji su vlasnici stariji od 55 godina su od 13,5 milijardi evra tokom 2015. godine uvećali prihod na 17 milijardi evra 2020. godine. Njihov broj se takođe uvećao sa 32.000 na 37.300, a broj zaposlenih u tim firmama je povećan sa 180 na skoro 265 hiljada. Najzad, udeo u ukupnom broju preduzeća i zaposlenih kada su male porodične firme u pitanju je u istom periodu uvećan sa 26% na 29%.

Advokat Milovan Zvijer je pričao o plemenitim namerama i posledicama koje iz njih proističu. Kao stručnjak za pravna pitanja, fokusirao se na brojne „sitnice koje život znače.“ Učesnici su saznali da li je udeo o kompaniji zajednička imovina supružnika, da li je poklon udela nasledniku dobro rešenje, koja je razlika između zajedničke i posebne imovine, te šta kada naslednika firma ne zanima i kako prevazići blokadu u odlučivanju koja je često najveći unutrašnji problem porodičnih firmi.

Adnan Misimović, član uprave kompanije Megamix, bavio se profesionalnim upravljanjem porodičnom imovinom, što je akutna tema i česta boljka malih kompanija koje nemaju jasnu predstavu o svim dostupnim modelima rasta, kao i oplođavanju stečenog kapitala. Gospodin Misimović je dočarao sve opcije koje su dostupne, od ulaganja u nekretnine, preko kupovine deonica, obveznica, ulaganju u druge firme, sve sa ciljem da se kreira situacija da novac bolje radi za vlasnike kapitala u malim porodičnim firmama. Njegova najvažnija preporuka je da je ključna stvar – diversifikacija, odnosno alociranje imovine na takav način da pretpostavimo unapred da ne znamo sigurno šta budućnost donosi kroz kombinaciju aktivnog i pasivnog investiranja.

Proces akvizicije

Petar Šimić iz Primaco Grupe je govorio o rastu porodične kompanije kroz proces akvizicije. Koristio je sopstveno iskustvo u akviziciji druge porodične firme. Njegov razvojni put je posebno interesantan, budući da se iz velike korporacije vratio u porodičnu firmu kao druga generacija vlasnika. Gospodin Šimić je govorio o svim koracima koji prate akviziciju jedne porodične kompanije, od pripreme za akviziciju, preko ciljeva akvizicije, do izazova sprovođenja akvizicije i sinergijskim efektima koji pritom postoje.

Svega 20% transakcija se odvija između malih i porodičnih preduzeća u Evropi, a čak 80% između velikih korporacija, što ilustruje koliko su ovakve firme „stidljive“ po pitanju akvizicija i preuzimanja drugih sličnih firmi, te nastupaju vrlo konzervativno. Prodavci su emotivni i „traže puno“, a kupci su preduzetnici koji žele izuzetno velike stope povrata kapitala, što uvek predstavlja opterećenje u ovakvim relacijama. Manje od 10% preduzetnika ima iskustvo kupovine ili preuzimanja drugih porodičnih firmi, a svega 50% akvizicija postignu željene strateške i finansijske ciljeve.

“Vidi šta sam ti uradio od firme tata“ je dovitljiv i interesantan naziv nastupa Dejana Blagojevića, generalnog direktora kompanije Propulzija. Kao što naziv sugeriše, on je kao predstavnik druge generacije vlasnika govorio o iskustvima preuzimanja vođenja kompanije, što je praćeno ulaskom u treću industriju kojom se firma bavi.

Panel diskusije i dileme

Prvi panel BIZIT Seminara nazvan je „Osnivači, naslednici i menadžeri u generacijskoj tranziciji“. Doneo je živu i zanimljivu diskusiju o generacijskoj tranziciji u koju su uključeni ne samo osnivači i naslednici kompanija, već i profesionalni menadžeri, a sastav panela je odražavao težnju teme: učestvovali su Jelena Jelinić Cvirn, direktor HR & Marketing kompanije HSM informatika iz Zagreba (profesionalni menadžer); Maruška Topalović, osnivač firme Maruška, Čačak; Vladimir Vujović, generalni direktor i suvlasnik (druga generacija vlasnika) Emerald Hill, Novi Sad.

Panelisti su se složili da firme mogu biti i porodične i profesionalizovane, s tim što veoma puno zavisi od osnivača i njihovih pogleda. Generacijska tranzicija je idealna za reorganizaciju malih porodičnih kompanija, što može dodatno da komplikuje stvari, ali isto tako može dramatično da osnaži firmu, rastereti odlučivanje i otvori nove prilike i pravce rasta, upravo zahvaljujući profesionalizaciji i angažovanju menadžera. Osnivači doživljavaju svoj posao kao preduzetnici, a ne menadžeri, sa svojim idejama i ambicijama, što se ne odnosi nužno na drugu generaciju, pošto su naslednici čak skloni traženju profesionalnih menadžera. To uvek mora biti odluka onih koji upravljaju. Diskusija je obilovala ličnim primerima, odnosno primerima iz prakse koji su ilustrovali ogromne izazove s kojima se u realnosti suočavaju osnivači, naslednici i menadžeri.

Panel kojim je okončan BIZIT Seminar „Ćeri moja, još da si mi sin“ se bavio izazovima koji stoje pred naslednicama porodičnih firmi. Koliko je za osobe ženskog pola izazov preuzimanje posla i koji je njihov specifičan ugao govorile su Matea Franjić, izvršna direktorka firme Kristal iz Viteza; Maša Milanović direktorka Ramicom uniforme, te Sonja Čakarević, zamenica generalnog direktora Cini Invest iz Čačka. Učesnice panela su naglasile veliku važnost uticaja roditelja, te njihovih strasti koje su prenele na novu generaciju, ali se i složile da to nikako ne bi trebalo biti nametnuto na silovit način, ilustrujući primere iz sopstvenih porodica, odnosno braće i sestara koji se ne bave porodičnim biznisom.

Otvoreno pitanje da li bi im bilo lakše da su sinovi, ili im je čak lakše bilo što su ćerke, možda i miljenice svojih roditelja, učesnice panela su prihvatile i odgovorile veoma iskreno. Gospođa Franjić je rekla da ima razlike između polova i prihvatanja žena na čelnim pozicijama, što je i lično iskusila, dok gospođa Milanović kaže da se u njenoj porodici i vaspitanju nikada nisu potencirale bilo kakve razlike, te je njeno iskustvo bilo dijametralno suprotno i nikada nije osećala da su drugačije tretirane. Gospođa Čakarević je rekla da je čest primer da očevi i sinovi imaju žešće konflikte, te da je njena uloga u porodici često bila pomiriteljska i medijatorska, budući da je i njen brat uključen u porodični biznis. Istakla je da u njenom slučaju nikada nije bilo razlike u tretiranju i očekivanjima u kontekstu polova.

Oba panela je moderisao Boris Vukić, direktor Adizes instituta. Tokom i nakon predavanja, kao i panela se odgovaralo na brojna pitanja publike, kako onih koji su bili prisutni uživo, tako i onih koja su postavljana preko stream-a, što je davalo dodatni ton diskusiji, ali i pokretalo brojne teme koje su u praksi bitne vlasnicima porodičnih firmi.

Boris Vukić, regionalni direktor Centra za razvoj porodičnih kompanija	Hibridni BIZIT seminar - prati se uživo i online

Mi­lo­van Zvi­jer, advokat	Dejan Blagojević, Propulzija

Branislav Nikolić, Wiener Städtische	A­dnan Mi­si­mo­vić, Megamix