|
Povratak na scenu „penzionisanog“ DTP programa PageMaker za mnoge poznavaoce grafičkog segmenta računarskog tržišta predstavlja iznenađenje. U ovom trenutku Adobe nudi čak tri programa za prelom publikacija i teško je precizno definisati ciljne grupe korisnika kojima su namenjeni PageMaker 7, InDesign 1.5 i FrameMaker 6. Izgledalo je da će verzija 6.5 Plus biti poslednje izdanje PageMaker-a, ali se još jednom ispostavilo da su u softverskoj industriji prognoze nezahvalne.
Pod okriljem firme Aldus, PageMaker je 1985. godine bio prvi program za prelom stranica na Macintosh-u i jedno vreme prvi profesionalni alat u ovoj oblasti razvoja personalnih računara uopšte. Ubrzo je ušao u oštru borbu za tržište sa QuarkXPress-om, ali firma Aldus nije imala dovoljno snage da zadrži početnu prednost i očuva tržišnu poziciju. Kada je 1994. Adobe kupio PageMaker, korisnici su se ponadali da će spoj proverenog alata i podrške najjače kompanije u oblasti grafičkog softvera dovesti do superiornog DTP koncepta koji će parirati Quark-u. Nastupio je, međutim, period stagnacije u kojem je Adobe pokušavao da profiliše PageMaker kao vrhunski program za profesionalni prelom i obogati ga spektrom modernih grafičkih tehnologija. PageMaker je u verzijama 6, 6.5 i 6.5 Plus dobio izvanredan PostScript izlaz, snažnu podršku za PDF i EPS formate, odličnu tipografiju i poboljšan korisnički interfejs, koji je usaglašen sa ostalim članovima porodice Adobe-ovih grafičkih programa.
Izostalo je ono glavno – tržišni uspeh; „frizirani“ PageMaker nije uspeo da postane „broj jedan“ među DTP programima. Iako PageMaker ni u jednom segmentu nije slabiji od Quark-a, Adobe je morao da proguta gorku pilulu i pokuša da shvati u čemu je greška. Odgovor leži u tranziciji kroz koju je grafička industrija prošla krajem osamdesetih. Quark je ponudio kombinaciju preciznosti, snage i lakoće upotrebe i privukao profesionalce. Uloženo je mnogo vremena, truda i novca da bi dizajneri i grafički urednici uspešno koristili računare. Kada je XPress postao dominantna platforma, njegovu poziciju bilo je gotovo nemoguće uzdrmati.
Ratnik starog kova
Uvidevši da za pobedu u DTP boju nije dovoljno biti ravan ili tek nešto jači, već izrazito nadmoćan protivnik, Adobe punom parom kreće u razvoj programa InDesign, ostavljajući otvoreno pitanje sudbine PageMaker-a. Rezultat projekta InDesign pratimo već dve godine – ovaj program jeste nadmoćniji u odnosu na XPress, ali je DTP evolucija spor i dugotrajan proces. Tek kada InDesign postane potpuno zreo proizvod, moći će da krene u odsudnu bitku, a do tada... ima prostora za neočekivane poteze. Jedan od njih je revitalizacija PageMaker-a i njegovo okretanje ka poslovnim korisnicima. Adobe ih definiše kao one koji pripremaju brošure, memorandume, izveštaje, biltene i druge vrste publikacija, a da pri tom do krajnjeg rezultata stignu brzo i lako.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Kada instalirate i startujete PageMaker 7, veoma brzo uviđate da su poboljšanja i unapređenja sasvim umerena, a da je usmerenje ka kancelarijskoj upotrebi pre svega deklarativno. U novoj raspodeli uloga FrameMaker-u je namenjena priprema knjiga, tehničkih uputstava i dugih dokumenata, InDesign je zadužen za „grafički intenzivne“ publikacije, novine i časopise, dok PageMaker treba da udovolji (ne tako teškim) zahtevima poslovnih korisnika. PageMaker je od nekadašnjeg vrhunskog alata za pripremu štampe sada postao konkurent Microsoft Publisher-u, a da pri tome DTP „oštrica“ ovog programa nije otupela. Znajući da se ni QuarkXPress poslednjih godina nije dramatično promenio, jasno je da se i dalje radi o dva programa približnih sposobnosti. Pojava InDesign-a je učinila da PageMaker-u bude „administrativno“ dodeljena uloga niža od one koju, po svojoj grafičkoj snazi, zaslužuje.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Uz PageMaker 7 korisnik dobija i Distiller 5, čime je omogućeno kreiranje i precizno podešavanje PDF dokumenata. Pored toga, PageMaker 7 omogućava uvoz PDF i EPS fajlova na stranicu dokumenta pri čemu je podržan PostScript 3 i PDF 1.4 format. Za proizvodnju elektronskih knjiga od velikog značaja će biti opcija za ugrađivanje tagova u PDF dokument. Smisao tagova je u tome što tekst i grafika postaju nezavisni od dimenzija stranice. PDF tagovi omogućavaju da se prelom prilagodi, a tekst reformatira u skladu sa karakteristikama izlaznog uređaja. Na taj način se elektronske knjige u PDF formatu mogu čitati i na PDA platformama.
DTP kancelarija
U Windows verziju PageMaker-a 7 ugrađen je filter za konverziju dokumenata pripremljenih u programu Microsoft Publisher 2000, dok je konverter za QuarkXPress (verzije 3.3-4.1) standardna opcija. Kvalitet konverzije je zadovoljavajući, ali se na ovu mogućnost ne treba mnogo oslanjati. Na drugoj strani, PageMaker omogućava učitavanje dokumenata u PSD (Photoshop 5.0-6.0x) i AI (Illustrator 9.0x) formatu. Pri tome ne dolazi do interpretiranja dokumenata, bez obzira na to da li je pitanju rasterska ili vektorska slika, tako da nisu moguće nikakve izmene unutar PageMaker-a. Ovako učitane datoteke imaju status eksternih – sve promene na originalnim datotekama održavaju se i u PageMaker-u. Štampanje i prikazivanje efekata providnosti iz Adobe Illustrator-a 9 moguće je samo ukoliko je crtež prethodno snimljen u EPS formatu.
Za pripremu umereno složenih publikacija u kojima akcenat nije na originalnosti, u korisna pomagala spadaju biblioteke simbola, crteža i fotografija. PageMaker 7 se isporučuje na dva kompakt-diska, a jedan od njih sadrži opširan clipart koji će zadovoljiti potrebe „instant dizajna“. Bibliotekama se pristupa pomoću palete Picture koja omogućava jednostavno prevlačenje izabrane slike ili objekta na radnu površinu. Na raspolaganju je i veliki broj već pripremljenih uzoraka za izradu određenih tipova poslovnih i drugih publikacija koji omogućavaju korisnicima da, bez gotovo ikakvog iskustva u radu sa DTP programima, dođu do upotrebljivog rezultata.
Priprema cirkularnih pisama, kataloga i brošura u praksi zahteva vezu sa bazom podataka ili Excel tabelom. PageMaker 7 može da učita takve podatke snimljene u CSV (comma separated values) ili TXT formatu. Za ovaj posao koristićemo paletu Data Merge koja će prikazati strukturu podataka koje smo učitali. Prevlačenjem podataka iz palete Data Merge na stanicu dokumenta kreiramo dinamička polja čiji će sadržaj PageMaker automatski popunjavati. Čitav ovaj postupak nam je dobro poznat iz Office aplikacija i nerealno je očekivati da Adobe može da konkuriše Microsoft-u kada je u pitanju poslovna prepiska. Kada se insistira na izgledu dokumenta, PageMaker dolazi na svoj teren.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Ne treba posebno naglašavati značaj tabela u gotovo svim vrstama poslovnih dokumenata. Uz PageMaker 7 dobijate eksterni program Adobe Table koji pruža standardni interfejs za oblikovanje tabela i unošenje podataka. Ovakav koncept je, ipak, daleko od komfora jer tabele ne možemo kreirati u PageMaker-u, već ih samo možemo učitavati kao statične objekte. Za bilo kakav ozbiljniji rad sa tabelama neophodna je integrisana alatka, pa „eksterne tabele“ smatramo ozbiljnim propustom u koncipiranju Adobe PageMaker-a.
Tipografska klackalica
Kvalitetne tipografske opcije su srž svakog programa za prelom stranica. Ukoliko PageMaker 7 procenjujemo merilima koje je postavio Quark, PageMaker ima odličnu tipografiju, sa kontrolama koje su gotovo identične onima u programu XPress 4.1. Kada ga uporedimo sa InDesign-om, videćemo da PageMaker ne poseduje nijednu naprednu tipografsku opciju – ništa od Unicode podrške, automatskih ligatura, OpenType Pro fontova, optičkih veličina...
Da je PageMaker dobio „luksuzne“ tipografske opcije, postao bi konkurencija InDesign-u, čime bi tržišna pozicija programa bila još nejasnija. Ovako, PageMaker 7 je na polju tipografije u rangu QuarkXPress-a, ali to samo podcrtava koliko je firma Adobe superiorna po pitanju digitalne tipografije. Dobra vest je to što PageMaker 7 koristi standardne mehanizme višejezičke podrške na Windows platformama, što znači da se vide CE i Cyr skriptovi, da se naša slova mogu unositi izborom odgovarajućih tastatura i da su upotrebljivi TrueType i Type 1 fontovi koji podržavaju kodne strane 1250 i 1251. Interesantno je da je PageMaker 7 ograničen na četiri stila po fontu, što je sasvim neuobičajeno za Adobe programe.
Sve što je prethodno navedeno ne treba shvatiti kao ograničenje. Kriterijumi na osnovu kojih procenjujemo da li je nešto zastarelo ili nije menjaju se sa protokom vremena. Pošto je tipografski modul PageMaker-a gotovo kompatibilan sa QuarkXPress-om, dominantnim DTP programom na tržištu, ne možemo biti previše kritički raspoloženi. Uostalom, poslovni korisnici neće osetiti bilo kakvu „skučenost“ tipografije u Adobe PageMaker-u.
Neumorni PageMaker
 | | (kliknite za veću sliku) |
Zahvaljujući tome što nije dizajniran da bude sličan Quark-u (imperativ prilikom projektovanja InDesign-a), PageMaker je zadržao svoje osobenosti. U pitanju je pouzdan, stabilan i relativno brz program koji se jednostavno koristi. Korisnički interfejs je u Adobe-ovom stilu, a horizontalna paleta u vrhu ekrana omogućava neposredan pristup najvažnijim opcijama. Iako je u novom segmentiranju tržišta PageMaker 7 namenjen kancelarijskoj upotrebi, program može da se koristi i u profesionalnom prepress-u i dizajnu grafički intenzivnih publikacija.
Korisnici prethodne verzije PageMaker-a će nadogradnju platiti 79 dolara, dok puna cena programa iznosi 499 dolara. Oni koji su zadovoljni verzijom 6.5 ili 6.5 Plus nemaju mnogo razloga za upgrade, jer PageMaker 7 ne donosi značajne novine. Adobe još traga za dobitnom DTP strategijom, a novi PageMaker je dobra prilika da se dobije u vremenu. Nezavisno od toga, PageMaker 7 je odličan program koji je još uvek spreman da odgovori složenim grafičkim zadacima. Ukoliko ga posmatrate u novoj ulozi koju mu je Adobe dodelio, onda imajte u vidu da je PageMaker 7 najbolji DTP program namenjen poslovnim korisnicima. 
|
